Umesto čistog maslinovog ulja često podmeću sojino ulje

Ako maslinovo ulje birate prema boji, gustini i oznaci ekstradevičansko hladno ceđeno, možda ćete i pored najpažljivijeg razmatranja kupiti mačku u džaku.

Poslednja svetska istraživanja pokazuju da se ovaj prehrambeni proizvod često falsifikuje, a potrošačima se umesto čistog maslinovog, podmeće rezano, uglavnom sojino ulje, koje pozeleni do željene nijanse zahvaljujući dodatim listićima koji puštaju boju.

Na spisku najčešće lažiranih proizvoda su još i prirodni voćni sokovi, vino i med. Dakle, namirnice koje mnogi kupuju kao zdrave.

U sastavu prirodnog soka od citrusnog voća obavezno se dodaju flavanonski glikozidi hesperidin ili naringin, koji, na primer, daje gorak ukus, recimo soku od grejpfruta. Ako se ove komponente ne nalaze u sastavu sokova od citrusnog voća, proizvod je verovatno lažiran, upozoravaju stručnjaci.

Hemijska analitika ovih i mnogih drugih komponenti hrane, međutim, još je komplikovana i nije dostupna svim laboratorijama, zbog vrlo skupe opreme i nedostatka stručnjaka.

„Postoje pravilnici koji utvrđuju parametre i metode za analizu i utvrđivanje kvaliteta proizvoda, na primer proizvoda od grožđa, i jasno je da ako neki parametar, ili više njih, odstupaju od traženih, to ukazuje na loš kvalitet, a posredno to možda znači i da proizvod nije autentičan, ali ipak ne mora da bude dokaz lažiranja“, kaže Vesna Rakić, redovni profesor na Katedri za hemiju i biohemiju Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Hemijskom analizom hrane mogu da se dobiju informacije o hranljivim komponentama, ali i o prisustvu antinutrijenata, odnosno supstanci koje onemogućavaju iskorišćavanje hranljivih komponenti, aditiva, toksina, alergena, zagađivača iz okruženja, antimikrobnih rezidua.

Kupcima hrane proizvedene industrijski svakako se preporučuje da čitaju deklaracije o sastavu, koje su obavezne za proizvođače. Ukoliko iz bilo kog razloga potrošač posumnja u kvalitet ili autentičnost hrane i želi da na to reaguje, najbolje je da se obrati nadležnoj inspekciji ili Udruženju za zaštitu potrošača.

U Srbiji nema prezicnih podataka o tome šta se najčešće falsifikuje i u kom obimu. Istina, raniji podaci pokazuju da se kod nas kopiraju žestoka pića i slatkiši, kao i da sve više anonimnih proizvođača za svoje mesto na rafovima bori tako što kopira izgled ambalaže poznatih proizvođača.

„Kada je reč o obimu falsifikovanja hrane, u Srbiji nema ni približnih podataka“, kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.

„Tu evidenciju ne vodi niko. Nije bilo istraživanja na osnovu kojih bi se sagledala rasprostranjenost falsifikovanja hrane. Na osnovu žalbi potrošača i delimično na osnovu ranijih ispitivanja kvaliteta, bilo je falsifikata meda, jakih pića rakije i vinjaka, proizvoda od mesa i mleka i drugog. Nisam imao podatke o falsifikovanju slatkiša“, kaže on.

Jedan od razloga za falsifikovanje hrane i pića na našem tržištu svakako je i nedovoljna zaštita robnih marki od samih proizvođača, slaba zaštita intelektualne svojine i slaba konkurencija.

„Korišćenjem ambalaže poznatih robnih marki, uz minimalne izmene, a dovoljne da se falsifikatori zaštite u eventualnom sudskom sporu, pogoduju širenju ove štetne pojave“, naglašava Bogosavljević.