Tačan broj žena u obalsti sajber bezbednosti se ne zna, njihov procenat na tržištu rada mali

Tačan broj žena koje rade u oblasti sajber bezbednosti u Srbiji i dalje nije poznat, ali se procenjuje se 30,7 odsto njih školuje za oblast informaciono-komunikacionih tehnologija. Kako bi se broj žena povećao na tržištu rada u ovoj oblasti, Američka agencija za međuanrodni razvoj (USAID) ulaže skoro 30 miliona dolara u program obuke žena za ovu oblast u zemlje Zapadnog Balkana, Gruziju i Moldaviju.*

Cilj regionalnog programa digitalizacije i otpornosti kritične infrastrukture (DOKI) i inicijative „Sajber putevi za žene“ jeste da se identifikuju, ublaže ili uklone prepreke sa kojima se žene suočavaju a koje utiču na njihovu prisutnost u ovoj oblasti.

Menadžerka inicijative Sajber putevi za žene Sanja Kekić rekla je za Novu ekonomiju da još uvek nije odrađeno istraživanje kapaciteta radne snage u Srbiji u ovoj oblasti, pa samim tim ni žena.

„Nije nam bio cilj da saznamo procentualno učešće žena u sajber sektoru, ali smo zaključili da je taj procenat mali, a saznali smo da ima sajber timova u kojima uopšte nema žena„, rekla je ona.

Nakon istraživanja koje je urađeno za potrebe projekta, sledi formiranje radne grupe za sajber puteve, koja će napraviti višegodinji plan za otklanjanje prepreka sa kojima se suočavaju žene pri zaposlenju u ovoj oblasti.

Za sada je, prema njenim rečima, na Univerzitetu u Kragujevcu napravljen kratak program sajber bezbednosti na koji će moći da idu žene koje žele da se bave ovim poslom.

One će kasnije moći i da dobiju praksu u kompanije i individualno mentorstvo, kasnije potencijalno i zaposlenje.

Prema rečima zamenika direktora ovog programa Vitalija Levinta, projekat se bavi kritičnom infrastrukturom i različitom vrstom pomoći Vladama i uopšte javnoj administraciji.

„Cilj je da se uvede što više žena u oblast sajber bezbednosti. Često nas pitaju: zašto samo žene? U ovom trenutku u svetu nedostaje četiri miliona eksperata koji se bave ovom temom, a žene često imaju utisak da je sajber bezbednost nešto što je strašno – a sa druge strane je to nešto što je jako dobro plaćeno“, kazao je on.

Podsetio je i da se na globalnom nivou države suočavaju sa ratovima a da države u kojima se sprovodi projekat svakog meseca „trpe neku vrstu tehnološkog napada“.

„Na primer, prošle nedelje je Albanija imala sajber napad na svoj energetski sektor i to izaziva velike štete, tako da su potrebni profesionalci koji će da reaguju brzo na te napade. Žene su u tom smislu malo marginalizovane ali imaju veliki kapacitet i mogu da donesu dodatnu vrednost ovom poslu“, naglasio je Levinta.

Šta je otkrilo istraživanje?

Pre samog sprovođenja programa, urađeno je kvalitativno istraživanje u kojem je učestvovalo nešto više od 30 žena koje studiraju ili rade u oblasti sajber bezbednosti.

Autorka ovog istraživanja iz Centra za rodne studije Zorana Antonijević istakla je pet razloga koje su navele ispitanice zbog kojih one ne ulaze u sektor sajber bezbednosti.

Prvi od nih je predrasuda da je to isključivo tehnički posao koji zahteva jako dobro tehničko znanje.

„Druga je za ono što odavno znamo, a to je da je i naše obrazovanje i naša radna snaga duboko podeljena na muške i ženske poslove. To utiče na to da one manje ulaze u poslove koji se tiču informaciono-komunikacionih tehnologija“, rekla je Antonijević.

Još jedan od razloga su društvene okolnosti i pritisak porodice i društva da devojke i žene ne upisuju tehničke škole i fakultete iako su izuzetne u prirodnim naukama, ali i nedostatak programa koji su specifični za sajber bezbednost.

„Sledeća prerpeka je to što vlada visoka odbojnost prema ženama koje su na visokim pozicijama. U samim organizacijama postoji niz prepreka sa kojima se suočavaju žene. Jako je teško ženama da probiju stakleni plafon odnosno one nevidljive prepreke koje postoje za žene u nihovom karijernom putu za više poziicje“, rekla je Antonijević.

Kako petu prepreku navela je to što se žene percipiraju kao one koje su u obavezi da pružaju usluge nege i staranja za decu i najstarije članove porodice.

„Jedan od razloga zašto je odziv studentkinja bio mali je i to zato što smo imali mali ulaz na fakultete. Ne znamo i dalje koliko ima zaposlenih žena u kritičnoj infrastrukturi kao što su vojska, policija, administracija i energetika ali verujem da je broj žena u ovom sektoru manji od jeda odsto“, zaključila je Antonijević.

*Ovaj tekst izmenjen je u prvom pasusu 13.3.2024. godine u 18:56

Pet grešaka kojima ugrožavate svoju sajber bezbednost