Srbija

15.07.2024. 16:13

Nova ekonomija

Autor: Nevena Petaković

Za dve godine Glavna železnička stanica konačno dobija novu namenu

Spomenik Stefanu Nemanji- cena i dalje tajna Nova ekonomija / Dimitrije Gašić

Spomenik Stefanu Nemanji

Srbija

15.07.2024. 16:13

Rekonstrukcija i prenamena Glavne železničke stanice u objekat Istorijskog muzeja Srbije trajaće nešto više od dve godine, vidi se u dokumentaciji na Portalu javnih nabavki.

Naime, Istorijski muzej Srbije objavio je pre nekoliko dana tender za rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju Glavne železničke stanice u Beogradu i promenu namene u objekat Istorijskog muzeja Srbije.

Rok za izvođenje radova je, kako se navodi, 26 meseci od dana uvođenja izvođača u posao. 

Pošto je sanacija fasada i krova na ovom objektu već izvedena, budući radovi se odnose isključivo na unutrašnjost objekta i promenu namene celokupnog prostora uz minimalne intervencije na fasadnoj stolariji i na krovu.

Za sada nije navedeno koliko će radovi koštati.

Firme koje su zainteresovane za posao (rekonstrukcije, sanacije, promene namene objekta železničke stanice) mogu da podnesu ponude do 16. avgusta.

Postojeći objekat Železničke stanice, predstavlja kulturno dobro od velikog značaja za Srbiju. Izgrađen je 1884. godine, po idejnom rešenju bečkog arhitekte fon Flatiha, i projektu srpskog arhitekte profesora Dragutina Milutinovića.

Glavna železnička stanica u Beogradu je 1. jula 2018. godine, posle 134. godine, zatvorena, a saobraćaj je obustavljen.

Objekat se sada prenamenjuje u Istorijski muzej Srbije, Odlukom Vlade za nosioca prava trajnog korišćenja objekta Glavne železničke stanice imenovan je Istorijski muzej Srbije.

Poslednji voz za Evropu

Šta sve predviđaju radovi?

Pristup planiranoj rekonstrukciji može se podeliti na nekoliko delova: 1. rekonstrukcija ulaznog dela i prolaza ka peronima, 2. rekonstrukcija podruma i odvajanje tavana od ostatka objekta, 3. sanacija tavanica prvog sprata, 4. rekonstrukcija stepeništa i ugradnja planiranih liftova, 5. ispunjavanje svih muzikoloških kriterijuma (rušenje nepotrebnih zidova, izgradnja novih laganih zidova), 6. formiranje nove trafo stanice, prostora za dizel agregat.

U svim prostorijama namenjenim posetiocima planirana je ugradnja granitne keramike luksuznijeg tipa mat završne obrade.

Vinil podovi planirani su u zoni kafea, multifunkcionalne sale i dečje radionice, dok je u biblioteci i kancelarijama planiran parket.

Planirano je i  celokupno skidanje starih plafona na trsci i postavljanje novih spuštenih plafona.

Ulaz za posetioce je planiran preko glavnog ulaza u objekat sa Savskog trga i zamišljen je kao prijemni hol sa zonama za sedenje, desno garderobom sa lokerima i levo sanitarnim čvorom.

Foto: Printskrin/Tehnički opis

U dokumentaciji se navodi da je pozicija glavnog ulaza  nametnula da se izložbeni prostor prostire od glavnog centralnog ulaza i hola na levu i desnu stranu kroz prizemlje i prvi sprat.

Plan je da se na centralno postavljenom pultu u prizemlju dobijaju informacije i kupuju karte, a pozicijom pulta biće jasno razdvojene linije kretanja posetioca, odnosno ulaza i izlaza u muzejski izložben deo.

Izložbeni prostor će da se prostire u prizemlju u centralnom delu i protezaće se kroz desni i levi krak objekta, dok na prvom spratu obuhvata centralni galerijski prostor hola i desni krak objekta.

Ova dva nivoa će za posetioce biti povezana novim galerijskim stepeništem i liftom za posetioce i invalide.

U prizemlju je planiran bivši „Kraljev salon“ ( levo od glavnog ulaza) sa posebnim ulazom.

Taj prostor je namenjen tematskim povremenim izložbama i koristi se nezavisno od preostalog izložbenog prostora. U sklopu ovog prostora se nalazi i sanitarni čvor i kancelarija.

Kafe muzeja nalaziće se na desnoj strani objekta u prizemlju.

Organizacija same muzeoloske postavke je, kako se naglašava, predmet Muzeoloskog projekta.

Železnička stanica postaje muzej, dozvoljeno i rušenje pojedinih zidova

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.