U sivoj ekonomiji u Srbiji godišnje se obrne deset milijardi evra

U sivoj ekonomiji u Srbiji godišnje se obrće oko deset milijardi evra, zbog čega budžet ostane uskraćen za tri milijarde evra. Privrednik Milan Knežević vlasnik kompanije Monus smatra da su za toliki obim sive ekonomije krive carina koja ne kontroliše uvoz i plasman robe, lokalne zajednice koje prihoduju od tezgi na buvljacima, zelene pijace i inspekcije koje ne blokiraju izvore sivog i crnog tržišta.

Knežević kaže da se u  ovom trenutku na crnom tržištu  nalazi oko dve milijarde evra robe na crno. 

„Ta roba je mogla ući samo po dva osnova. Tako što je izbegnuta u potpunosti carina ili što je posle postupka carinjenja preko fantomskih firmi, a ima 27.000 firmi bez ijednog zaposlenog, razdužena, a niko ne kontroliše materijalno razduženje robe. Carinu niko ne kontroliše, ona je kao zabranjeni grad, ona samu sebe kontroliše nema nikakvu eksternu kontrolu. Ja ne vidim ni nameru ni želju ni tu efikasnost sistema koja može protiv toga da se bori“, objašnjava Knežević.

Srbija je sa udelom sive ekonomije od 30 odsto u bruto društvenom proizvodu, prema podacima Evropske komisije, druga zemlja u Evropi, posle Bugarske u kojoj je taj udeo 32 odsto. Hrvatska je na nivou od 27 odsto, a Slovenija od 23 odsto. U zapadnoj evropi siva ekonomija čini u proseku 15 odsto BDP-a. 

Procenjuje se da je oko 700.000 ljudi posredno ili neposredno zbrinuto kroz sivu ekonomiju, pa neki smatraju da država zbog toga toleriše rad u sivoj i crnoj zoni ne sprovodeći nikakve mere da se to suzbije. Mnogi opet smatraju da je problem u tome što je izgrađen sistem u kome se bolje zarađuje u sivoj nego u legalnoj ekonomiji. 

Milan Kovačević, ekonomista kaže da je potrebno da bude skuplje raditi u sivoj ekonomiji, ali da bi ljudi poverovali da je to tako, trebalo bi se okrenuti u suprotnom pravcu i u ubiranju poreza i naknada. 

„Jer sa te strane gotovo ubitačno deluje da je u ovoj godini u budžetu predviđeno osam posto više poreskih prihoda. To znači uzimanje više od građana i od privrede, a to nije dobar prvi korak da ubedite ljude da treba da se preseljavaju u formalnu ekonomiju, a da manje rade u crnoj i sivoj ekonomiji“, navodi Kovačević.

Istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj o stavovima privrede o sivoj ekonomiji, pokazalo je da svaki četvrti ispitanik smatra da će preduzeće koje posluje u sivoj zoni biti otkriveno. 14 odsto misli da će ako bude otkriveno, biti i kažnjeno, a tek devet posto smatra da će ta kazna i da bude naplaćena. 

Ivan Radak, iz NALED-a kaže da je ono što su oni videli kroz  analizu inspekcija koje su radili jeste da tek 40 odsto prijava inspektora dobije epilog na sudu, većina biva odbačena. 

„Tu je jedan problem što nekada te prijave nisu ni dobro napisane, potrebna je edkukacija inspektora da pišu prijave, dešava se da dokazi nisu dobro izvedeni. I na kraju se dešava da od tih 40 odsto prijava, od onih koje dobiju presudu, tek se kod 40 i nešto odsto njih naplati kazna“, kaže on. 

Milan Kovačević, ekonomista misli da je problem to što bi mere i propisi koji bi tebalo da se donesu pomalo otežali onima koji već učestvuju u korupciji, jer su u velikoj meri oni prisutni u vlasti. 

„Siva ekonomija uništava privrednike koji posluju legalno jer ne mogu ni na koji način da konkurišu onima koji posluju u sivoj zoni. Zato onaj ko legalno radi nema šanse da opstane“, zaključuje KOvačevič.

Milan Knežević, vlasnik kompanije Monus ističe da od 120.000 preduzeća, 20.000 nije predalo završni račun, 24.000 firmi imaju veće guibtke ukupnog kapitala dok je 26.000 firmi bilo u blokadi duže od deset dana bez ikakve šanse da se oporave i u njima 140.000 radnika, 30.000 firmi je doslovce na ivici noža, gubici privrede su tri puta veći, troškovi finansiranja su tri puta veći. 

„To je ta kolektivna grobnica. Crno tržište, siva ekonomija i preveliki nameti će dovesti do toga da sahranimo privredu u Srbiji. Zato nam je ministar Vujović čak dao epitaf: Ovakvoj srpskoj privredi nije moguće pomoći, ali nam mora odgovoriti onda, a ko će pomoći državi“, priča Knežević. 

Dok Srbija ne ubrza promenu pravnog sistema u skladu sa Evropskom unijom i ne izgradi efikasne sudove, učešće krupnog kriminala u sivoj ekonomiji i crno tržište ne može da bude smanjeno. Problem je što ozbiljna reforma provosuđa, uprkos pokušajima, godinama unazad još nije sprovedena.