Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da želi da građani Srbije odluče o otvaranju rudnika litijuma, kao i da to „nije odluka koja se donosi brzo“.
Vučić je na konferenciji za štampu kazao da je o tom pitanju potrebno otvoriti diskusiju kojom će dominirati argumenti, a ne „prazne priče, poput one pod nazivom ‘Ne damo Jadar'“.
„Mi u ovom trenutku govorimo sa svim najmoćnijim i najvažnijim ljudima iz Evrope i sveta o zaštiti životne sredine i dok nam Nemci ne budu garantovali da ćemo imati čiste reke, čiste planine, da ćemo i to odlaganje za deponiju imati uređeno u skladu sa najvišim svetskim standardima – nećemo da počinjemo ništa“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, Srbija ima mogucnost da proizvede 58.000 tona litijum karbonata godišnje, čime bi povećala svoj BDP za 0,95 odsto na godišnjem nivou.
Naglasio je da se neće raditi ništa dok se ne dobiju garancije „svih u Evropi“ da neće biti nikakavih štetnih efekata po životnu sredinu.
On je rekao i da će se oko litijuma „voditi ratovi u budućnosti“ i da nije slučajno što je projekat „Jadar“ bio prekinut pre dve godine, te da su time „pojedine zapadne službe htele da uspore razvoj Srbije“.
Govoreći o rudniku u Boru Vučić je rekao da je on bio mesto propadanja, a da je danas budžet Bora veći za pet puta nego što je bio 2012. godine.
Upitan da prokomentariše izjavu nekadašnje premijerke, sadašnje predsednice Skupštine Ane Brnabić iz 2022. godine, o tome da je ukidanje projekta „Jadar“ bila „ispravna odluka“, kazao je da on to nikada nije rekao – i da je od prvog dana govorio da je to najveća greška.
Vučić je zatim citirao predsednika Stranke slobode i pravde (SSP) Dragana Đilasa koji je pre nekoliko godina pozitivno govorio o tome da je u Loznici otkriveno drugo po svetu najveće nalazište litijuma u svetu, kao i o fabrici baterija koju bi trebalo izgraditi u Srbiji.
Velike stimulacije za kupovinu električnih automobila
Predsednik Srbije takođe je najavio da će u drugoj polovini jula ove godine u Kragujevcu početi proizvodnja električnih automobila, a da će država davati stimulacije od 5.000 evra za kupovinu takvih vozila, posebno domaće proizvodnje.
On je na konferenciji za novinare dodao da će 11. jula u Rimu kompanija Stelantis, većinski vlasnik fabrike automobila u Kragujevcu, predstaviti novi model električnog automobila.
Proizvodnja novog modela automobila će biti veliki podstrek za razvoj Kragujevca, Šumadije, ali i cele Srbije, ocenio je Vučić.
On je naveo da će Srbija u novembru dobiti zastavu specijalizovane izložbe EXPO 2027, čime će zvanično postati domaćin te manifestacije.
Predstavljajući radove na lokaciji EXPO, Vučić je rekao da će stanovi koji će biti izgrađeni za smeštaj učesnika izložbe biti ponuđeni zaposlenima u prosveti i zdravstvu.
Naveo je da je utvrđeno da je bilo nepravilnosti u podeli stanova koje gradila država za zaposlene u vojsci i službama bezbednosti, jer je nekima to bio drugi ili treći stan.
Cena stanova za bezbednjake određivaće se na svakoj pojedinačnoj lokaciji
Srbija ima mnogo, mnogo problema u energetici…
Vučić je, uprkos svemu navedenom, najavio da će u Srbiji biti mnogo problema u energetici, jer će rasti potrošnja električne energije zbog električnih automobila i superkompjutera.
On je, u obraćanju javnosti, istakao da je lepo bilo videti da Srbija ima struje, kada je ceo region ostao u mraku, pre par dana, ali da ipak ima „mnogo, mnogo problema u energetici“.
Dodao je i da je porasla potrošnja električne energije, prvenstveno zbog upotrebe klima uređaja, pa je u junu bila na nivou iz decembra prošle godine.
On je rekao da moraju da se prave nove otkrivke uglja u rudniku „Kolubara“, a da će hidroelektrana „Bistrica“ biti završena tek za sedam-osam godina.
„Da nije izgrađen B3 blok u termoelektrani ‘Kostolac’, zbog koga su nas kritikovali, sada ne bi imali struje“, rekao je Vučić i naveo da mora brže da se gradi vetropark „Kostolac“.
Dodao je da mora da se nalaze brza rešenja za modularne elektrane.
Istakao je da je pokušao kao premijer da podigne rudnu rentu, ali da nije uspeo jer je naišao na ogroman otpor ruske strane, a da bi i danas bilo tako i da bi se protivili Australija, Amerika i drugi koji se bave istraživanjem i da to ne bi mogao da „izgura“.
Doneli su građani Srbije odluku, da sačuvaju ovu našu malu Srbijicu od ekološke katastrofe. Sve drugo se radom može nadoknaditi, to ne. Samo 100 km od Beograda u prelepoj prirodi praviti running koji ostavlja pustoš za sobom, zaista nije racionalno pitanje.