Većina početnika biznis pokreće svojim novcem

Srbija je jedina evropska zemlja u kojoj se privreda gotovo isključivo oslanja na komercijalne banke kao izvor eksternog finansiranja, a komercijalne banke predstavljaju preko 90 odsto finansijskog sektora. Banke nisu prvenstveno orijentisane ka mikro, malim i srednjim preduzećima, posebno ne ka onima koji tek pokreću posao.

Zakon o nebankarskim finansijskim izvorima omogućio bi osnivanje mikrofinansijskih institucija, što bi u naredne četiri godine Srbiji donelo plasmane u visini od skoro 900 miliona evra i otvaranje 100 hiljada novih radnih mesta, procenjuje USAID.

Pre sedam godina Sonja Dakić i Violeta Matijević, sada vlasnice uspešne fabrike pelena od bambusovog vlakna „Daj daj“ iz Beograda, odlučile su da uplove u preduzetničke vode. U vreme kada su počinjale, nikakvih olakšica nije bilo.

„Mi smo posao počele sopstvenim novcem, od ušteđevine što smo imale u kovertama po kući. To je bio novac koji smo uložile da kupimo mašine, materijal i da zaposlimo žeme koje su trebale da šiju naše pelene. Tek kasnije smo dobile pristup nekim sredstvima koja smo dobili po nekim specijalnim uslovima, niti je bila velika ponuda niti ste mogli da se informišete o tome“, kaže Sonja Dakić iz preduzeća „Daj, daj“.

Iako je situacija sada bolja i do sredstava za otpočinjanje biznisa pod povoljnim uslovima lakše je doći, većina početnika, posao pokreće sopstvenim novcem.

Prema anketi hiljadu preduzeća, koju USAID BEP sprovodi vec sedam godina, u 2016. godini je čak 68 odsto ispitanika iskazalo da ne pozajmljuje novac. Dodatno zabrinjava činjenica da 87 odsto ukupnog finansiranja privrednih subjekata u Srbiji potiče iz njihovih sredstava.

Prema rečima Dakićeve, banke su i dalje glavni finansijeri.

„Od prošle godine postoje fond za razvoj i razvojne agencije sa posebnim programom za startapove, ali i za njih treba garancije, velika administracija ili firma koja je radila dve godine“, kaže Dakić.

Za uspeh malog biznisa i brži ekonomski razvoj Srbije neophodno je omogućiti ulazak institucija, koje nisu komercijalne banke, na finansijsko tržište, i to kroz donošenje Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama.

Bitno je doneti i Zakon o alternativnim investicionim fondovima, koji bi olakšao osnivanje i poslovanje investicionih fondova, kao još jednog od izvora finansiranja.

„Bili bi jednostavniji uslovi. Ukoliko su krediti ne bi morali da imate kolateral, tj garancije, bili bi povoljniji uslovi po pitanju kamata, otplate, grejs perioda, isvih tih nekih uslova koji sada predstavljaju problem. Samim tim što bii bila veća ponuda, uslovi bi verovatno bili povoljniji. E onda bi svaki preduzetnik u određenoj fazi mogao da se posveti drugoj fazi“, rekla je Sonja Dakić.

Iako firma „Daj daj“ ima socijalni karakter, jer zapošljava žene starije od 50 godina, pomoć države nisu dobili, tvrdi vlasnica. Ponavlja da u Srbiji još ne postoji Zakon o socijalnom preduzetništvu, koji bi prepoznao rad ovih preduzeća i obezbedio im olakšice.