Koliko će nas koštati gas?
Srpske vlasti su preko amandmana na budžet za ovu godinu uspele da izdvoje 1,4 milijarde evra za Naftnu industriju Srbije, a izdvajanja za gas koja tek čekaju Srbiju biće dodatni udarac fiskalnoj politici. U...
Najavljenim izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju proširuju se nadležnosti javnih izvršitelja, koji bi u budućnosti mogli da utvrđuju verodostojnost dokumentacije i da pružaju pravnu pomoć građanima prilikom upisa nekretnina. Advokatska komora Srbije (AKS) najoštrije je osudila najavljene izmene Zakona o izvšenju i obezbeđenju i proširenju nadležnosti javnih izvršitelja. Tri sindikata RGZ-a, takođe se protive predloženim izmenama.
Izmenama koje se najavljuju, javni izvršitelji bi mogli da pribavljaju dokumentaciju koja nedostaje i podnose zahtev za upis u katastar nakon što donesu rešenje da je nepokretnost u vlasništvu osobe koju zastupaju, navodi AKS.
Advokatska komora Srbije protivi se najavljenoj izmeni Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koja je dogovorena na sastanku direktora RGZ-a Borka Draškovića i predsednika Javnoizvršiteljske komore Bojana Kostića. Izmene se odnose na rešavanje upisa prava svojine u katastar nepokretnsoti u situaciji kada vlasnik poseduje staru i nepotpunu dokumentaciju za upis. „Učesnici ovog dogovora zanemarili su to što je od strane Vlade Srbije forimirana radna grupa za izradu nacrta Zakona o izmenama i dopunam zakona o postupku upisa u katastr nepokretnosti i vodova“, ukazuju u AKS.
S druge strane, u Komori javnih izvršitelja kažu za Novu ekonomiju da je inicijativa da se javnim izvršteljima poveri ovaj posao nastala iz dugogodišnjih problema koji opterećuju građane i firme, onemogućene da upišu imovinu u katastar nepokretnosti.
„Nedostaje dokumentacija, spori su postupci upisa, imamo zagušenje institucija u lancu i zato je potrebno pronaći novo rešenje kako bi građani ostvarili prava koja im pripadaju. Ne samo da im se reše pravno nerešena pitanja, nego da im se da mogućnost da poseduju svoju imovinu, da u celini sa njom raspolažu. Zbog ovih problema sigurno imaju i značajne finansijske gubitke“, kažu u Komori javnih izvršitelja.
Isto tako, kako se napominje u saopštenju Advokatske komore Srbije, „zastupanje građana u postupku upisa prava u katastar nepokretnosti, pružanje pravne pomoći koje je prema odredbi člana 67. Ustava Srbije u isključivoj je nadležnosti advokature i službe pravne pomoći pri lokalnim samoupravama.“
„Netačno je da bi u slučaju ovakve izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju, javni izvršitelji postupali u okviru već datih javnih ovlašćenja postojećim zakonom, te da je od presudnog značaja njihovo stečeno iskustvo radom na terenu“, piše u saopštenju AKS.
Takođe, navodi se da će rad javnih izvršitelja u ovom poslu biti neka vrsta „konvalidacije, odnosno doupne dokumentacije, te da je to kraći put od podnošenja tužbe sudu“.
„Radi se dakle o pružanju pravne pomoći, zastupanju stranke u postupku upisa, i istovremeno i odlučivanje da li je zahtev stranke za upis prava svojine osnovan ili nije, što nikako ne može biti u nadležnosti javnih izvršitelja“, ocenjuje AKS.
Za ogroman broj neuknjiženih objekata i prava na njima je odgovoran sam RGZ koji u radu ima stotine hiljada nerešenih predmeta i na ovaj način pokušava da skine odgovornost sa sebe za neažuran i nestručan rad, ističu advokati iz AKS.
Zato Advokatska komora Srbije zahteva hitnu reakciju Vlade Srbije i nadležnih Ministarstava povodom izmena ovog Zakona.
O predlogu će se tek odlučivati…
Ideja je da javni izvršitelji u ovom procesu preuzmu identifikaciju objekata i proveru dokumentacije, utvrđivanje njene verodostojnost i pribavljanje dokumentacije koja nedostaje, ako je potrebno.
„U okviru javnih ovlašćenja koja već imaju javni izvršitelji bi utvrđivali sve podatke neophodne za upis nepokretnosti na terenu i uz pristup registrima i mogućnosti pribavljanja podataka iz evidencija, što i sada rade. Nakon sprovedenog postupka po zahtevu građana ili firme, koja ima nerešeno imovinsko-pravno pitanje, javni izvršitelji bi podnosili zahtev za upis na ime tog građanina ili firme u registar katastra“, objašnjavaju u Komori javnih izvršitelja.
Da bi se ova incijativa sprovela, neophodno je izmeniti Zakon o izvršenju i obezbeđenju, čije izmene i dopune još nisu predložene, ističu javni izvršitelji.
„O tome će odlučiti prvo nadležno Ministarstvo, a zatim i Narodna skupština, ako se predlog nađe na dnevnom redu“, kažu u Komori javnih izvršitelja.
Postoje ocene stručne javnosti da od najavljenih izmena koristi neće imati građani, već samo izvršitelji koji će tako imati kompeltan uvid u dokumentaciju „šta će kome da oduzmu“.
U Komori javnih izvršitelja smatraju da takve ocene proističu „iz nepoznavanja stanja na terenu i dokumentacije iz imovinsko-pravnih odnosa, kao i nerazumevanja prirode posla javnih izvršitelja“.
„Smatramo da je bitno da relevantne institucije i organi, u čijoj je nadležnosti rešavanje spornih pitanja, kao i donošenje propisa, nađu efikasan put za ostvarenje prava građana i privrede. Ako u tome javni izvršitelji konačno budu prepoznati kao profesija koja će pomoći, sigurni smo da ćemo adekvatno odgovoriti svim novim zadacima, stavljanjem na raspolaganje svojih kapaciteta“, odgovaraju u Komori javnih izvršitelja.
Urušavanje pravne sigurnosti građana, tvrde sindikati RGZ-a
Tri sindikata RGZ-a ocenjuju da najnovija najava izmena zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti kao i Zakona o izvršenju, predstavlja nastavak kontinuiranog urušavanja Republičkog geodetskog zavoda i pravne sigurnosti građana Srbije, piše u saopštenju sidikata Jedinstvena organizacija sindikata, Sindikat zaposlenih RGZ-a ASNS, Sindikat Nezavisnost.
„I pored toga što je trebalo da važeći propisi omoguće olakšan rad RGZ-a i skraćenje procedura od podnošenja zahteva do njihovog rešavanja u zakonskim rokovima, poslednjih godina je zabeležen pad efikasnosti i gomilanja nerešenih predmeta“, saopštila su tri sindikata RGZ- a koji godinama ukazuju na pogrešne i pogubne odluke rukovodstva predvođenog direktorom Borkom Draškovićem.
Odsustvo adekvatne reakcije nadležnih institucija na brojne dokaze o nestručnosti, dovelo je do stanja koje nikome ne odgovara, osim onima koji za svoj nerad krive druge, a ne tako retko i imaginarne „interesne grupe“ kojima je cilj „urušavanje institucije i same države“, navodi se u saopštenju tri sindikata RGZ-a. To potvrđuje i slučaj u junu 2022. godine kad se u RGZ-u desio kolaps, usled hakerskog napada, kako ukazuju sindikati.
„Ni godinu dana nakon toga ne postoje jasni i nedvosmisleni nalazi tužilaštva i policije o uzrocima i posebno o počiniocima. Jedino što se pouzdano zna je podatak da tri suspendovana predsednika sindikata RGZ-a, nisu u tome učestvovala i da su lažno optuženi od strane direktora Borka Draškovića“, ističu sindikalne organizacije RGZ-a.
Odgovor se možda može naći u nedavnom sastanku sa predstavnicima Svetske banke, kako kažu, i analizi rezultata prethodnog projekta koji je sa 50 miliona evra finansirala ova institucija.
„Projekat je trebalo da bude okončan puštanjem u rad treće faze projekta na celoj teritoriji Srbije do kraja 2020. godine. Sada polovinom 2023, godine treća faza je realizovana samo na teritoiji Grada Beograda i to uz ogromne poteškoće u radu. Kao argument za kašnjenje u realizaciji projekta naveden je „hakerski napad“ iz juna 2022 godine. Sindikati RGZ- a kao i velika većina zaposlenih ne veruju u tu vrstu argumentacije već razloge vide u pogrešnoj organizaciji poslova“, piše u saopštenju.
„Ni godinu dana nakon toga ne postoje jasni i nedvosmisleni nalazi tužilaštva i policije o uzrocima i posebno o počiniocima. Jedino što se pouzdano zna je podatak da tri suspendovana predsednika sindikata RGZ-a, nisu u tome učestvovala i da su lažno optuženi od strane direktora Borka Draškovića“, ističu sindikalne organizacije RGZ-a.
Odgovor se možda može naći u nedavnom sastanku sa predstavnicima Svetske banke, kako kažu, i analizi rezultata prethodnog projekta koji je sa 50 miliona evra finansirala ova institucija.
„Projekat je trebalo da bude okončan puštanjem u rad treće faze projekta na celoj teritoriji Srbije do kraja 2020. godine. Sada polovinom 2023, godine treća faza je realizovana samo na teritoiji Grada Beograda i to uz ogromne poteškoće u radu. Kao argument za kašnjenje u realizaciji projekta naveden je „hakerski napad“ iz juna 2022 godine. Sindikati RGZ- a kao i velika većina zaposlenih ne veruju u tu vrstu argumentacije već razloge vide u pogrešnoj organizaciji poslova“, piše u saopštenju.
Nebojša Pejčinović, iz Sindikata Republičkog geodetskog zavoda „Nezavisnost“ kaže za Novu ekonomiju da znajući koji problemi postoje kod stare dokumentacije koja se nalazi kod građana javni izvršitelji kao ni notari nemaju kapacitete da sagledaju sve aspekte problema koji postoje.
„Veoma često u staroj dokumentaciji upisani su brojevi starih katastarskih parcela jer su nove nastale nakon obnove premera ili aero fotogrametrijskih snimaka. Usled digitalizacije planova došlo je do promene površina na više od 90 odsto parcela. Podaci iz zemljišnih knjiga su bili prilično uopšteni pa je problem i u dokumentaciji koja ne poseduje JMBG učesnika u kupoprodaji ili u ostavinskim postupcima. Nijedan javni izvršitelj nema znanje iz oblasti katastra da bi mogao da uknjiži parcelu po ispravama koje bi oni overavali. Za građane bi taj postupak verovatno bio jako skup i neizvestan“, smatra Pejčinović.
Sindikati ocenjuju da gomilanje nerešenih zahteva koji opterećuju funkcionisanje RGZ-a neće rešiti Komora javnih izvršitelja „o čijoj kompetentnosti u procesu rešavanja imovinskih i pre svega geodetskih nedostataka koji su prisutni kod stare dokumentacije, zaista ne postoje nikakvi pozitivni pokazatelji“.
„Ovo je samo pokušaj prebacivanja odgovornosti i nadležnosti iz RGZ-a, koji još uvek poseduje neophodne kapacitete, na izvršitelje koji osim dobre volje i prilike za lakom zaradom ne poseduju ni jedan drugi kapacitet“, ocenjuju tri sindikata.
Tri sindikata očekuju adekvatnu reakciju nadležnog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koje je i nadležno za predlaganje zakona kojim se definiše rad katastra i Vlade koja je odgovorna za rad RGZ-a.
Kako se kontroliše rad javnih izvršitelja i po čemu se oni razlikuju od sudskih
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
