Umesto 10.000 svakom detetu, država mogla da zaista smanji dečije siromaštvo

Država će na jesen podeliti pomoć od 10.000 dinara po detetu bez obzira da li je dete iz siromašne porodice ili one sa višim primanjima, što će državni budžet koštati oko 101 milion evra. Kada bi država izdvojila samo 18 miliona evra više,  mogla bi da sprovede mere koje je predložio Fiskalni savet, po kojoj bi, u skladu sa stručnim analizama, siromaštvo među decom zaista bilo smanjeno.

Fiskalni savet je predlagao da se poveća iznos dečijeg dodatka i da se poveća broj dece koja ga dobijaju.

Na taj način, prema procenama ekonomskih stručnjaka iz Fiskalnog saveta, siromaštvo među decom bilo bi smanjeno za pet procentnih poena, sa 24,2 na 19,1 odsto.

Da bi se to uradilo, u budžetu za ovu godinu trebalo je da se obezbedi 14 milijardi dinara (119,4 miliona evra).

Umesto da sprovede meru koju je predložio Fiskalni savet, vlast je uradila potpuno drugu stvar, sa navodno istim ciljem, da pruži pomoć roditeljima i decu.

Presednik Aleksandar Vučić je početkom juna najavio da će sve majke dece do 16. godina dobiti po 10.000 dinara.

Za razliku od Fiskalnog saveta, predsednik nam nije dao podatke o tome na koji način će ova mera pomoći položaju dece i roditelja.

Vučić je tada najavio da će ukupno 1,19 miliona dece do 16 godina dobiti pomoć od 10.000 dinara.

Prostom računicom (broj dece puta 10.000), država bi u tom slučaju trebalo da potroši 11,9 milijardi dinara, što je oko 101,5 miliona evra.

U ovu računicu nije uračunat trošak pravljenja registra svih koji su se prijavili za pomoć, a nije ni uračunat ni eventualni broj onih koji se neće prijaviti za pomoć.

To znači da će se u budžetu za ovu predsednikovu “ad hok” meru odvojiti gotovo ista svota novca kao što je bilo potrebno da se odvoji za meru koju je predložio Fiskalni savet.

Inače, podsetimo, Fiskalni savet je nazavisni državni organ čija je uloga upravo da daje predloge za vođenje fiskalne politike zemlje i da ocenjuje sprovođenje fiskalnih pravila.

Takođe, poređenja radi, za meru “10.000 dinara za svako dete” biće potrošeno više nego što je u toku cele 2021. godine utrošeno za isplatu dečijih dodataka.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu te godine je za ovu namenu budžetom bilo predviđeno 10,3 milijarde dinara, što je oko 87,5 miliona evra.

Fiskalni savet je u septembru prošle godine predložio da se naknada za dečiji dodatak poveća za četvrtinu, sa 3.569 na 4.500 dinara

U analizi je navedeno i da je neophodno povećati i broj primalaca dečijeg dodatka za dve trećine, sa 245.000 na 416.000 dece.

U tom momentu Fiskalni savet nije posedovao konačne podatke o broju dece koja primaju dečiji dodatak u 2022. godini, a broj je zapravo još manji nego što su oni procenjivali.

Sve manje dece dobija dečiji dodatak

U 2022. godini dečiji dodatak dobijalo je 207.488 dece iz nešto više od 106.000 porodica, pokazuju podaci Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu. To je za 45,9 odsto manje dece i 47,8 odsto manje porodica u periodu od deset godina.

Kada je u pitanju iznos dečijeg dodatka, Fiskalni savet je koristio podatak o iznosu dodatka u julu prošle godine.

Ovog jula, dečiji dodatak jeste nešto veći nego prošle godine, ali razlog nije drugačija politika Vlade već vrlo visoka inflacija.

Naime, roditeljski dodatak od početka jula iznosi 4.060 dinara po detetu. U slučaju jednoroditeljski porodica i staratelja on se uvećava za 30 odsto.

Ovaj iznos veći je za 13,8 odsto nego u julu prošle godine.

Međutim, u junu je inflacija bila 13,7 odsto, dok za jul još uvek nemamo podatke. To znači i da je i dečiji dodatak samo usklađen sa inflacijom, odnosno da je realna vrednost dečijeg dodatka ostala ista.

Takođe, u međuvremenu je podignut se i cenzus za dobijanje prava na dečijeg dodatka uskladio sa inflacijom. Tako je sada neophodno da porodice imaju prihode manje od 12.179 dinara po članu porodice umesto prošlogodišnjih 10.708 dinara. Ovo ukazuje i da se ne ide ni ka većem obuhvatu porodica koja imaju prava na dečiji dodatak, što je takođe bila jedna od preporuka Fiskalnog saveta.

Deca siromašna, socijalna zaštita loša

Rizik siromaštva dece od 24,2 dosto je veći od rizika siromaštva građana radne dobi (od 18 do 64 godina) koji iznosi 20,9 odsto.

Tokom prethdone decenije smanjuje se broj primaoce dečijeg dodatka kao i relativan iznos ove naknade u odnosu na prosečnu zaradu.

Relativno niska efikasnost trenutnog sistema socijalne zaštite u Srbiji je, između ostalog, i posledica toga da novčana socijalna pomoć i dečiji dodatak čine veoma mali deo ukupnih izdvajanja za socijalnu zaštitu.

U poslednjoj deceniji došlo je do dodatnog smanjenja rashoda za ove dve pomoći.

U 2010. godini rashodi za dečiji dodatak i novčanu socijalnu pomoć činili su oko 20 odsto ukupnih rashoda, a 2019. godine sve 15 odsto.

Zbog toga Fiskalni savet ocenjuje da je opravdano povećati nivo izdvajanja za socijalnu zaštitu u Srbiji, a pre svega na dobro ciljanje programe novčane socijalne pomoći i dečijeg dodatka.

Jedan Nacionalni stadion smanjio bi broj siromašne dece