Zašto je suspendovana Duing biznis lista i da li Srbija treba da se brine

Vest da je Svetska banka obustavila objavljivanje svog globalnog indeksa lakoće poslovanja, popularnu Doing Business listu, prošla je potpuno ispod radara  i uz ćutanje srpskih vlasti, iako objavljivanje liste, svakog oktobra, prati intenzivna medijska promocija Vlade i isticanje napretka Srbije na ovoj listi. 

Ovo ne treba da čudi jer srpskim vlastima ovaj indeks godinama služi kao dokaz za popravljanje poslovnog ambijenta, a sada se dovodi u pitanje objektivnost indeksa u rangiranju zemalja po uslovima poslovanja.

Iako Srbija nije spomenuta eksplicitno kao zemlja u čiji se napredak sumnja, galopirajuće napredovanje na rang listi i pozicioniranje među prvih 50 na svetu, otvaraju prostor za pitanje da li će  nakon revizije podataka u Svetskoj banci, i Srbija biti predmet istrage zajedno sa prozvanom Rusijom, Kinom, Saudijskom Arabijom i Uzbekistanom.

Naime, ove zemlje su, baš kao i Srbija, zabeležile velike skokove na listi, pa se sumnja da se pravni okvir za poslovanje preduzeća baš toliko popravio. 

Kina je, na primer, bila među deset poslovnih okruženja koja su se najbrže poboljšavala u 2020. godini, pa se tako popela sa 46. mesta na 31. i time prestigla Francusku.

Srbija sada zauzima 44. poziciju među 190 rangiranih zemalja na globalnom indeksu lakoće poslovanja, a u kategoriji dobijanja građevinskih dozvola nalazi se na 9. poziciji.

Šta je čudno u napretku Srbije na Duing biznis listi? Pogledajte u VIDEU.

„Odluka o pauziranju izlaska novog ranga jeste malo neočekivana iako je i ranije bilo kritika ovog indeksa“, kaže za Novu ekonomiju Svetozar Tanasković, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. 

On ističe da prilikom tumačenja ove odluke Svetske banke treba  imati u vidu i političku pozadinu i promenjene odnose Amerike i Kine. Kina je treća po snazi glasačkih procenata u Svetskoj banci, a SAD je prva i direktori Svetske banke dolaze iz te zemlje.

Kako objašnjava, indeks meri promene u regulatornom okviru, ono što je na papiru zakonom definisano, ali nema način da izmeri da li se to primenjuje u praksi zbog čega često postoji problem da se objasni dobra pozicioniranost nekih država.

„Ako znate unapred šta se meri, i ako imate jasnu metodologiju, a ovaj indeks je u potpunosti transparentan, onda je vrlo jasno šta treba da uradite u vrlo kratkom roku da biste recimo olakšali elektronsko izdavanje dokumenata ili izdavanje građevinske dozvole. Ali, to u praksi ne znači da će svako preduzeće imati isti tretman na tržištu“, ističe Tanasković.

Koga treba pitati za pravo stanje kad je reč o uslovima poslovanja u Srbiji, pogledajte u VIDEU.

Prema Tanaskovićevim rečima, odluka o pauziranju indeksa je vezana  je za neragulatnosti u samoj Svetskoj banci. 

Navodi se da je moguće da su određene zemlje zbog političkih pritisaka ili određenih interesa investitora bile bolje pozicionirane. 

„Pitanje je gde su oni uvideli problem, da li na licu mesta kad su podaci prikupljani ili kasnije u samoj Svetskoj banci kad je vršena obrada. Što se tiče Srbije, pitanje je koliko će duboko ići revizija. Ili će se skoncentrisati na par zemalja koj su spomenute ili će doći do promene metodologije (za izračunavanje indeksa) koja će u obzir uzeti i druge indikatore koji će promeniti poziciju svih zemalja, ne samo Srbije“, navodi on.

DUING POREZ LISTA: TRI GODINE BEZ NAPRETKA SRBIJE

Prema nekim kritičarima, izveštaj Svetske banke podstiče korupciju, koja se ne ogleda u indeksu.

Građevinske dozvole su idealan primer, u velikoj većini slučajeva, neke kompanije dobijaju građevinske dozvole pre zakonski propisanog vremena, što donosi brojne poene u indeksu lakoće poslovanja.

Ivana Pavlović