Njive u Vojvodini gube humus usled klimatskih promena

Prosečan sadržaj humusa na poljoprivrednim površinama u Vojvodini nekada je bio pet odsto, a sada tu količinu hranljivih materija ima manje od jedan odsto njiva na severu Srbije, prenosi portal Klima 101.

„Kada sam ja bila u osnovnoj školi, jedna od prvih lekcija koja se učila iz poznavanja prirode i društva bila je: Živimo u Vojvodini, a Vojvodina je žitnica Evrope,“ priča Jasna Mastilović iz Instituta BioSens, koja se pšenicom bavi već 40 godina.

Kako naglašava, deca taj podatak možda i danas uče u školi, ali realnost je drugačija.

„Većina njiva je pala na ispod jedan odsto humusa, pa i ispod pola procenta“, dodaje Mastilović.

Klimatske promene utiču na prinose, na proizvodnju, ali i na kvalitet testa od kog se mesi i peče hleb.

Kvalitet našeg hleba, kako Mastilović dodaje, zavisi pre svega od pšenice od koje je nastao.

„Znaju ljudi koji prave hleb kod kuće da on nekad uspe, a nekad ne uspe. Ali tu nismo mi krivi. Krivo je brašno, a na brašnu ne piše ni da je super kvaliteta, ni da je lošijeg. Jednostavno, prepušteni smo igri slučajnosti koje smo brašno kupili objašnjava naša naučnica,“ objašnjava Mastilović.

Kako sprečiti uticaj klimatskih promena u poljoprivredi?

SPORAN JE KVALITET PŠENICE

Neko brašno će se odlično zamesiti, neće se lepiti za ruke, testo će lepo narasti, ali nekad se desi da je testo toliko lepljivo da ništa ne pomaže. Ili se, sa druge strane, zamesi i stavi u rernu, pa prođe pola sata i ono se – naduvalo i jednostavno splasnulo.

Neki hleb neće da porumeni, drugi ostane neispečen unutra a kora mu zagori. Sve su to problemi potiču od onog kvaliteta pšenice koji se formirao na njivi.

U pitanju su problemi koji postoje odvajkada: Kakva je sorta u pitanju, kakvo je zemljište, da li je bilo pripremljeno, pođubreno, da li je bilo štetočina, kakvo je vreme bilo u kom periodu razvoju biljke…

Međutim, u poslednjih par decenija, najmanje jedan od ovih faktora sve manje liči na te prilike koje važe „odvajkada“. Klimatske promene drastično menjaju vremenske uslove, a sa njima, nažalost, i svaki oblik poljoprivrede na svakom poljoprivrednom zemljištu, na celoj zemaljskoj kugli.

„Nekada je osnovni problem u proizvodnji pšenice bio: da li će sneg da padne, ili će biti golomrazica? Ako je golomrazica tokom hladne zime, kada bude -20 °C, ta mlada biljčica će biti oštećena, prinosi će biti niži i kvalitet će biti niži. Poslednjih godina imamo blage zime i nije neki problem u golomrazici. Veći je problem da li će pasti sneg u aprilu,“ objašnjavaMastilović prilike u Srbiji.