U Srbiji neka javna preduzeća nemaju ni sajt, a samo trećina direktora je izabrana na konkursu

Od 61 javnog preduzeća u Srbiji, samo 22 imaju direktora izabranog putem konkursa. Sliku dodatno kvari činjenica da su u 19 od 22 slučaja izabrani direktori bili jedini koji su konkurisali za to mesto. Ove podatke iznela je organizacija Transparentnost Srbija u svom istraživanju.

U analizi „Unapređenje profesionalnog upravljanja u lokalnim preduzećima“, Transparentnost je navela podatak da su komisije u preostala tri preduzeća imale „lak zadatak“ pri izboru direktora, jer su pre sprovođenja izbornog postupka kandidati povukli kandidature i ostavili komisiji da sprovede postupak i rangira jednog jedinog kandidata.

Tokom analize, uočeno je i da su u najvećem broju slučajeva kandidati na konkursu već prethodno bili na čelu preduzeća, kao izabrani direktori ili u stanju vršioca dužnosti.

Od analiziranog 61 javnog preduzeća u Srbiji, četiri ih uopšte nema internet sajtove, iako je još 2012. godine zakonom propisana obaveza da javna preduzeća objavljuju određene podatke na „svojoj internet stranici“.

Sedam analiziranih preduzeća, s druge strane, iako imaju sajt, na njemu se ne mogu naći imena direktora i članova Nadzornog odbora, a na još sedam se nalaze samo imena, ali nema njihovih biografija.

Na 19 sajtova se nalaze ili samo pojedine biografije ili su one nepotpune i ne mogu se nazvati profesionalnim, iz kojih bi se moglo zaključiti da li direktor ili član Nadzornog odbora ispunjava zakonske uslove za tu poziciju.

Transparentnost javnih preduzeća loše ocenjena

Kada je u pitanju transparentnost preduzeća, analizirana preduzeća su se našla pretežno u kategorijama loše ocenjenih.

Najveći broj analiziranih preduzeća našao se u kategoriji delimično transparentnih (49,2 odsto), zatim, uglavnom transaprentnih (24,6 odsto), uglavnom netransaprentnih (13,1 odsto) i netransparentna (13,1 odsto). U višim kategorijama „uglavnom transparentna“ i „potpuno transparentna“ nije se našlo nijedno preduzeće.

Najbolje rangirana lokalna javna preduzeća su, prema analizi Transparentnosti „Vodovod“ Leskovac sa 78,3 odsto i JKP „Dunav“ Veliko Gradište sa 75 odsto.

Uglavnom, javna preduzeća na svojim sajtovima, ona koja ih imaju, objavljuju podatke koji su zakonski regulisani. Kada se pređe na polje viših standarda i objavljivanja informacija i dokumenata koja nisu obavezna, prosek je daleko lošiji.

„O ovakvom odnosu prema trasparentnosti svedoči i nekoliko odgovoraa na dopise za verifikaciju podataka, u kojima su javna preduzeća navodila da dokumenti koje istraživači Transparentnosti Srbija nisu našli na sajtu zaista nisu objavljeni jer ih na to ne obavezuju Zakon o Javnim preduzećima“, navela je Transaprentnost u izveštaju.

Jedan od odgovora je bio specifičan, kada je JKP Zelenilo iz Sombora je navelo da se traženi dokumenti (zapisnici sa sednica nadzornog odbora, cenovnik usluga, podaci o novčanim potraživanjima sa iznosima dugova najvećih dužnika i akt kojim je regulisana politika naplate potraživanja- reprogram, opis kamata, dugova i slično) ne mogu pronaći na sajtu „zbog toga što predstavljaju poslovnu tajnu“.

Kod indikatora koji ocenjuju objavljivanje zapisnika sa sednica nadzornih tela preduzeća i podataka o novčanim potraživanjima je najlošiji.

Posle njega, ali malo bolje ocenjen, je i onaj da li su javno zastupljeni zapisnici sa sednica nadzornih tela preduzeća u proteklih 12 meseci, kao i onaj da li je na sajtu objavljena odluka o postavljanju ili izboru direktora preduzeća.

Takođe, jedan od gore rangiranih je i onaj da na sajtu nisu objavljeni podaci o osobi zaduženoj za postupanje sa prijavama uzbunjivača.

Indeks transparentnosti opština nepromenjen, najveću javnost u radu beleži Novi Pazar