U registru neporeskih dažbina preko 2.000 stavki

Mimo poreza, u do sada najsveobuhvatnijoj evidenciji obaveza koju građani i privreda imaju prema državi, nalazi se više od 2.000 neporeskih dažbina (naknada za korišćenje javnih dobara) koje se prikupljaju na republičkom, lokalnom i pokrajinskom nivou.

Eksperti iz Partner Solutions, KPMG, NALED-a i Instituta „Mihajlo Pupin“ sakupili su u „Onlajn registru neporeskih dažbina“, kako tvrde, svaki od oblika parafiskalnih nameta koji trenutno postoje u Srbiji.

„Uspeli smo da indetifikujemo, zabeležimo i kroz 17 različitih pripremnih (registara) opišemo svaki od tih oblika. Fokus rada na ovom projektu nam je bio na taksama, jer je na prethodnom bio u fokusu bio Zakon o naknadama. U prethodnom projektu smo se bavili naknadama za korišćenje prirodnih dobara. Sada smo se fokusirali na takse kojih ima značajno više nego naknada“, kazao je Aleksandar Bućić, tim lider projekta na završnoj konferenciji „Projekta za reformu neporeskih prihoda“.

Takse, naknade i druge dažbine propisane su kroz više od 500 zakona i podzakonskih akata, pa bi uvođenje registra predstavljalo veliku praktičnu korist za građane i privredu, koji sada na jednom mestu imaju jasan uvid u to šta plaćaju, kojoj instituciji i u koju svrhu…

Organi i institucije koji propisuju neporesku dažbinu bi bili zaduženi za inicijalni unos i kasnije izmene bilo kog elementa dažbine, što bi obezbedilo punu ažurnost registra, dok bi Ministarstvo finansija imalo kontrolnu funkciju. 

Bućić je dodao da je onlajn veb-registrator značajno unapređen i da je sada omogućeno svim organima i institucijama koje su nadležne za uvođenje poreskih dažbina da samostalno ažuriraju registar, uz nadzor Ministarstva finansija.

Registar se sastoji iz dva dela, administratorskog i korisničkog, koji je dostupan javnosti.

Zakon o naknadama, koji donet 2018. godine, funkcioniše već treću godinu za redom, ali će naredne godine biti dodatno izmenjen i dopunjen, jer se u praksi pokazalo da neke zakonska rešenja zahtevaju unapređenje, rekla je Slavica Savičić, državna sekretarka u  Ministarstvu finansija.

Novim registrom je obuhvaćeno preko 200 zakona, 270 podzakonskih akata, 400 odluka na nivou lokalne samouprave, rekla je Milica Bisić, direktorka korporativnih poslova u KPMG-u.

Dodala je da postoji još mnogo neprebrojivih mnogo dažbina dažbina u „šumi propisnih stvari“.

„Taman popišete, neke onda se one menjaju, praktično je nemoguće da se taj sistem ustanovi. (Mi smo) 15. novembra poslednji put ažurirali ove dažbine. Unete su 1.224 dažbine na republičkom nivou, ali to nisu iznosi dažbina kojih ima barem deset puta više“, rekla je Bisić 

Kazala je i da pored taksi i dažbina postoji i dalje mnogo tzv. skrivenih poreza koji predstavljaju prave parafiskale. 

„Ako treba nešto da se plati, onda svakako da treba da postoji porez, ali onda tako i treba da se zove, a ne da se krije iza naziva naknade koja je u našem javnom sistemu definasana kao naknada za korišćenje nekoga javnog dobra. Transparentnost je dobrog ključna osobina sistema javnih finansija“, dodala je Bisić.

Goran Kovačević, generalni direktor Gomex-a, naveo je kao primer da ukoliko sopstveni izlog izlepite sa spoljašnje strane, to se vodi kao zauzimanje javne površine, za šta će biti naplaćena taksa, a da, ako ga izlepite sa unutrašnje strane stakla, „onda to nije javna površina“.

„Vi u nekom momentu ne razumete šta plaćate.Kada shvatite šta plaćate, onda imate problem zašto toliko plaćate. I onda dođete u situaciju  da u jednoj oštini to plaćate deset puta više ili deset puta manje“, kazao je Kovačević.

Dodao je da će ovaj registar najviše značiti malim privrednicima i da bi dobro bilo uvesti pretragu na nivou lokalne samouprave da bi videlu šta u toj opštini ili gradu treba da se plati. 

Dragan Vuković, savetnik predsednika opštine Mionica, rekao je da ova opština ostvarila manje neporeske prihode ispod nivoa neporeskih prihoda drugih lokalnih samouprava jer je u procesu razvoja i da je jedna od prvih opština koja samostalno izradila plan razvoja opštine u peridu od 2001. do 2027. godine.

„Problem  lokalnih administrativnih taksi i neporeskih prihoda je problem u okviru kog se ocrtava interes opštine da privuče investitore i da ima prijateljski odnos prema građanima. Opština Mionica je krenula u indentifikaciju svi oblika taksi i naknada kako bi na jasan način prikazala građanima i i privredi (potencijalnim ulagačima)“, kazao je Vuković.

On je najavio katalogizaciju troškova, lokaciju i cenu usluga za pravna lica kako bi se privukli investitori jer sada imamo tržište lokalnih samouprava u Srbiji. 

„Zaboravljamo da više nemamo jedinice lokalne samouprave kao adiministrativne jedinice koje moraju obave određene zakonske poslove, već imamo tržište lokalnih samouprava gde se takmiče jedna sa drugom,“ naglasio je Vuković.