Upis u katastar „na klik“ biće četiri puta skuplji nego „peške“

Upis u katastar, podnošenje zahteva i dokumentacije Republičkom geodetskom zavodu (RGZ) od novembra se obavlja isključivo elektronski. Neće više biti čekanja u redu, građani će do papira za svoju imovinu dolaziti brže, ali će ta usluga biti višestruko skuplja nego do sada. Iako je podnošenje digitalnog zahteva besplatno, građani će papirologiju „na klik“ ubuduće dobijati isključivo posredovanjem profesionalnih korisnika zemljišnih knjiga, odnosno advokata ili geodetskih organizacija.  

S obzirom da tarifnik Advokatske komora Srbije podnesak vrednuje 24.750 dinara, a da na elektronskom šalteru građani ne mogu da se „pojave“ bez posrednika, to verovatno znači da će ovaj postupak biti četiri puta skuplji nego pre 4. novembra, kada je novi sistem uveden. 

Od RGZ-a nismo dobili odgovore na pitanja koliko su do sada građani plaćali i da li će nova usluga biti skuplja, ali predstavnici sindikati RGZ-a u zajedničkom saopštenju tvrde da je upis u katastar na šalteru do sada građane koštao oko 5.000 dinara, dok je tarifa advokata za ove poslove, prema pisanju medija, oko 24.000 dinara.

E šalter u katastru uveden je u skladu sa promenama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastukture.

Osim što je neophodno da dodatno plate usluge advokata ili geodestkih organizacija otvoreno je pitanje koliko su registrovani profesionalni korisnici tehnički i kadrovski osposobljeni da preuzmu poslove RGZ-a oko prijema i elektronske obrade predmeta, smatraju predstavnici sindikata.

„Vremenom će se pokazati preuranjenost i nesvrsishodnost donetih i zakonskih izmena, koje inače direktno krše Ustav Srbije i Zakon o opštem upravnom postupku“, tvrde u ova tri sindikata RGZ-a.

Glavna prednost za građane je „ušteda vremena i energije“, saopšteno je prilikom predstavljanja novog sistema iz RGZ-a.

U istom saopštenju se navodi da je prednost i „rešavanje svih nedoumica u vezi sa pocesom upisa i ostvarivanja svojih prava“ zahvaljujući stručnim savetima profesionalnih korisnika.

„Novi način sprečava falsifikovanje starih dokumenata, jer se sada svi papiri prenose u digitalni format, a njihovu ispravnost i validnost proveravaju profesionalni korisnici. Ovakvim načinom upisa u katastar, građani i njihovi izabrani profesionalni korisnici imaju mogućnost da pristupe predmetu sa bilo koje lokacije“, piše u saopštenju RGZ-a.

S druge strane, udruženja potrošača i sindikati RGZ-a ocenjuju da uvođenje elektronskog upisa i sledstvenog poskupljenja usluge „nije smelo da se prevali na iovako istanjene novčanike građana“.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević kaže da je ta cena previsoka i smatra da bi Advokatska komora trebalo da prikažu specifikaciju troškova da bi se videlo iz čega se ta cena sastoji.

„Prema Zakonu o zaštiti potrošača, zanatlija koji popravlja veš mašinu za račun koji je veći od 5.000 dinara mora da izda i specifikaciju troškova, tako i advokati i Advokatska komora moraju da izađu sa kalkulacijom troškova“, kaže Bogosavljević.

Prema njegovoj oceni, uvođenje elektronskog sistema je dobro, ali ne sme da se prebaci na teret građana.

„Advokatske usluge, javni beležnici i slične profesije treba da budu u funkciji olakšanja sistema u celini, ali zapravo su teret za potrošače i dobar izvor prihoda za one koji sa malo rada ostvaruju veliki profit“, ocenio je Bogosavljević.

Prema njegovim saznanjima, na osnovu troškova za elektronske prijave (formiranje baza podataka i drugo) realna cena trebalo bi da bude nekoliko puta niža od cifre za advokatsku tarifu koja se navodi (24.000 dinara).

Dakle, blagodeti savremene nauke i tehnologije koje su u funkciji smanjenja troškova ovim primerom se zloupotrebljavaju, i praktično se koriste da se uvećaju troškovi u odnosu na prethodne koje su građani imali na šalteru. Prema tome, nađen je mehanizam da se što veći deo troškova prenese na potrošače

Nebojša Pejčinović iz Sindikata Republičkog geodetskog zavoda „Nezavisnost“ izjavio je za Novu ekonomiju da najnovija izmena Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti kao i Zakona o izvršenju, predstavlja „nastavak kontinuiranog urušavanja Republičkog geodetskog zavoda i pravne sigurnosti građana Srbije“.

I pored toga što su prethodno doneti propisi trebalo da omoguće olakšan rad RGZ-a i skraćenje procedura od podnošenja zahteva do njihovog rešavanja u zakonskim rokovima, poslednjih godina je zabeležen pad efikasnosti i gomilanja nerešenih predmeta.

„Ta činjenica je u potpunoj suprotnosti sa postavljenim ciljevima, strategijom razvoja RGZ-a i planovima rada ove institucije. I pored činjenice da je poslednjih godina primljen veliki broj novih službenika, da su doneti novi Pravilnici o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta rezultati rada su izostali“, kaže Pejčinović i dodaje da je evidentno gomilanje nerešenih predmeta koje i sada iznosi više od 500.000 zahteva.

On smatra da će negativne posledice biti značjano veće od pozitivnih efekata zakonskih izmena i dopuna.

Od 2016. godine do danas promenjeno je nekoliko ministara građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u čijoj je nadležnosti nadzor nad radom RGZ-a.

„Nijedan od ministara nije ni pokašao utvrdi kakvo je realno stanje u ovoj instituciji. Stoga i ne čudi što se donose propisi koji nisu prošli ni elementarnu javnu raspravu i što će negativne posledice biti značajno veće od pozitivnih efekata zakonskih izmena i dopuna“, ocenjuje Pejčinović.

U firmi za geodetske poslove Geo Premer iz Aleksandrovca kažu da se i dalje drže taksi koje je propisala država i da ne očekuju da će njihove usluge biti skuplje.

U Geo Premeru kažu da očekuju da i dalje rade tehničke poslove kao i na dosadašnjem e-šalteru za geodetske usluge (snimanje parcela, omeđavanje parcele..) ali da papirologija i validnost dokumenata ne treba da bude njihov posao, to je pravni deo posla.