Zaposleni ne moraju da primaju plate preko računa, važan je platni listić

Poslednjih meseci država sve glasnije zove penzionere da odustanu od poštara i penzije počnu da primaju preko tekućih računa.

Nijedan propis u Srbiji, međutim, najstarije građane, baš kao ni radnike, ne obavezuje da do svog novca dolaze preko banaka. I među zaposlenima sve je više onih koji bi svoju platu radije videli u koverti, a ne na računu.

Tako bi izbegli bankarske troškove koji godišnje iznose najmanje 1.200 dinara. 

Zaposleni su već zaboravili blagajne i redove pred vratima kada „krene“ plata. Gotovinske isplate su još „žive“ samo kod poslodavaca koji ne plaćaju poreze i doprinose na pun iznos plate, pa tako izbegavaju poreznike. Legalna, propisno oporezovana, plata „na ruke“ izašla je iz mode, ali ne i iz zakona. 

„Zakonom o radu nije propisan način isplate zarade, odnosno nije propisano da se zarada mora uplatiti na tekući račun zaposlenog“, rečeno je Večernjim Novostima u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. 

Pravilnikom o sadržaju obračuna zarade, odnosno naknade zarade je propisano da obračun zarade, platni listić, sadrži podatke o zaposlenom, uključujući i naziv banke i broj računa na koji se isplaćuje zarada. 

Ovo znači da poslodavci za zaposlene koji nemaju otvoren tekući račun u nekoj banci, koji su se izjasnili za isplatu zarade „na ruke“, ne popunjavaju ove podatke u platnom listiću, navode. 

Da ni po jednom zakonu za koji su oni nadležni, građani za prijem plata i penzija nisu obavezni da imaju otvorene tekuće račune, niti poslodavac i država smeju time da ih uslovljavaju, potvrdili su i u Narodnoj banci Srbije. 

„Zakonom o platnim uslugama propisuju se vrste platnih usluga, među kojima je usluga otvaranja i vođenja platnog računa, kao i to ko može da pruža platne usluge. Na osnovu ovog zakona NBS je donela odluku kojom se propisuju bliži uslovi i način otvaranja, vođenja i gašenja tekućih računa. Ali navedenim zakonom i odlukom nije utvrđena obaveza da fizička lica moraju da otvore tekući račun u banci na koji će primati uplate zarade od poslodavca, niti drugi propisi NBS regulišu ovo pitanje“, ističu u centralnoj banci. 

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca objašnjava da je jednostavnije iz ugla poslodavca da plate radnicima isplaćuju preko tekućih računa. 

„U suprotnom, taj iznos bi dizali iz banke i time rizikovali da ih neko i opljačka. Transferom preko banaka zaobilaze ovu proceduru, a i većini radnika to više odgovara. Zaposleni žele da koriste kartice, podižu kredite. Moderne zemlje su skoro potpuno izbacile keš iz upotrebe“, kaže Atanacković. 

S druge strane, Zakon o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost propisuje da građani mogu za izvršavanje platnih transakcija da imaju tekuće i druge platne račune. Tim zakonom propisano je da su preduzeća i preduzetnici dužni da otvore tekući račun kod banke, a da građani – mogu da imaju tekuće račune. 

„Propisana obaveza pravnih lica i preduzetnika da novčane poslovne transakcije obavljaju preko tekućeg računa u funkciji je ostvarivanja planirane fiskalne politike, suzbijanja sive ekonomije i jačanja finansijske discipline“, ističu u Ministarstvu finansija. 

Za razliku od preduzeća i preduzetnika, ovim zakonom propisano je da fizička lica koja ne obavljaju delatnost mogu za izvršavanje platnih transakcija imati tekuće i druge platne račune kod pružalaca platnih usluga, utvrđenih zakonom kojim se uređuju platne usluge.