Veliki pad stranih investicija u Srbiji: Razlog korupcija i politička nestabilnost

Iako su predstavnici vlasti za pad stranih direktnih investicija tokom prethodne godine često krivili studentske proteste, istraživanje Demostata otkriva drugačiju sliku. Naime, iako politička neizvesnost jeste jedan od problema koje uočavaju strane kompanije, tu je i čitav niz drugih razloga. Jedan od značajnih je i korupcija.

Sudeći po trendu u prva tri tromesečja, strane direktne investicije su se u Srbiji prošle godine gotovo prepolovile, jer je za prvih devet meseci bruto priliv iznosio oko 2,5 milijardi evra, dok je u istom periodu lane ostvareno 3,8 milijardi. U 2024, strane direktne investicije bile su rekordne – 5,2 milijarde.

Manjak ulaganja ne mogu da nadomeste ni doznake iz dijaspore, koje su u ovom periodu uvećane za 4,5 odsto i dostigle su 4,3 milijarde. Taj novac, uprkos nešto izdašnijem usmeravanju ka nekretninama i relativno malo ka preduzetništvu, još uvek većim delom ide u potrošnju. Pri tom, male su šanse da će podaci kad bude sabrana cela prošla godina doneti neke značajnije promene, piše Demostat u analizi.

Vlast je za taj pad investicija optužila globalna kretanja i političku nestabilnost u zemlji aludirajući na studentske i građanske proteste, ali strane kompanije koje posluju u Srbiji za zastoj u ulaganjima navode čitavu lepezu drugih uzroka koji “idu i na dušu” državi. O narušenom investicionom miljeu govore i najavljene tužbe protiv Srbije, a osim mogućih o kojima se spekuliše, holandsko-belgijski lanac Ahold Delez objavio je da traži arbitražu pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova (ICSID) u Vašingtonu. Kompanija koja upravlja najvećim maloprodajnim sistemom Maxi i Shop&Go prodavnica u Srbiji, u arbitražnu proceduru ulazi zbog ograničenja marži na 20 odsto za tri četvrtine asortimana, koje je Vlada Srbije uvela prošlog septembra sa važenjem do februara ove godine. Ishod u ovom trenutku nije moguće predvideti, ali sudeći po tome kako smo do sada prolazili u međunarodnim sporovima, razloga za brigu ima.

Nezadovoljne i male i velike firme

Da se strane kompanije premišljaju oko investiranja u Srbiji, pokazalo je i istraživanje Demostata u kome je početkom decembra prošle godine i krajem januara anketirano 200 firmi metodom slučajnog uzorka sa spiska od 800 stranih investicija iz baze NALED-a od 2000. pa nadalje. Među ispitanicama je 148 kompanija sa stranim kapitalom i 52 sa mešovitim, dok razvrstane po veličini (velika, srednja, mala i mikro), regionima i delatnosti, odražavaju strukturi privrednih subjekata u zemlji.

Na pitanje kako ocenjuju investicionu klimu u Srbiji dvostruko više njih, 39 odsto smatra da je “loša” ili “veoma loša”, u odnosu na 17 odsto koji kažu da je “dobra”. Svega jedan odsto misli da je investicioni ambijent “veoma dobar” dok se za ocenu “neutralno” opredelilo 43 odsto firmi. Takav ambijent daleko više pogađa mala i mikro preduzeća gde se od ukupnog broja anketiranih u toj kategoriji ispitanika čak 46,2 odsto opredelilo za ocenu “veoma loša”, a među onima koji su rekli da je samo “loše”, 23,1 odsto su iz te kategorije firmi. Ali, ne ide mnogo dobro ni velikim sistemima, jer se za “veoma loše” opredelilo 38,5 odsto kompanija te klasifikacije, a za “samo loše” 34,6 procenata. Ocenu “neutralno” dalo je više od polovine srednjih firmi, više od trećine velikih i oko 14 odsto malih preduzeća.

S druge strane, za “dobro” se opredelilo 47 odsto srednjih, 35,3 odsto velikih i 17,6 odsto malih i mikrofirmi dok je udeo odgovora “veoma dobri” na nivou statističke greške – 0,5 odsto.

Prema delatnostima, s obzirom na to da je anketa rađena u decembru, kada je uveliko bila na snazi uredba o ograničavanju marži u velikim marketima, nije neobično što je najveći broj nezadovoljnih investicionom klimom upravo iz sektora trgovine, koji je ocenu “veoma loše” dao u 46,2 odsto odgovora. Sledi oblast usluga sa 30,8 odsto istih odgovora, proizvodnja u 15,4 i energetika u 7,7 odsto. U grupi koja je ambijent ocenila sa “loše” nalazi se 50 odsto proizvodnih firmi, 23,1 trgovinskih, 11,5 uslužnih, 7,7 iz sektora IT i po 3,8 odsto iz energetike i rudarstva.

Kao neutralnu, investicionu klimu ocenilo je 62,8 odsto proizvodnih firmi a tek 16,3 uslužnih, 14 trgovinskih i po 2,3 odsto firmi iz IT, finansija i građevinarstva. Od onih koji su investicionu klimu označili kao “dobru”, nalazi se 70,6 odsto proizvodnih firmi, 11,8 trgovinskih i po 5,9 odsto uslužnih, iz oblasti finansija i iz automobilske industrije.

Ono što bi dodatno trebalo da alarmira kreatore ekonomske politike su rezultati dobijeni na pitanje kako firme u poređenju sa prethodne dve-tri godine ocenjuju investicionu klimu. Naime, u grupi firmi koja je ranije ambijent ocenila kao ”veoma loš”, 69,2 odsto smatra da je ovogodišnja klima “značajno lošija”, 23,1 odsto da je “nešto lošija” a tek 7,7 odsto da je “približno ista”. Iz kategorije ispitanika koji su investicioni ambijent ocenili sa “loš”, “značajno lošija” poslovna klima je po mišljenju 30,8 odsto ispitanika a isto toliko njih smatra da je “približno ista”, dok 34,6 odsto tvrdi da je “nešto lošija”. Među neutralnim firmama, kao “značajno” ili “nešto lošiju” poslovnu klimu navelo je 39,5 odsto a 37,2 odsto kaže da je “približno ista” dok tek svaki peti (20,9 odsto) tvrdi da je “nešto bolja” ili “značajno bolja”.

Za ispitanike koji koji su ukupnu investicionu klimu označili kao “dobru”, ona je za 58,8 odsto njih “približno ista” ili “nešto bolja”, 11,8 odsto smatra da je značajno bolja a 29,4 odsto da je “značajno lošija” ili “nešto lošija”.

Korupcija problem za investitore

Prvi put se, u odgovoru na pitanje “Koje su najveće prepreke za ulaganje u Srbiji?” visoko rangirana nalazi politička neizvesnost i korupcija. Ta dva odgovora (u rubrici gde je moglo da se navede više opcija) posebno dominiraju u grupi firmi koja je investicionu klimu ocenila kao “veoma lošu” – čak 69,2 odsto predstavnika preduzeća je to navelo kao glavnu prepreku, a sledi “makroekonomska neizvesnost”, “nedostatak radne snage” i “ poresko opterećenje”, administracija i birokratija, loša komunikacija sa lokalnom administracijom…

Kod firmi koje su kao samo “lošu” ocenili ukupnu investicionu klimu, dominira “makroekonomska neizvesnost” na koju je ukazalo 61,5 odsto odgovora, a potom i politička neizvesnost, nedostatak radne snage, korupcija, poreska opterećenja…

Srbiji se zamera i selektivna primena zakona kao i to što na tržište dolaze proizvodi oslobođeni carine, što među učesnicima stvara nelojalnu konkurenciju.

Firme koje su investicionu klimu ocenuile kao “neutralnu”, najviše brine politička neizvesnost a one koje su se opredelile za dobru ocenu, strepe od poltičke neizvesnosti i nedostatka radne snage, a nešto niže (ali ne dovoljno) kao prepreku rangiraju poreska opterećenja i korupciju.

Da u narednom periodu ne treba očekivati velika ulaganja od firmi koje sa stranim ili mešovitim kapitalu posluju u Srbiji, potvrdilo je i ovo Demostatovo istraživanje jer je 10 odsto predstavnika kompanija izjavilo da će u naredne tri godine smanjiti svoja ulaganja a čak polovina svih anketiranih kaže da će zadržati sadašnji nivo. Umereno povećanje investicija očekuje manje od trećine kompanija, a značajno tek 6 odsto ispitanih.

Strane direktne investicije u prvih osam meseci prepolovljene