Čija je ovo fotografija?
Za razliku od situacija kada novinari svesno kradu tuđe fotografije, postoje i brojni primeri da mediji plaćaju naknade za povrede autorskih prava fotografa iako nisu namerno kršili zakon, već zato što nisu ...
Većina preduzeća u Srbiji još ne uspeva da podigne vrednost svog poslovanja primenom novih tehnologija, a podaci se pogoršavaju od 2020. godine, kada je započeo period lančanih kriza u svetskoj ekonomiji, pokazuju podaci Veća za regionalnu saradnju (RCC) u izveštaju „Western Balkans digital economy society index – WB DESI 2022 Report“, koje prenosi Biznis i Finansije.
U poređenju sa 2019. godinom, broj domaćih preduzeća koja imaju adekvatan informacioni sistem za planiranje osnovnih resursa pao je za 29 odsto, na tek nešto više od petine ukupnog broja firmi.
Premda se 26 odsto malih i srednjih poduzeća bavi elektronskom trgovinom, samo tri odsto prodaje svoju robu i usluge na ovaj način preko granice, što je pad za osam odsto u odnosu na 2019. godinu, dok svega jedan odsto firmi primenjuje veštačku inteligenciju u svom poslovanju.
Poređenje sa drugim zemljama Zapadnog Balkana pokazuje da samo sedam odsto preduzeća u ovom regionu koristi velike baze podataka za poslovne analize. U tome prednjači Crna Gora (15 odsto) slede Severna Makedonija (13 odsto) i Albanija (10 odsto), dok je u Srbiji udeo takvih firmi tek 3,8 odsto, a prosek EU iznosi 14,2 odsto. Nešto manje od četvrtine preduzeća u regionu ima poslovni softver (ERP), u poređenju sa 38 odsto u Evropskoj uniji.
Jače i slabije strane domaćeg IT tržišta
Istraživanje pokazuje da Srbija ima 64 odsto stanovnika koji poseduju osnovne digitalne veštine, za osam odsto više od proseka Zapadnog Balkana. Veći je i udeo IT stručnjaka u ukupnom stanovništvu (3,3 odsto u odsnou na 2,6 odsto u regionu). Broj diplomiranih informatičara je porastao za 15 odsto u poslednje dve godine, po čemu je Srbija premašila i prosek Evropske unije, kao i po broju žena u IT industriji – kod nas je njihovo učešće 23,5 odsto u odnosu na prosek EU koji iznosi 19,1 odsto.
Ljudi su jedan od najvećih aduta Srbije, potvrđuje i najnoviji izveštaj Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) iz septembra ove godine, koji rangira 132 države prema inovativnosti. Srbija je pošle godine napredovala za dve pozicije i plasirala se na 53. mestu, na kojem je inače bila i 2020. godine.
Prema pojedinačnim kriterijumima, Srbija najbolje stoji u pogledu infrastrukture (35. mesto), sofisticiranosti IT tržišta (41. mesto) i ljudskom kapitalu i istraživanju (51. mesto). Najslabija je kada se meri ukupna ekonomska vrednost koju produkuju inovacije (92. mesto), stepen digitalizacije privrede (68. mesto) i institucija (57. mesto). U izveštaju se ističe da su ulaganja u inovativnost (41. mesto) daleko veća od učinka inovacija (64. mesto), prenosi BiF.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
