Zamena za „Južni tok“, gasovod „Istring“, zaobići će Srbiju. Slovačka i Bugarska potpisale su sporazum o gradnji tog gasovoda, što je deo plana EU da obezbedi alternativu ruskom gasu. Istovremeno, ruski izvoz gasa u Evropu raste, pa zato „Gasprom“ očekuje da uskoro dobije saglasnost svih zemalja članica za gradnju „Severnog toka 2“.
Gasovod „Istring“ povezaće srednju i jugoistočnu Evropu: od ukrajinsko-slovačke granice, preko Mađarske i Rumunije, do bugarsko-turske granice.
Investicija vredna 2,2 milijarde evra spada u jeftinije projekte jer će se koristiti i postojeća gasna mreža. Slovačka i Bugarska su se dogovorile o kapacitetu od 20 milijardi do 40 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
„Dakle, to je dobar gasovod kao jedna konekcija za eventualno moguće snabdevanje jedne i druge strane, ali taj gasovod ne daje nikakvu novu diversifikaciju, nikakav novi izvor osim ruskog gasa“, napominje Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas.
Istovremeno, ruski izvoz gasa u Evropu raste, samo prošle godine uvećan je za osam odsto. Zato i „Gasprom“ očekuje da uskoro dobije saglasnost svih zemalja članica za gradnju „Severnog toka 2“, koji povezuje Rusiju i Nemačku.
„Gasovod ‘Severni tok 2’ udvostručiće naš izvozni kapacitet preko severnog koridora i za jedan i po put skratiti putanju za dopremanje ruskog gasa do sve većih tržišta u severnoj i zapadnoj Evropi. U poređenju s tradicionalnom rutom, smanjiće troškove transporta gasa i do dva puta“, napominju iz „Gasproma“.
Moskva najavljuje da bi mogla da oživi i projekat „Južni tok“, ako Unija pokaže volju za to. To bi bio spas za energetsku bezbednost Srbije i celog Balkana, koji je i najugroženiji, jer ima samo jedan pravac snabdevanja – preko Mađarske.
„Smatram da je južnoj Evropi i centralnoj Evropi ‘Južni tok’ neophodan i smatram da će on biti u dogledno vreme izgrađen“, dodaje Vojislav Vuletić.
Kroz Energetsku uniju koju je formirao, Brisel pokušava ne samo da poveže evropsko gasno tržište, već i da obezbedi niže cene gasa. Uvozi se iz Amerike, ali je transport skup.
„I dalje su cene niže u Americi. Imamo neke procene koliko će cene pasti zbog Energetske unije, ali je prilično teško to sada reći, jer će se stvari dinamično razvijati pod uticajem svetskog tržišta gasa i nafte“, objašnjava potpredsednik Evropske komisije zadužen za energetiku Maroš Šefčovič.
Inače, Unija je ovog meseca izdvojila 263 miliona evra za energetsku infrastrukturu. Najviše novca uložiće u gradnju gasovoda koji će povezati zemlje članice u baltičkom regionu.