Zašto presušuje kraljica banja?

Vrnjačka Banja bi trebalo da ima dovoljno vode za sve, ali nekoliko sezona unazad njeni građani kažu da su imali problem sa dostupnošću izvora njene banjske vode, kao i obične vode. Drugim rečima, čini se da je komercijalna upotreba za potrebe turizma u toj banji, postala primarna.

Meštani Vrnjačke Banje sa kojima smo razgovarali i koji žele da ostanu anonimni, potvrdili su nam da postoje problemi sa banjskom vodom, kao i sa vodom kojom se snabdevaju iz vodovoda.

Jedan od njih, potvrdio je da je evidentna i veća izgradnja novih objekata u tom lečilištu.

Prema njegovim rečima, u Vrnjačkoj Banji postoje četiri glavna izvora banjske vode, Jezero, Topla voda, Slatina i Snežnik. Turistička organizacija (TO) Vrnjačke Banje navodi da se ta četiri izvora koriste za takozvanu balenološku terapiju, odnosno lečenje. Na svom sajtu pominje još tri izvora, Beli izvor, Borjak i Vrnjačko vrelo, koji se koriste za flaširanu vodu.

TO Vrnjačka Banja navodi da su izvori Vrnjačke Banje dobri za lečenje brojnih bolesti kod ljudi: šećerne bolesti, bolesti organa za varenje, bolesti jetre, bolesti mokraćnih organa, bolesti kože, očiju, nervnog sistema, kao i za poboljšanje i prevenciju opšteg zdravstvenog stanja pacijenata.

Stanje na izvorima Vrnjačke Banje, prema rečima meštana, više nije isto, oni su prosto načeti, pre svega za javnu upotrebu. Prednost je sa druge strane, data njihovom komercijalnom korišćenju.

„Snežnik je odavno upropašćen, bukvalno od ta četiri (Jezero, Slatina, Topla voda, Snežnik) nijedan nije ostao, a da nije načet. Slatina se vratila posle protesta građana i ona je jedina zadržala svoj ukus i kvalitet, a drugi su svi poremećeni“, objašnjava sagovornik Nove ekonomije.

Dodaje da je verovatno isti uzrok problema bio i na izvoru Jezero i Slatina, kao i da je Snežnik ranije proglašen da je zagađen, pa je bušen Snežnik 2, kao i da je sada voda sa tog banjskog izvora praktično ista kao obična voda:

„Ovdašnja uprava se predstavlja kao da su moderni menadžeri koji dovode turiste. Kažu da banja prosperira. Sada tu postoje i termalni bazeni, ljudi to  plaćaju. Tu ima neke istine, ali ulaz na bazen je 1.500 dinara, običan svet to više ne može da priušti, ispada da su ciljna grupa ljudi koji imaju novca. Problem je i što su izvorišta gde prirodna voda teče devastirana ispumpavanjem. Izvor Jezero više ne teče, ono se noću nakuplja pumpama, pa se danju pusti jedna česma, ali u međuvremenu izvetri i to više nije to“.

Naš sagovornik dodaje i da nije isto kao nekada kada je sa izvora Jezero voda tekla na devet česama od kojih je pet bilo za zahvatanje vode, a četiri su bile za umivanje, a sad teče jedna i po.

Prema nejgovom mišljenju ne bi bio ni problem kada bi se voda iz nekog od izvora podelila, pola da ide privatniku koji posluje u oblasti turizma, a pola da koristi običan narod.

On objašnjava i da je teško dokazati da je presušivanje izvora Jezero povezano sa izgradnjom novog hotela sa bazenima, ali i da se to desilo onda kada su za potrebe novog hotela pravljene nove bušotine. Upravo tada se kako dodaje dogodilo da je na tom izvoru nestalo vode.

Ipak, kako podseća, nadležni pa i neki stručnjaci su nestanak vode dovodili u vezu sa sušnom godinom, iako je vode nestalo nekoliko meseci pre pojave suše u letnjem periodu.

Nema neke komisije koja će da kaže ugasite pumpe, pa da vidimo da li će na izvoru Jezero voda da se vrati za mesec dana, na pet česama, to je onda direktna uzročno-posledična veza. Mi vidimo šta se dešava, ali teško je da to dokažemo“, dodaje naš sagovornik.

Naš sagovornik kaže i da je problema bilo na izvoru Slatina, ali da je nakon protesta grupe građana taj problem donekle rešen, pa je izvor dostupan i građanima.

On kaže i da je u Vrnjačkoj Banji dosta narušen sistem prirodnih izvora, a da je što se tiče vodovoda u pitanju „klasična“ situacija, raste grad pa nema dovoljno vode. Onda se kod njenog korišćenja primat daje hotelima, da turisti posle ne bi prenosili loš glas.

„Desi se leti da neki delovi grada nemaju vodu ili im se isključuju pa je imaju samo noću, da bi je hoteli imali dovoljno i da bi turizam bio na nivou. A kad su kiše ima problema sa bujicama, napravljeno je puno novih zgrada, a infrastruktura se ne pojačava“, kaže naš sagovornik.

U praksi kako objašnjava, to izgled tako što se na kanalizaciju koja je bila napravljena za 10 kuća prikači 10 novih zgrada.

HIDROGEOLOG: PROBLEMA IMA AKO SE NE RADI PO PROJEKTIMA

U Vrnjačkoj Banji investitori su jedni drugima svojim istraživanjima i korišćenjem vode ušli u zonu korišćenja bunara, korišćenja voda iz zone izdani koje su bunari otvorili i koje se mogu crpsti do određene količine, objašnjava za Novu ekonomiju hidrogeolog i nekadašnji Gradski sekretar za životnu sredinu u gradskoj upravi Beograda, Branislav Božović.

„Ako se uključi još neka bušotina pored, pa krene da crpi onda neko nekome neplanski i nestručno uzima tu vodu, da ne kažem, „krade“ vodu. U današnje vreme najčešće kada se to radi namerno bez projektovanja i sa nekim dozvolama koje se daju nekontrolisano. Taj čitav proces je krađa vode iz jedinstvene izdani, odnosno izvorišta“, dodaje Božović.

On potvrđuje isto što kažu i meštani Vrnjačke Banje, da je problem u vezi sa vodom evidentan.

„U Vrnjačkoj Banji apsolutno je problem i količina vode za vodosnabdevanje, piće, tehničke vode. Voda koja je banjska, koja služi za banjanje, ona je malo dublja. Međutim, dešava se da se i izvori te korisne mineralne vode ugroze pogrešnim bušenjem“, dodaje Božović.

Naime, u urbanističkim planovima koje je izdavala ta opština za izgradnju novih turističkih objekata, navodi se rešenje za nedostatak vode, a to je izgradnja rezervoara za vodu.

„Ja verujem da oni sigurno prave rezervoare koje će da pune tokom noći, kada ne bude mnogo potrošnje. Dakle, grade cisterne, rezervoare, da bi se voda u njih dolivala onda kada je manja potrošnja“, dodaje Božović.

On podseća da u Dalmaciji i Crnoj Gori postoje hoteli, kafane restorani, pa i sela koja imaju sopstvene rezervoare vode u koje se voda dovozi brodovima i kamionima.

„Ako su kapaciteti veliki, to onda ulazu u računicu, ali kasnije ulazi i u cenu. Ono što je najvažnije, bilo bi strašno kada bi se razarali prirodni kapaciteti, a oni se već razaraju, jer obično ljudi to izbuše i to više niko ni ne prijavljuje, a moralo bi da se prijavljuje“, dodaje Božović.

Pored prijave bušenja, kako napominje, neophodno je i da se utvrdi da li je na nekom mestu uopšte moguće kopati bunar.

„Čitav taj režim crpljenja kapaciteta, korišćenja jednog takvog bunara, da bi postojala ravnoteža, treba da bude takva da svi imaju vodu. Znači, mora se gazdovati mudro tim rezervama koje su prirodno ograničene“, dodaje sagovornik Nove ekonomije.

Kapaciteti izgradnje moraju da se prilagođavaju stvarnim kapacitetima, odnosno prirodnim uslovima vodosnabdevanja, bilo da su u pitanju lokalni ili neki drugi vodovodi koji služe za vodosnabdevanje, uključujući i punjenje rezervoara.

„Međutim, to je jako delikatno, ulazi u cenu i računicu da li je uopšte isplativo, da li ulagati toliki novac i da li sve to graditi, da bi se to daleko sporije vraćalo ili se možda nikad i ne vrati, jer to naše ponašanje sa vodom, koje nema dovoljno, još nije dostiglo svest da ljudi poštuju ono što je projektima predviđeno, odnosno koje su količine koje mogu da podmire određene kapacitete izgradnje“, objašnjava Božović.

On kaže i da banje poput banje Morahalom kod Segedina, ili one koje su popularne u Sloveniji, našim banjama mogu da posluže kao dobar primer gazdovanja vodnim resursima.

„Mogu da posluže kao dobar primer ako se tako ponašaju i ako mogu da prikupe toliko gostiju, ali je to apsolutno povezano sa načinom ponašanja u odnosu na projektovane kapacitete, ne samo hotela nego i stvarne kapacitete i mogućnosti izvorišta“, dodaje naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, hotel u nekoj banji može da bude napušten, ali uništavanjem izvorišta takozvanim precrpljivanjem, odnosno nasilnim pumpanjem bukvalno se menjaju čitave hidrodinamičke i hidrogeološke karakteristike nekog izvorišta.

„Tada dolazi do uništavanja tog izvorišta, onda se menja i hemizam tih voda“, dodaje Božović.

On objašnjava da kod velikih pumpanja i crpljenja i promena brzina crpljenja kroz bunare dolazi i do hemijskih promena i zagađenja voda hemijskim promenama samog ležišta stena u kojima se nalazi voda.

„Onda se menja hemizam, prelazi iz fera u feri NO2 (azot-dioksid) u NO3 (polinitratni jon, soli koji ga sadrže zovu se nitrati), pa onda sumpor i sve ostalo, to se otvara i bukvalno povlači iz čvrstih minerala, kuda prolazi voda. Onda se dešavaju promene i to zagađuje vodu, to pokreće i ostale sadržaje kao što su arsen i kadmijum“, dodaje naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, taj sadržaj „čuči“ u izvorištu vode sve dok se ne „probudi“ velikim brzinama. Nakon toga dolazi do njegovog rastvaranja i izlaska iz mineralnih rešetki.

„Kad to rastvaranje krene, onda imate pojave, kao u dubljim vodama u Vojvodini, gde imate i kadmijume i arsene i teške metale koji neverovatno, konačno zagađuju vodu, kao što je slučaj u Zrenjaninu gde je voda zabranjena za piće“, objasnio je Božović.

Na sajtu Opštine Vrnjačka Banja objavljeno je oko 40 rešenja o izdatim građevinskim dozvolama, koje su izdate 2015. i 2016. godine.

Takođe, brojanjem nalazimo i preko 30 rešenja za potvrđene urbanističke projekte koja su izdata od avgusta 2017. do 12. juna 2023 godine.

Početkom juna ove godine, u Vrnjačkoj Banji dogodile su se i poplave, zbog obilnih padavina, kada je pričinjena i šteta na mnogim objektima.