Veštačka inteligencija nikada neće moći da zameni novinara, a javni interes postoji kao ideal zbog kog mladi ljudi reše da se bave novinarskim poslom. Da je jako važno da mediji izaberu nekoga ko će ih finansirati ali i to da finansijer neće uticati na uređivačku politiku, samo je jedan od zaključaka sa panela “Između inovativnosti i lažnih vesti” koji je organizovala Nova ekonomija, a moderirala Bojana Lekić.
To da je način finansiranja medija jako bitan za nezavisnost podsetila je novinarka Radio televizije Vojvodina Ljubica Gojgić. Ona je rekla i da se mediji kupuju kako bi postali kanal putem kog će se određene informacije plasirati javnosti, ali i da se kupuju sa namerom da se osigura da se u tom mediju nešto neće plasirati.
Dodala je da su tako “pritisci prisutni i jaki”.
“Verujem da je postojao investitor u medije kog nije zanimalo da se meša i mislim da su to izuzetno retki primeri”, rekla je Gojgić.
Osvrnula se i na ulogu novinara i istakla da je javni interes ideal mladima koji žele da se bave novinarstvom ali da se taj ideal gubi vremenom.
Osvrnula se i na ulogu društvenih mreža i načina upotrebe informacija koje dolaze sa mreža i dodala da novinar mora da odvaja istinu od neistine, odnosno “fejk” od onoga što je informacija.
“Ako se tako ponašamo, za nas će uvek biti publike. Ako tradicionalni mediji počnu da se ponašaju kao društvene mreže, da plasiraju samo ono što im se dopada, mi onda umesto da branimo svoju teritoriju, mi se pridružujemo jednostranoj komunikaciji”, rekla je Gojgić.
Sa tim je saglasan i urednik portal Capital.ba iz Bosne i Hercegovine Siniša Vukelić. On je kazao da političari sve češće koriste društvene mreže kao kanale komunikacije, odnosno da se sve više putem njih obraćaju glasačima.
“Oni su shvatili kako da se obraćaju direktno glasačima i javnosti bez novinara, bez konferencija na kojima novinari mogu da im postavljaju dodatna pitanja i preisputuju ih. Kako onda da odrade dobar intervju i zanimljiv sa informacijama koje niko nema, kada se jedan predsednik svakoga dana oglašava na mrežama o jako bitnim stvarima”, upitao je Vukelić.
Šefica Rojtersovog biroa za Balkan Ivana Šekularac kazala je da u agencijskom novinarstvu društvene mreže predstavljaju izvor informacija i da se koriste za plasman vesti jer neke javne institucije na taj način plasiraju informacije.
Ona je istakla da sem društvenih mreža, agencije koriste i veštačku inteligenciju kako bi napisale neke od vesti i da im ona u tome pomaže kako bi bili brži.
Međutim, ona takođe misli da veštačka inteligencija neće zameniti novinara, već da se samo način prezentacije i proces nastajanja vesti menja.
Programski direktor N1 Igor Božić kazao je da redakcija čiji je deo koristi veštačku inteligenciju ali za “sporedne stvari”, dok to nije slučaj kada je u pitanju kreiranje vesti.
“Ja sam isprobavao AI i shvatio sam da on ne daje tačne odgovore. Postoji nešto u čemu greši. Kako onda možemo da budemo sigurni da će onda i u generisanju vesti davati tačne informacije. Velike svetske kuće koriste veštačku inteligenciju za kreiranje vesti kao što su vremenska prognoza, sportski rezultati i slično”, rekao je on.
Da novinarstvo neće i ne sme zameniti veštačka inteligencija saglasan je i novinar hrvatskog „Lidera“ Miodrag Šajatović, koji je rekao da je njegovom listu bilo potrebno tri godine da sazna informaciju koliko će električnih automobila proizvesti jedan od prizvođača najbržih električnih automobila na svetu.
“U Hrvatskoj imamo jendog od proizvođača najbržih električnih automobila na svetu čiji je PR fantastičan. Nama je trebalo tri godine da dobijemo informacijju koliko taj proizvođač svojih ‘jurilica’ proizvede”, rekao je on.
Dodao je da su do te informacije došli zahvaljujući pitanjima koja su postavljali i istrajnosti, kao i da je posao novinara da traga za informacijama ali da taj posao postaje sve teži.
“Međutim, ako ste uporni, onda dobijete kredibilitet u javnosti jer ste došli do nečega do čega drugi nisu, a ti drugi su samo prenosili one informacije koje imaju svi ostali mediji”, dodao je Šajatović.
Panel je deo treće medijske konferencije pod nazivom “Inovativne strategije u medijima” koju je organizovala Nova ekonomija u saradnji sa GoViralom uz podršku Evropske unije, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, Media Development Investment Fund-a i medija N1 i Nova.rs.
Nova ekonomija / Paola Felix Meza
Nova ekonomija / Paola Felix Meza
Nova ekonomija / Paola Felix Meza
Nova ekonomija / Paola Felix Meza
Nova ekonomija / Paola Felix Meza
Nova ekonomija / Paola Felix Meza
Nova ekonomija / Paola Felix Meza
Nova ekonomija / Paola Felix Meza
Nova ekonomija / Paola Felix Meza
Nova ekonomija / Paola Felix Meza
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Uprkos izjavama zvaničnika, radovi na nadstrešnici Železničke stanice u Novom Sadu bili su predviđeni projektom rekonstrukcije i adaptacije stanice koji je radio Institut CIP. U ovom projektu, do kog je došl...
U Srbiji su u septembru ove godine izdate 2.872 građevinske dozvole, što je od 7,7 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.Od ukupnog broja i...
Dve nedelje nakon tragedije u Novom Sadu i pogibije 14 ljudi, istraga još uvek traje, a hapšenja nije bilo. Izveštaji koje je u periodu od decembra 2021. do maja 2023. godine podnosio inženjer geologije Zora...
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas u Mađarskoj da će linija brzog voza od Beograda do Budimpešte biti uspostavljena najkasnije do marta 2026. godine i da će putovanje trajati dva sata i 45 m...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
