Udruženje Pravo na grad pokrenulo kampanju za čistiji vazduh

Udruženje Pravo na grad saopštilo je da je pokrenulo kampanju pod nazivom Ujedinjeni Balkan za čist vazduh. Pravo na grad je pozvalo sve građane Zapadnog Balkana da se uključe u borbu za čistiji vazduh, jer kako navode, njegovo zagađenje skraćuje životni vek kod ljudi.

„Kampanjom Ujedinjeni Balkan za čist vazduh zahtevamo da se smanjenje zagađenja vazduha definiše kao nacionalni, regionalni i međunarodni prioritet i da se integriše u sve procese planiranja“, navodi se u saopštenju Udruženja Pravo na grad. 

Udruženje, kako se navodi u saopštenju smatra da je potrebno da se povećaju sredstva u državnom budžetu koja bi se koristila za kontrolu zagađenja, a neophodno je i da se uspostavi sistem za praćenje zagađenja i njegovih zdravstvenih efekata.

„Kako bi se unapredio nadzor nad zagađivačima i poboljšao kvalitet vazduha potrebno je izgraditi multisektorska partnerstva na lokalnom, nacionalnom i regionalnom nivou“, kažu u Udruženju Pravo na grad. 

Naglašava se da prevencija nezaraznih bolesti koje su posledica lošeg kvaliteta vazduha mora da bude integrisana među prioritete ekoloških i zdravstvenih politika.

ŠTA KAŽE STATISTIKA?

Udruženje Pravo na grad podseća da je loš kvalitet vazduha jedan od uzroka smrtnosti, skraćenja životnog veka i povećanih zdravstvenih troškova na Zapadnom Balkanu. 

„Zagađenje vazduha nam skraćuje i oduzima živote, zbog posledica istog smo sve češće kod lekara lečeći se od raznih respiratornih bolesti“, navodi se u saopštenju tog udruženja.

Prema njihovim rečima, podaci Zajedničkog istraživačkog centra Evropske unije govore da zagađenje vazduha u zemljama Zapadnog Balkana prosečno doprinosi smanjenju očekivanog životnog veka ljudi između 0,4 i 1,3 godine . 

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, loš kvalitet vazduha u regionu Zapadnog Balkana godišnje pre vremena oduzme čak oko 13.500 života.

Udruženje naglašava da zdravstveni troškovi koji nastaju zbog rada termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu doprinose troškovima koji se procenjuju na 1,2-3,4 milijardi EUR godišnje. 

Podsećaju i da posledice zagađenja najviše pogađaju građane nižeg ekonomskog i socijalnog statusa, jer oni žive u područjima većeg intenziteta saobraćaja i blizu izvora zagađenja, poput elektrana i industrijskih objekata. 

Naglašava se i da u većini slučajeva siromašni ljudi rade na „prljavim“ poslovima gde su izloženi isparenjima, praškastim materijama, gasovima i teškim metalima. 

„Kada se na ovakve uslove života dodaju i promene klime koje dodatno doprinose rastu zagađenja, rezultat je skraćeni životni vek, posebno starijih ljudi i dece mlađe od pet godina“, dodaje se u saopštenju Udruženja Pravo na grad.