Voćari rešili da stanu na put „lažnoj ariljskoj malini“

Ariljski malinari rešili su da stanu na put onome što nazivaju „lažnom ariljskom malinom“, odnosno podmetanju uvozne, lošije maline umesto voća iz čuvenog malinarskog kraja.

Naime, domaći proizvođači uključili su se u projekat Evropske unije Alijans koji se bavi zaštitom od prevara na tržištu, unapređenjem sistema kontrole, kao i boljom prepoznatljivošću ariljske maline, prenela je Politika.

Kako je rekao Božo Joković, direktor zadruge Agro-eko voće Joković, reč je o jednom velikom projektu koji finansira upravo EU.

„Učesnik i partner u njemu je Udruženje Ariljska malina, koje okuplja pet hladnjača i 150 proizvođača maline, a strogo sprovodi sistem kontrole kvaliteta da vrhunska ariljska malina stigne do kupaca, u svetlu svoje reputacije“, dodao je Joković.

Mali hladnjačari duguju pare malinarima, prete bankroti

Projekat se već realizuje u 12 evropskih država koje su odlučile da se bave očuvanjem organske hrane i njenim zaštićenim poreklom.

Kako upozoravaju proizvođači iz ariljsko-ivanjičkog malinogorja, gde je crveno zlato (kako se malina inače naziva) najkvalitetnije, na tržištu maline događa se povremeno da i neke tuđe, slabijeg kvaliteta (uglavnom iz okolnih država), budu prodate pod oznakom da su iz Srbije.

Uvoz i izvoz maline iz Srbije u 2022. godini

Trgovci, uvoznici, izvoznici, špekulanti, kako se dodaje, ne znaju koliko je zahtevno uzgajati krupne maline, a najbolje prihoduju od njih.

Međutim, ugrožavaju renome ariljske maline koja ima zaštićeno geografsko poreklo.

Kako se naglašava, cilj je istraživanje i značaj maline na tržištu.

„Sa zaštićenim geografskim poreklom ariljske maline na domaćem tržištu, a pretendujemo, preko komisije iz Brisela, da bude zaštićena i u EU“, dodao je Joković.

Izvoz maline

Najveći deo maline koji se gaji u Srbiji, oko 90 odsto i dalje se izvozi u inostranstvo. Iaoko to donosi veliki devizni priliv, stručnjaci ocenjuju kako bi zarada mogla da bude još veća ako bi se od nje pravili sokovi, džemovi i brojne druge prerađevine koje bi se i izvozile i plasirale na domaće tržištu.

Srpska malina je tokom 2022. godine izvožena u inistranstvo po ceni od oko 5,5 evra po kilogramu.

Zemlje iz kojih uvozimo malinu

Kako je lokalnim medijima kazala Tamara Živadinović iz konsultantske kuće „Mena grup“, EU projekat ima za cilj automatizaciju procesa sledljivosti (praćenja proizvoda) koja je važan segment zaštite geografskog porekla.

„Uz to i sprečavanje nekih prevara u lancu, poput onih kada se neka druga malina plasira na tržište pod imenom ariljske. Sprovođenje ovog projekta, u kome se primenjuju inovativne tehnologije i učestvuje mnogo partnera iz EU, treba da ojača poziciju maline iz ariljskog kraja na inostranom tržištu“, istakla je Živadinović.

Kako se dodaje, projekat Alijans će se u Arilju sprovoditi dve godine, uz saradnju sa partnerima, naučnim institutom i uz podršku lokalne samouprave.

Malinari u utorak pregovaraju sa Ministarstvom poljoprivrede