Za dobijanje statusa prozjumera glavni preduslov je – strpljenje

Na dobijanje zvaničnog stastusa prozjumera, odnosno kupca-proizvođača struje, u Srbiji je potrebno sačekati od 60 dana do šest meseci, saopštila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Sistem rada na njihovom prijemu u sistem je spor, a isplativost ulaganja se očekuje kada struja bude ponovo poskupela. 

Ključne primedbe na precedure za priključenje objekata sa solarnim panelima na distributivni sistem su preduga obrada zahteva, nedostatak povratnih informacija o fazi njihove obrade, nejasne instrukcije za podnošenje, stalno traženje dodatne dokumentacije, kao i neupućenost u procedure izvođača radova na ugradnji solarnih panela.

Jasmina Radovanović iz NALED-a objasnila je na predstavljanju rezultata najnovijeg istraživanja o prozjumerima, koje je ta organizacija sprovela od 8. marta do 4. aprila, da procedure za izgradnju i priključenje objekata sa solarnim panelima na distributivnu mrežu traju u proseku 114 dana.

„Podaci pokazuju da ove procedure najčešće traju između dva i šest meseci, što navodi 43 odsto ispitanika“, dodala je Radovanović.

Prema njenim rečima, pozv za učešće u istraživanju poslat je svim prozjumerima koji se nalaze u registru kupaca-proizvođača. Njih je bilo na 851 adresi u toku samog istraživnanja.

„Čak 95 odsto ispitanika ima status prozjumera kao fizičko lice, preostalih pet odsto su preduzetnici, 78 odsto prozjumera finansiralo je postavljanje elektroenergetskih objekata iz lične ušteđevine ili tekućih prihoda“, kaže Radovanović.

Određena kvota za solarne elektrane unutar sistema tržišne premije

Nova ekonomija je ranije pisala o tome kako se solarni paneli uglavnom isplate velikim potrošačima struje, odnosno većim proizvodnim kompanijama.

Iz Ministarstva rudarstva i energetike poručuju da će se status prozujmera domaćinstvima koja ugrade solarne panele najviše isplatiti onda kada skoči cena struje.

Domaćinstva koja imaju ugrađene solarne panele i koja imaju status prozjumera, odnosno kupca-proizvođača proizvode struju za svoje potrebe, a njen višak predaju u sistem za distribuciju.

Taj status je sam po sebi subvencija, objašnjava predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike, objasnio je Rade Mrdak iz Ministarstva rudarstva i energetike i dodao da država pored toga daje i finansijsku podršku prozjumerima.

„Vidljivost tog koncepta će biti veća kad bude novi rast cene električne energije, jer što je veća cena električne energije građane i privredu, to je veći motiv za instaliranje panela za svoje potrebe“, rekao je Mrdak.

On je podsetio i na slučajeve u nekim zemljama EU, gde su cene struje za građane veće nego za industriju, pa se solarni paneli brže isplate kao investicija domaćinstvima.

„Kada je cena mnogo veća nego kod nas za građane, onda se brže isplati i investicija u solarni panel“, dodao je Mrdak.

Kako podseća dobija se i mogućnost da se elektro-energetska mreža koristi za skladištenje električne energije, leti se višak struje predaje distributeru i taj višak se koristi za umanjenje računa za struju.

„Sam po sebi status kupac-proizvođač je podsticaj. Kod nas to još nije vidljivo jer je cena garantovanog snabdevanja još nije garantovana delatnost. Tek kada budemo imali neku strukturu tržišta sličnu evropskom, biće vidljivost ovog koncepta prozjumera, u smislu isplativosti“, kaže Mrdak.

On je podsetio da se subvencije za solarne panele daju u okviru mera energetske efikasnosti.

„U toku je javni poziv za dodelu subvencija za mere energetske efikasnosti u okviru kog je i mera podrške za ugradnju solarnih panela“, rekao je Mrdak.

Bužet tog programa je oko 45 miliona evra koji će se deliti u narednih pet godina. Pokrovitelj toga, pored Ministarstva rudarstva i energetike je i Svetska banka koja je dala zajam za te potrebe, dodao je predstavnik Ministarstva energetike.

On je podsetio i da nam predstoji novi raste cena struje jer je to obaveza države prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), kao i da sam status prozjumera može da bude isplativ i bez podsticaja.

Kako je podsetila Jasmina Radovanović, stručnjaci sa Elektro-tehničkog fakulteta (ETF) u Beogradu utvrdili su da investicija u solarne panele može da se isplati za čest godina.

Inače, Nova ekonomija je još prošle godine pisala o tome kako se domaćinstvima koja imaju status prozjumera isplati da instaliraju solarne panele, odnosno solarne elektrane koje imaju snagu koja odgovara svojim sopstvenim potrebama.

Mrdak je inače naveo kako se do kraja godine očekuje i zakonsko definisanje statusa takozvanog aktivnog kupca električne energije.

Dva sistema podsticaja za proizvodnju električne energije su kako podseća tržišna premija i fid-in tarifa:

„Tržišna premija je malo komplikovanija za objašnjenje jer to nije kao fid-in tarifa gde vam država garantuje otkupnu cenu na period od 12 godina, već država tu štiti proizvođače od promena cena na tržištu, država pokriva razliku između te cene na aukciji i neke referentne cene na berzi“.

Mrdak podseća da je to nov model podsticaja koji postoji u Evropi, kao i da je on sada jedini zadržan, dok je fid-in tarifa zadržana, ali za samo male kapacitete električne energije.

Nova ekonomija je nedavno takođe pisala o toj vrsti podsticaja koji se dodeljuje nakon sprovredene akucije na koju se javljaju proizvođači struje.