Vučinić: Na mene je vršen pritisak da opozovem odluku o vraćanja pasoša Miroslavu Miškoviću

Nekadašnji sudija, a danas advokat Vladimir Vučinić, nakon poništene odluke o javnoj opomeni zbog toga što je davao izjave medijima u vezi sa slučajem Miškovićevog pasoša, kaže da u tome nema ni pobednika ni poraženog, jer se radi o porazu sistema. 

Navodi da je trpeo pritiske, a da sudija ne sme da razmišlja kome će se njegova odluka svideti.

Visoki savet sudstva (VSS) na sednici u avgustu preinačio je svoju odluku kojom je javno opomenut nekadašnji sudija Vladimir Vučinić i odbacio disciplinsku prijavu predsednika Višeg suda protiv njega, podnesenu zbog „davanja komentara medijima o sudskim odlukama, postupcima i predmetima“, navodno „na način suprotan zakonu i Sudskom poslovniku“.

Nekadašnji sudija Specijalnog suda Vladimir Vučinić, koji je doneo odluku da se vlasniku Delta holdinga Miroslavu Miškoviću privremeno vrati pasoš, tražio je poništavanje te mere, jer je „želeo da očuva dostojanstvo sudijske profesije i pravo na slobodu izražavanja“, objašnjavajući da „nije komentarisao sudsku odluku, već pojašnjavao proceduru“, kao i da je to učinio u javnom interesu jer je to bila njegova dužnost.

„Odlukom VSS je stavljena tačka na Slučaj mediji, time što nije dokazano da sam načinio bilo kakav propust obraćajući se medijima zbog napada i pritisaka na moj rad“, rekao je nakon toga za N1 Vučinić.

„Tu odluku sam primio s podeljenim osećanjima, naročito zbog svega što sam preživeo u poslednje tri i po godine“, rekao je Vučinić gostujući u Novom danu. 

„Sudije treba da postupaju po zakonu i u skladu sa sudijskim uverenjem, i kad donose odluku ne treba da misle o tome da li će se to nekome dopasti, bilo da je izvršna vlast u pitanju“, naveo je.

Istakao bi kao svetli primer tu odluku Upravnog suda, koja je, kako kaže, donesena u skladu sa zakonom i uverenjem sudija, naveo je gost N1. 

„Odluka je da ne može da se ponovi postupak, zato što nisam više sudija“, naveo je Vučinić. 

On je dodao da je u odluci Upravnog suda pomenuto to da je prekoračena optužba, jer su mu, kako pojašnjava, ugradili nešto čega nije bilo na početku. 

„I ta javna opomena je opomena za nešto što je nezasluženo, nije u skladu sa pravdom“.

Ispričao je da je od donošenja odluke prošao kroz primarne pritiske – da je od njega traženo da je opozove, ali i one sekundarne, koji dolaze od medija.

„Primarni pritisak je bio da opozovem odluku pre realizacije, da okrivljeni ne izađe iz zemlje“, naveo je Vučinić, dodajući da mu je to tražio Aleksandar Stepanović, predsednik suda. 

„Ja nisam pristao na tu vrstu kompromisa“, istakao je.

Disciplinski je gonjen zbog izjava datih medijima. 

„I tu sam svoju odluku branio“, istakao je.

Na pitanje da li se pokajao u bilo kom trenutku zbog odluke da Miroslavu Miškoviću omogući put u London, Vučinić je rekao da nije: 

„Radio sam po zakonu, ja sam sudija ne samo koji je vratio taj pasoš, već i koji ga je oduzeo“.

Kaže da je ta odluka kao zakonita, i da se pokazala kao ispravna: 

„Mišković se vratio posle četiri dana, i nismo imali nijednu jedinu posledicu kao država“. 

Dodaje da je odluku doneo u skladu sa prezumpcijom nevinosti.

„Nijednom nisam ušao u sudnicu, pogledao ljude i rekao u sebi – vi ćete biti osuđeni, nego hajde da vidimo šta su dokazi“, kaže Vučinić, i dodaje da je upravo to lepota sudijskog posla – da se ne zna šta će biti na kraju.

„Da li je normalno da u jednoj zemlji koja je stremi EU, sudija brani svoju odluku“, pitao je.

Sudija ne sme da razmišlja da li će se njegova odluka svideti nekome ili ne, i kako će to uticati na njegovu karijeru, naglašava Vučinić. 

„U suprotnom je sudija u formalnom smislu“.

Za tri i po godine, kaže da su mu menjali kabinet dok je bio na godišnjem, da je ostao bez izuzetne saradnice, koja mu je bila desna ruka u poslu, dok presuđuje dva važna predmeta – Sretena Jocića za ubistvo Pukanića, Željka Milovanovića i Milenka Kuzmanovića, i „Tisu“ – gde se udavilo 15 građana albanske nacionalnosti u želji da pređu u Mađarsku.

Kaže da su mu kolege sudije pružale tihu podršku, a da je napuštanje pravosuđa posledica sekundarnog pritiska. 

„Za 25 godina službe možda nisam zaslužio srebrni sat, ali sigurno nisam zaslužio javnu opomenu, još manje da budem razrešen, jer je predsednik suda tražio da budem razrešen za težak disciplinski prekršaj, a to je odmah, po automatizmu, prihvatila disciplinska tužilateljica, smatrajući da je dovoljno da sudija povredi Poslovnik i da se izvede pred Disciplinski sud. Međutim, zakon jasno kaže – sudija mora povrediti i Poslovnik i zakon. I moja zastupnica i ja smo smatrali da povrede nije bilo… Suština priče je bila: Sudija, mi te pritiskamo, ti moraš da ćutiš“.

Početkom godine, u okviru projekta Jačanje nezavisnosti i integriteta sudija u Srbiji koje je radilo  Društvo sudija Srbije urađeno je istraživanje među sudijama, a anketa je bila anonimna i 44 odsto sudija je reklo da imaju pritisak da donesu određenu odluku.

Komentarišući to, kaže da se Strukovno udruženje Društvo sudija bori na jedan legalan način onoliko koliko se proceni da može postići neki efekat, ali i da su sudije jedna inertna profesionalna grupa, a opterećeni su i strahom šta će se desiti kad se negde prikažu javno. Kaže da bi trebalo da budu hrabrije i da se izjasne.

Vučinić ocenjuje da je njegov slučaj poraz sistema ako se gleda šire, jer je sistem dozvolio da se desi slučaj „sudije Vučinića i medija“ i to da li sme da se obrati i da li treba da brani svoju sudijsku odluku.

„U našem sistemu pravosuđa dešava se da predmeti zastare na veštačenju. Sudija pošalje predmet na veštačenje, pa zaboravi da je dao i on zastari, a ona ili on napreduju“, dodaje. Ističe kao problem i to što nema moralne odgovornosti.

Sistemski način izbora sudija i postavljanja predsednika suda, mora da se promeni, mišljenja je Vučinić. On dodaje da se nada da će se to promeniti s vremenom i da će postojati telo koje će objektivno sagledati stanje u pravosuđu, pa da promene budu napravljene na osnovu toga.