Vista Rica, „SNS investicioni fond“ ili kako platiti manji porez u Srbiji?

Nakon što se u žiži javnosti ponovo pojavio fond Vista Rica, čiji su osnivači povezani sa SNS-om, aktuelizovano je pitanje korišćenja investicionih fondova radi smanjenja poreza. Među klijentima ovog fonda su i vlasnici preduzeća koja dobijaju milione na javnim poslovima.

Ovi milioni ulaze u dobit preduzeća, a na dobit pravnih lica se plaća porez od 15 odsto. Ako bi vlasnik hteo da podigne tu dobit, platio bi još 15 odsto poreza na prihod od kapitala.

Međutim, umesto toga, firma može isplatiti svom direktoru ili vlasniku bilo koji deo dobiti kao bonus na platu. Onda bi se taj iznos oporezovao porezom na dohodak, a on se može umanjiti korišćenjem alternativnih investicionih fondova.

Milan Marinković, partner u WM Equity Partners, slaže se da država tu gubi određeni deo poreskih prihoda, jer kad bi taj vlasnik isplatio sebi novac kao dividendu, platio bi 15 odsto poreza na dobit i 15 odsto na dividendu.

„Ovako će on platiti, umesto tih kumulativno 30 odsto, negde bliže 20 odsto konsolidovanog iznosa svih poreza“, kaže Marinković za Novu ekonomiju.

Korupcija je endemska i negativna pojava, ali ako govorimo o ovom vidu poreske optimizacije, on je sam po sebi u okviru zakona, objašnjava on.

Porez na dobit pravnih lica plaćaju privredna društva, preduzeća i druga pravna lica koja su osnovana radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti, pa i neke nedobitne organizacije, ako ostvaruju prihode prodajom robe ili usluga.

S druge strane, godišnji porez na dohodak građana plaćaju fizička lica koja su u kalendarskoj godini ostvarila dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade.

Na poresku osnovicu plaća se porez od 10 odsto na iznos do šestostruke prosečne godišnje zarade, i 15 odsto na iznos preko šestostruke prosečne godišnje zarade.

Ali Zakon o porezu na dohodak građana, Član 89a, kaže:

„Obvezniku koji izvrši ulaganje u alternativni investicioni fond, odnosno u kupovinu investicione jedinice alternativnog investicionog fonda, priznaje se pravo na poreski kredit na račun godišnjeg poreza na dohodak građana najviše do 50% ulaganja izvršenog u kalendarskoj godini za koju se utvrđuje godišnji porez na dohodak građana“.

Među ovim alternativnim fondovima su Vista Rica Invest i Vista Rica Corporate, čiji su osnivači Vojislav Nedić, otac bivšeg generalnog sekretara Vlade Srbije Novaka Nedića, i Tatjana Vukić, upraviteljka Fondacije „Za srpski narod i državu“ i partnerka Andreja Vučića, prema pisanju medija.

Nedeljnik Radar je nedavno objavio da su u fond Vista Rica novac uložili brat Ane Brnabić, Predrag Mali, Andrej Vučić, ali i brojni biznismeni čiji se uspon dovodi u vezu sa dolaskom SNS-a na vlast.

Među njima su Ostoja Mijailović, Davor Macura, Ivan Bošnjak, Dragoljub Zbiljić i brojni drugi.

Radar je objavio i da je 12,8 miliona evra u fond kao fizičko lice uplatio vlasnik preduzeća Galens, najpoznatijeg po projektu koji se u javnosti naziva „Novi Sad na vodi“.

Čemu služe investicioni fondovi?

Svrha investicionih fondova je da ulažu novac koji dolazi od različitih ulagača u hartije od vrednosti i različite vrste imovine, kako bi tim ulagačima doneli profit.

Benefit za državu u teoriji treba da bude u tome što taj investicioni fond sada treba da uloži, tako da se tim novcem stimuliše ekonomska aktivnost i razvija privreda.

Milan Marinković objašnjava da je umanjenje godišnjeg poreza na dohodak građana jedan od benefita ulaganja u alternativne fondove, ali ne bi smelo da se uzima kao primarni razlog za ulaganje.

Primarni razlog za ulaganje mora biti interes nekoga ko ima više kapitala i želja njegova da investira taj višak kapitala, kako bi ostvario prinos, a sam poreski benefit je „šlag na tortu“ kojim država pokušava da stimuliše ulaganje u fondove, objašnjava on.

„Jer je očigledno da je naš finansijski sistem neadekvatno razvijen, vrlo bankocentričan, i mi nemamo instrumente kojima merimo efekte tog strukturnog nedostatka našeg finansijskog sistema“, govori on.

Marinković kaže su investicioni fondovi u Srbiji na samom začetku svog razvoja i nisu još uhvatili nekakav ozbiljan zamajac, tako da je imovina kojom upravljaju „izrazito skromna“.

„Samim tim je skroman i njihov kapacitet da učestvuju značajno, da kažemo na nivou nacije, u kupnim investicijama. Ali, svakako, to je jedan segment koji mora da se razvija, jer nema drugog puta“, govori Marinković.

Ranije je zakon ostavljao mogućnost da pojedinac uloži u fond 31. decembra, dobije poreski odbitak, pa sledeće godine već u januaru podigne novac iz fonda. U međuvremenu je zakon izmenjen, tako da novac mora da jedno vreme ostane u fondu.

„Važno je istaći da ta individua koja je uložila novac u investicioni fond neće smeti da povuće taj novac iz investicionog fonda u naredne tri godine. Ako to uradi, moraće da plati nazad celokupan godišnji porez na dohodak građana i da plati još kamatu na ceo taj iznos“, rekao je Marinković.

Ne ulazeći u to da li je dobit ostvarena korupcijom ili iz zakonitog poslovanja, Marinković kaže da je zakonom dozvoljeno da skupština preduzeća, koje je ostvarilo dobit, odluči da svu tu dobit ispati menedžmentu kao bonus na kraju godine za dobar učinak.

„Ukoliko ona tu isplatu koju vrši svojim menedžerima adekvatno prijavi poreskim organima i plati porez, onda se radi o poreskoj optimizaciji koja je još uvek u zakonskoj sferi dozvoljena“, kaže on.

Marinković napominje i da će se investicioni potencijal u Srbiji povećati za taj iznos, jer investicioni fond mora da investira sredstva koja su mu uplaćena.

„Ne želim da zalazim u sferu protivpravnog sticanja neke imovine, korupcije ili političkog uticaja. To svakako postoji, to je nepoželjna pojava. A kada govorimo o stimulisanju investiranja, ja mislim da to treba da postoji u našoj zemlji, možda da se modifikuje u naredne dve-tri godine, ali treba stimulisati ljude da stvaraju viškove i da te viškove investiraju“, govori on.

U Srbiji investicioni fondovi upravljanju sa više od dve milijarde evra