Veliki izdaci u budžetu prošle godine nastali zbog pokrivanja gubitaka Srbijagasa i EPS-a

Republička potrošnja u 2022. godini je mnogo više odstupila od plana i po iznosu i po strukturi, a do ovako velikog propusta došlo je zbog toga što Vlada budžetom nije predvidela izdatke za pokrivanje gubitaka preduzeća Srbijagas i Elektroprivrede Srbije, jedna je od kritika Fiskalnog saveta.

Prema izveštaju Fiskalnog saveta o budžetu za 2022. godinu, rashodi su probili inicijalni budžetski okvir za 262,2 milijarde dinara odnosno za oko 15 odsto najvećim delom zbog toga što su neto budžetske pozajmice izvršene u iznosu koji je bio 15 puta veći od planiranog.

Kada se krajnje izvršenje rashoda stavi u odnos s prvobitnim Zakonom o budžetu, uočava se da je republička potrošnja zapravo mnogo više odstupila od plana i po iznosu i po svojoj strukturi.

Glavni razlog velikog probijanja izvršenja rashoda u odnosu na prvobitni plan, jeste loše planiranje budžetske podrške za posrnuli energetski sektor.

„Kvantitativno ubedljivo najveće probijanje budžetskog plana za 2022. zabeleženo je kod neto budžetskih pozajmica – umesto prvobitno planiranih 13 milijardi, krajnje izvršenje iznosilo čak 202,2 milijardi dinara. Na ovoj rashodnoj stavci knjižena je budžetska podrška za pokrivanje ogromnih gubitaka Srbijagasa i EPS-a, koja je do kraja godine narasla na gotovo 190 milijardi dinara (oko 1,6 mlrd evra)„, naveo je Fiskalni savet.

Kako se navodi, Savet je još u svojoj oceni Predloga zakona o budžetu za 2022. upozorio Vladu da će Srbijagasu izvesno biti potrebna državna podrška zbog naglog skoka cene gasa na međunarodnom tržištu, „ali je izostala bilo kakva reakcija“.

Savet je dodao i da je Vlada samo nekoliko nedelja nakon usvajanja budžeta počela transparentno da dotira Srbijagas uz knjiženje ovih izdataka „ispod crte“.

„Ako je za probleme u Srbijagasu i EPS-u i moglo da se kaže da su donekle bili nepoznanica u vreme izrade prvobitnog budžeta za 2022. godinu, ostaje potpuno nejasno zašto je revidirani plan za neto budžetske pozajmice, koji se odnosio samo na poslednja dva meseca, premašen praktično za trećinu, odnosno za skoro 50 milijardi dinara“, naveo je Savet.

Nova ekonomija je nedavno pisala da je tokom 2022. godine doneto još dodatnih 46 rešenja o korišćenju rezerve koja nisu objavljivana u Službenom glasniku jer im je dodeljen stepen tajnosti, a na osnovu kojih je preraspodeljeno 61 milijarda dinara (oko 500 miliona evra).

Tako je manjem delu poverljivog trošenja moguće načelno ući u trag (nešto preko jedne petine), dok preostali iznos ostaje potpuna nepoznanica. Savet je tako u izveštaju dao deset najvećih poverljivih trošenja preko rezerve van bezbednosnog sektora.

Na osnovu opisa datih u Završnom računu moglo bi se zaključiti da je manji deo od 12 milijardi dinara (oko 100 miliona evra) iskorišćen za nabavku energenata na međunarodnom tržištu.

Zamerka Fiskalnog saveta na Završni račun je i da on nije transparentan, pa tako neto budžetske pozajmice nisu objašnjene.

Tako treći najveći rashod posle plata i javnih investicija jesu isplate Srbijagasu i EPS-u, pa je od ukupno 202 milijarde dinara, 189 dato za pomoć za ova dva energetska preduzeća. Međutim, kako je naveo Savet, to u završnom računu budžeta Srbije nije prikazano, već samo ukupan iznos.

U finansijskim izveštajima Srbijagasa za prošlu godinu, navedeno je da je ovo preduzeće od države dobilo 129 milijardi dinara tokom godine kroz kratkoročne kredite.

Tako je Fiskalni savet utvdio da je EPS dobio oko 60 milijardi dinara državne pomoći iz izsto kanala kao i Srbijagas, s tim što to EPS nije onjavio u svojim izveštajima.

Poverljivo korišćenje budžetske rezerve je prošle godine iznosilo 500 miliona evra, a gotovo sva potrošnja bila je van sektora bezbednosti, a polovina ukupne sume potrošene uz pomoć budžetske rezerve je potrošena tajno što ranije nikada nije bio slučaj.

Srbija daje garanciju na EPS-ov kredit od 100 miliona evra