Poljska je u junu, od zemalja Evropske unije dodelila najveći broj statusa privremene zaštite Ukrajincima (60.125), koji su bežali iz te zemlje zbog ruske invazije, navodi Eurostat. U istoj zemlji, na osnovu podataka dostupnih 30. juna, je bilo najviše Ukrajinaca sa statusom privremene zaštite, ukupno 1,2 miliona. Status privremene zaštite je u EU najpribližniji statusu izbeglica, jer oni ne ulaze u sistem političkog azila, ali uživaju posebna prava dok borave u drugoj državi.
Slede Rumunija sa 10.360 Ukrajinaca kojima je dodeljena zaštita u julu, Irska sa 6.985 i Bugarska (6.920).
Takav status, sem Ukrajinca, članice EU dodeljivale su i državljanima drugih zemalja.
Na primer, status privremene zaštite u Poljskoj dobilio je u junu 405 Rusa, dok je 2.400 Nigerijaca i 410 Marokanaca dobilo status privremene zaštite u Portugaliji.
U poređenu sa majom 2022. godine, broj Ukrajinaca koji su dobili status privremen zaštite opao je u svih 19 zemalja Evropske uniije.
Najveći pad, u odnosu na maj, je zabeležen u Poljskoj (-35.960), Litvaniji (-13.405), Bugarskoj (-12.945) i Rumuniji (-10.075).
Zbog rata u Ukrajini dodatno ugrožena proizvodanja čipova
Ko će platiti račun rata u UkrajiniUkupno je u Bugarskoj 118.810 Ukrajinaca sa statusom privremene zaštite, a slede Francuska (64.970), Litvanija (48.960), Belgija (47.945), Rumunija (43.550).
Poljska je odobrila najveći broj statusa privremene zaštite za ukrajinsku decu (osobe mlađe od 18 godina), ukupno 15.445, a u tom pogledu je slede Rumunija (3.815) i Bugarska (1.790).
Većinu državljana Ukrajine kojima je dodeljena privremena zaštita čine žene i devojčice.
Najveći broj žena koje su dobile privremenu zaštitu prijavile su Poljska (41. 675), Rumunija (6.400) i Bugarska (4.255).
Dečaci mlađi od 18 godina čine polovinu odobrenih zahteva za privremenu zaštitu u Sloveniji (57 odsto), Rumuniji (50 odsto), Malti i Danskoj (obe 49 odsto).