Vrednost prometa robe skočio za 18,7 odsto, najviše zbog inflacije

Vrednost prodaje robe široke potrošnje u Srbiji je od septembra 2022. do istog meseca 2023. godine porasla za 18,7 odsto, najviše zbog rasta cena, piše portal Biznis i finansije  pozivajući se na izveštaj kompanije „NielsenIQ“.

U Hrvatskoj je rast vrednosne prodaje bio 17,6 odsto a u Sloveniji 13,5 odsto.

Sektor robe široke potrošnje (FMCG) u istočnoj Evropi tokom poslednjih 12 meseci (MAT Septembar 2023) beleži dvocifreni vrednosni rast, prestižući Zapadnu Evropu. Taj rast pokreću povećanja cena širom regiona, dok istovremeno količinska prodaja pokazuje negativne stope rasta.

Međutim, u Adriatik regionu, količinska potrošnja je prilično stabilna i značajno viša u poređenju sa ostatkom Evrope gde je uglavnom negativna, stoji u izveštaju “State of Nation“ za ovaj region.

Kako je inflacija uticala na potrošnju?

U navedenim zemljama nastavljen je trend povećane potrošnje privatnih robnih marki (PL) i pojačane kupovine putem diskontnih kanala, čime su potrošači pokušavali da prilagode svoje navike potrošnje ovoj krizi.

Slovenija trenutno ima najviši udeo vrednosti privatnih brendova (36,6 odsto) u FMCG sektoru, a u Hrvatskoj on iznosi 20,5 odsto s blagim padom udela u vrednosti u odnosu na prethodnu godinu.

Sa druge strane, u Srbiji privatni brendovi prikazuju veću stopu rasta u poređenju sa brendiranim proizvodima, sa tržišnim udelom od 13,2 odsto.

Promocije i dalje ostaju jedan od ključnih faktora prilikom izbora brenda u regionu. Vernost trgovinama opada jer kupci lako menjaju prodavnice aktivno tražeći promocije.

U Sloveniji, kupovine vođene promocijama čine 29 odsto, u Hrvatskoj 28 odsto, dok u Srbiji udeo promocija iznosi 36 odsto.

POPULISTIČKA MERA ZANEMARLJIVOG EFEKTA

U Srbiji, u trećem kvartalu 2023. u poređenju sa istim periodom prethodne godine, ukupna prodaja robe široke potrošnje (FMCG) povećala se za 16,4 odsto po vrednosti, što je rezultat rasta kako količinski (3,3 odsto), tako i u vrednosti samih proizvoda (13,1 odsto).

Posmatrajući odvojeno kategorije hrane i kućne hemije, obe kategorije beleže povećanje vrednosne prodaje, međutim, kategorija hrane raste po nešto većoj stopi.

Najprodavanije kategorije hrane i pića prema vrednosnoj prodaji tokom trećeg kvartala 2023. godine bile su: pivo, bezalkoholna pića, gotovi mesni proizvodi, sladoled i kafa.

Od navedenih kategorija, pivo je poraslo za više od 12,9 odsto u količinskoj prodaji u trećem kvartalu 2023. u poređenju sa istim periodom 2022, dok je najveće povećanje cena zabeleženo kod sladoleda, za 29,5 odsto u istom periodu.

U okviru kategorija koje nisu hrana tokom trećeg kvartala 2023, najprodavaniji proizvodi po vrednosti bili su: deterdženti za veš, toalet papir, omekšivači tkanina, dezodoransi i pelene za bebe.

Najveće povećanje cena u trećem kvartalu 2023. u poređenju sa istim periodom 2022. zabeleženo je kod deterdženata sa 31,2 odsto i omekšivača tkanina sa 20,5 odsto.

Svi tipovi prodajnih kanala zabeležili su rast vrednosti u Srbiji na MAT nivou (septembar 2023).

Najveći rast u vrednosti prodaje zabeležen je kod diskontnih prodavnica, koje su porasle za 30,9 odsto.

Tokom 2023. godine broj diskontnih prodavnica povećan je za 12 odsto.

Hipermarketi su zabeležili pad broja prodavnica u 2022, i iako je broj prodavnica ostao isti u 2023, hipermarketi beleže povećanje vrednosti prodaje na MAT-u (septembar 2023).

Cene u novembru skočile za osam odsto u odnosu na prošlu godinu

Kakve potrošačke navike možemo očekivati tokom praznika?

Tokom praznične sezone u proteklim godinama počeli su se pojavljivati novi trendovi, posebno sa osvrtom na inflaciju koja predstavlja izazov za porodice koje žele da se prepuste raskošnoj potrošnji.

Koristeći podatke iz našeg istraživanja o prazničnim očekivanjima u EU za 2023. godinu, skrećemo pažnju na trendove koje treba pratiti ove sezone:

Trend 1: Današnji “ekonomični potrošači” mogu imati izazove prilikom raspoređivanja prazničnih budžeta na velike, last-minute kupovine, pa primećujemo trend ka ranijem početku priprema potrošača za praznike u odnosu na prethodne godine.

Trend 2: 32 odsto evropskih potrošača anketiranih od strane NIQ-a izjavljuje da će se njihova finansijska situacija pogoršati do kraja 2023. godine. Kao rezultat toga, 91 odsto evropskih potrošača spremno je potrošiti manje, isto ili ništa na praznična slavlja ove sezone.

Trend 3: Preostali anketirani ispitanici planiraju povećati troškove za druženje i okupljanje ove godine. To predstavlja priliku za CPG kompanije, budući da 47 odsto onih koji planiraju više trošiti na druženje nameravaju to učiniti kupovinom premium i kvalitetnih sastojaka za kućnu zabavu.

Trend 4: Nedavni pokazatelji prodaje u maloprodaji i raspoloženja potrošača sugerišu na potencijalnu snagu privatnih robnih marki (PL) tokom predstojećih praznika, postavljajući podijum za intenzivnu konkurenciju između brendova i privatnih robnih marki.

Trend 5: Mogli bismo videti više ljudi koji kupuju online za praznike i proslave ove sezone. To se može desiti zato što se sadržaj u prodavnicama ne povećava ili čak smanjuje, a postoji rastući interes za pronalaženje promotivnih akcija, što može povećati prodaju putem interneta.