Više od 1.000 proizvoda zagađivači vazduha, tvrdi NALED

Tri najveća izvora zagađenja u Srbiji građani vide u industriji, saobraćaju i grejanju domaćinstava, ali vožnja automobila ili paljenje individualnog ložišta nisu jedini način kako doprinosimo narušavanju kvaliteta vazduha. Svaki put kada kod kuće koristimo kozmetiku, dezodoranse, deterdžente, omekšivače ili sredstava za čišćenje, u vazduh koji neposredno udišemo otpustili smo i lakoisparljiva organska jedinjenja (VOC), saopštio je NALED.

Procena je da ovih jedinjenja ima u oko 1.000 proizvoda koje svakodnevno upotrebljavamo, a na listi su i cigarete, auto kozmetika, osveživači vazduha, lepkovi, i mnogi drugi. Da li o njima dovoljno znamo?

U istraživanju sprovedenom zajedno sa Tehnološko – metalurškim fakultetom u okviru projekta „Implementacija evropskog zakonodavstva u oblasti emisija isparljivih organskih jedinjenja“ finansiranom od strane ambasade Kraljevine Norveške, čak tri četvrtine građana odgovorilo je da zna za ova jedinjenja i gotovo 90 odsto je prepoznalo da nastaju u proizvodnji lakova i lepkova dok je trećina navela pogrešne odgovore.

Slično tome, 60 odsto ispitanika je pojasnilo da ta jedinjenja utiču na stvaranje smoga, ali isto tako su navodili i da utiču na povećanje tzv. suspendovanih čestica što ukazuje da je potrebna dodatna edukacija.

„Lakoisparljiva jedinjenja se javljaju kao jedan od glavnih zagađivača vazduha u savremenom svetu, pored suspendovanih čestica, sumpor dioksida, azotnih oksida, amonijaka i metana, koji se najčešće prate. Ono što je problematično jeste što su odgovorna za nastajanje finih suspendovanih čestica PM2.5 čijim udisanjem nastaju ozbiljne posledice po zdravlje ljudi. Stoga je neophodno da se njihovo kretanje u vazduhu ograniči u okviru dozvoljenih vrednosti predviđenih zakonom“ ističe Slobodan Krstović, direktor za održivi razvoj u NALED-u.

VOC jedinjenja opasna su jer isparavaju na sobnoj temperaturi pa su veoma prisutna u vazduhu, ali ne nastaju samo upotrebom proizvoda. Emisije ovih jedinjenja javljaju se i u procesu proizvodnje i to upotrebom organskih rastvarača (štampanje, hemijsko čišćenje, proizvodnja boja i lakova, građevinskog materijala).

U istraživanju NALED-a polovina građana je navela da prepoznaje piktogram za VOC na etiketi proizvoda i da označava proizvod opasan po zdravlje, ali je verovatnije da u praksi manji procenat može da „upotrebi“ svoje znanje o VOC emisiji.

Pozitivno je što ipak 75 odsto ispitanika poznaje neke od načina pomoću kojih se može smanjiti štetan uticaj – poput manje upotrebe agresivnih hemikalija, izbegavanje korišćenja acetona, lakova, sprejeva za kosu, osveživača odnosno korišćenjem kozmetike na bazi prirodnih materijala i boja na bazi vode, navodi se u saopštenju.

Interesantno je da je, prema istraživanju, svega 40 odsto građana navelo da uvek ili često čita etikete na proizvodima za domaćinstvo, a od toga trećina uglavnom ne kupuje proizvod ako proceni da ima štetno dejstvo na zdravlje ljudi i životnu sredinu.

U Srbiji je trenutno aktivno oko 350 VOC operatera, pre svega, kompanija koje u procesu proizvodnje koriste supstance koje sadrže lakoisparljiva jedinjenja, a za njihovo poslovanje ključni dokument je Uredba kojom je popisana lista aktivnosti u kojima dolazi do isparavanja VOC jedinjenja, kao i mere koje je potrebno da preduzmu da bi pratili količinu isparenja i držali ih u dozvoljenim vrednostima.

„Efikasni mehanizmi koji bi umnogome doprineli da ova jedinjenja što manje narušavaju kvalitet vazduha jesu izmene u procesu proizvodnje, eliminacija opasnih supstanci, kao i prelazak na zelene tehnologije. Potrebno je i dalje raditi na usklađivanju nacionalnih propisa sa Direktivom o industrijskim emisijama EU i jačanju administrativnih kapaciteta nadležnih organa“, saopštio je NALED.

NALED-ov Savez za zaštitu životne sredine uradio je i analizu ekoloških fiskalnih instrumenata i prikazao njihovu ulogu u smanjenju zagađenja vazduha. Na osnovu te analize predložene su mere za unapređenje obračuna naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine, naknade za zagađivanje životne sredine, kao i poreza u oblasti saobraćaja i u oblasti energetike da bismo u punoj meri primenjivali princip „zagađivač plaća“, objašnjava Krstović.