Državljani Srbije, Albanije i Severne Makedonije moći će da se zaposle u nekoj od zemalja članica „Otvorenog Balkana“ uz pribavljanje „Identifikacionog broja Otvorenog Balkana“, bez ikakvih daljih i dodatnih administrativnih procedura.
Regionalna implementacija sporazuma kojima je regulisan slobodan pristup tržištima rada na Zapadnom Balkanu trebalo bi da počne krajem maja, prema informacijama Privredne komore Srbije (PKS).
„Trenutno se radi na povezivanju šema elektronske identifikacije odnosno pripremi infrastrukture u svakoj od zemalja potpisnica sporazuma u okviru inicijative Otvoreni Balkan, kako bi od kraja maja, kada svi tehnički uslovi budu kompletirani, počela regionalna implementacija sporazuma koji će omogućiti izdavanje Identifikacionog broja Otvorenog Balkana“, rekao je za Novu ekonomiju Nenad Đurđević, savetnik predsednika PKS za Otvoreni Balkan.
Proces izdavanja „Identifikacionog broja Otvorenog Balkana“ zamišljen je tako da to zapravo bude jedna od usluga na portalima eUprava.
„Sam proces je zamišljen da vi kao građanin Srbije, ukoliko želite da dobijete svoj Identifikacioni broj Otvorenog Balkana, odete na sajt eUprave i tu izaberete tu uslugu. Popunite osnovne podatke poput imena, prezimena, broja lične karte odnosno nekog identifikacionog dokumenta kojim se verifikuje da vi jeste građanin zemlje članice Otvorenog Balkana i na osnovu tih podataka, dobijate svoj Identifikacioni broj Otvorenog Balkana sa kojim zatim možete ostvariti zaposlenje u nekoj od zemalja Otvorenog Balkana bez ikakvih daljih, dodatnih administrativnih procedura. Taj broj zapravo omogućava da vi imate isti tretman u zemlji u kojoj se zapošljavate kao lokalno stanovništvo“, rekao je Đurđević.
Početak primene se očekuje krajem maja jer se radi na tome da sve zemlje članice inicijative Otvoreni Balkan budu na istom nivou spremne za implementaciju da bi se sa njom započelo.
Otvoreni Balkan uvodi identifikacioni broj, povezuje državne e-upraveSlobodan pristup tržištu rada i postupak koji će to omogućiti regulisani su, između ostalog, Sporazumom o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu i Sporazumom o povezivanju šema elektronske identifikacije građana Zapadnog Balkana.
Sprazume su 21. decembra u Tirani potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Severne Makedonije Zoran Zaev, i premijer Albanije Edi Rama.
Ugovorne strane su obavezale da pojednostave administrativne procedure za ulazak, kretanje, boravak i rad državljana drugih ugovornih strana, između ostalog, da međusobno priznaju registrovane šeme elektronske identifikacije i da se izvrši tehničko povezivanje državnih portala elektronskih usluga (pre svega za prijavu na tržište rada).
Prema informacijama koje ima Privreda komora Srbije (PKS) sve će biti spremno za početak implementacije do sledećeg sastanka političkih lidera Otvorenog Balkana u Skoplju krajem maja.
„Postoji niz koraka koje svaka od zemalja potpisnica treba da preduzme da bi došlo do povezivanja, a ti koraci i stepen angažovanosti se razlikuju jer osnove nisu iste. Na tome se radi intenzivno poslednjih par meseci u sve tri zemlje a postoji i stalna, efikasna komunikacija kroz trilateralnu radnu grupu“, naveo je Nenad Đurđević.
Koji pozitivni efekti očekuju Srbiju od „Otvorenog Balkana“?Identifikacioni broj Otvorenog Balkana je zamišljen kao „alat“ za sprovođenje Sporazuma o slobodnom pristupu tržištu radne snage i to je njegova primarna funkcija, kaže sagovornik Nove ekonomije.
„On je tako osmišljen da osim za potrebe slobodnog pristupa tržištu rada, može da posluži i za druge, buduće usluge u okviru inicijative ali koje tek treba da se osmisle, dogovore i realizuju“, rekao je Đurđević.
Inicijativa Otvoreni Balkan je utemeljena na želji da se dođe do uspostavljanja principa četiri slobode po uzoru na Evropsku uniju i na jedinstveno tržište Evropske unije (Single Market) – sloboda kretanja robe, usluga, ljudi i kapitala, poručuje Đurđević.
„Cilj je da se kroz funkcionalne principe četiri slobode, regionalno tržište koje bi činile i druge zemlje regiona koje bi se priključile ovoj incijativi, približi jedinstvenom tržištu EU i time ubrza proces pristupanja celog regiona EU“.
BiH ima uslove za „Open Balkan“, ali ne i voljuOtvoreni Balkan, prvobitno nazvan Mini šengen, podrazumeva formiranje ekonomske zone Albanije, Severne Makedonije i Srbije.
Politički lideri najavljuju da će građanima Srbije, Albanije i Severne Makedonije „Otvoreni Balkan“ omogućiti lakše poslovanje, ekonomsku integraciju i putovanja.