Vlada Srbije zajmi milijardu dolara od Fonda za razvoj Abu Dabija

Vlada Srbije planira da pozajmi milijardu dolara od Fonda za razvoj Abu Dabija.

Iz ugovora se vidi da je Vlada tražila od tog Fonda da učestvuje u finansiranju podrške budžetu Srbije.

Novac se pozajmljuje za „finansiranje podrške budžetu Srbije, obezbeđivanju tekuće likvidnosti, refinansiranje dospelih obaveza po osnovu javnog duga“, piše u predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu koji je upućen u skupštinsku proceduru.

Vlada Srbije će plaćati kamatu po stopi od 3 odsto godišnje, kao i naknadu za pokriće administarstvinih troškova zajma po stopi od 0,5 odsto godišnje na povučeni, a neizmireni iznos glavnice zajma.

Glavnicu zajma Srbija će otplatiti u celosti, u jednoj rati, koja dospeva dve godine nakon datuma prvog povlačanje sredstava. 

Predviđena je i godišnja nakanada za posebne ugovorne obaveze koje Fond preuzima na zahtev Vlade Srbije, 0,5 odsto godišnje. To je potencijalna obaveza koja nastaje samo ako srpska strana uputi poseban zahtev za ugovorne obaveze te vrste.

Kamata i ostale nakanade se plaćaju polugodišnje, a prva kamata dospeva na plačanje šest meseci od datuma povlačenja sredstava.

U ugovoru piše da se glavnica zajma, kamata i druge naknade, plaćaju u Abu Dabiju ili na mestu koje Fond na prihvatljiv način zahteva.

Pravo Vlade na povlačenje novca iz zajma ističe 1. septembra 2024. godine.

Jačanje dolara može povećati javni dug Srbije za 580 miliona evra

U ugovoru piše da će Fond za razvoj Abu Dabija na zahtev Vlade Srbije kupiti bilo koju valutu koja Srbija bude potrebna za plaćanje ili nadoknadu troškova nabavke dobara koja se finansiraju iz zajma.

Zakon je u skupštinsku proceduru upućen po hitnom postupku. Razlog za to je da je povlačenje sredstava uslovljeno stupanjem na snagu zakona,  a radi ispunjenja međunarodnih obaveza.

U obrazloženju se navodi da su sukob Rusije i Ukrajine, energetska kriza, te sankcije zapada Rusiji doveli do rasta cene hrane, energenata, metala, đubriva, što je prouzrokovalo prehrambenu krizu i inflatorni talas.

Posledice svega toga su, kako piše, naročito vidljive na finansijskom tržištu, gde je rast referentnih kamatnih stopa ključnih ekonomija uticao na porat cene kapitala i troškova zaduživanja, navodi se.

„Pristup tržištu kapitala je ograničen, naročito za zemlje u razvoju, koje su prinuđene da potrebna sredstva potraže iz drugih izvora, ukoliko je moguće“,  navodi se u ugovoru.

Ugovor su potpisali ministar finansija Siniša Mali i generalni direktor Fonda za razvoj Abu Dabija Mohamed Saif Al Suvaidi.