Mala istorija modernizacije Poreske uprave

FOTO: Nova ekonomija
  • 12.07.2019

  • 12:44

  • Nova ekonomija

  • 0

Reformu Poreske uprave zvanično je započeo još Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede početkom 2013. godine, ali rezultat  je da je te godine toliko smanjena naplata najznačajnijeg poreza PDV-a, da je tek krajem 2016. ponovo dostignut nivo naplate iz 2012. godine. 

Kada je 2015. godine zaključen aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom i kada je započeta fiskalna konsolidacija, reforma Poreske uprave bila je jedna od prioritetnih reformi s obzirom da je obim sive ekonomije procenjen na oko 30 odsto BDP-a, što ga je svrstavalo među najveće u Evropi. Osim smanjenja plata i penzija, stabilizacija budžeta zahtevala je i povećanje poreskih prihoda. 

Fiskalna konsolidacija je završena, a u novom aranžmanu sa MMF (tzv. IPC) se takođe govori o reformi Poreske uprave. I Fiskalni savet je u više navrata prethodnih godina ukazao na veoma spor proces modernizacije Poreske uprave, verovatno najvažnije službe u državi s obzirom da ona obezbeđuje finansiranje svih drugih funkcija države.

Poreska uprava jeste donekle obavila zadatak, jer je u 2018. godini naplaćeno 26,3 odsto poreskih prihoda više nego 2014. godine.

Od 2015. godine sprovodi se Program transformacije Poreske uprave, a prošle godine donet je Akcioni plan transformacije za period od 2018. do 2023. godine. Cilj je da nakon transformacije Srbija dobije "efikasnu poresku administraciju sa modernim integrisanim informacionim sistemom koji potpuno podržava poslovne procese koji su jednostavni i razumljivi i u skladu sa najboljom međunarodnom praksom”, kako je na jednom skupu rekla Dragana Marković, direktorka Poreske uprave.

Cilj Poreske uprave je poštuje načela jednostavnosti, pravilnog postupanja, pristupa prilagođenog poreskom obvezniku, načelo odlične usluge i načelo pravičnog odnosa. Mnogi privrednici imali bi šta da kažu na pridržavanje ovih principa od strane poreznika, ali takođe i priznaju da se napredak vidi. 

Takođe reforma bi trebalo da reši i dva najveća problema, neadekvatnu strukturu zaposlenih koji su slabo plaćeni i da se opremi novom tehnologijom koja bi trebalo da plaćanje poreza učini jednostavnijim i efikasnijim. 

Od 2003. do 2017. broj zaposlenih u Poreskoj upravi smanjen je sa 8.500 na oko 5.500 i mada je tokom 2018. zaposlen određeni broj poreznika i dalje ih ima daleko manje nego što bi trebalo. 

Prema analizi Fiskalnog saveta iz 2017. jedan na 1.261 stanovnika. Osim što ih ima malo, slabo su i plaćeni, sa prosečnom platom od oko 500 evra. To je mala plata, posebno imajući u vidu plate recimo poreskih konsultanata u privatnom sektoru. Ni prosečna starost od preko 50 godina, pored svega ovoga, ne pomaže u efikasnosti.

U sklopu reforme u ovoj godini Poreska uprava će, prema rečima Dragane Marković, ojačati poresku kontrolu kroz objedinjavanje dosadašnjih poslova terenske i kancelarijske kontrole. 

Posao poreznicima je otežavao niz poslova koji u stvari i nemaju veze sa PU, a koji su im nametnuti. Recimo poreznici se bave ili su se donedavno bavili kontrolom legalnosti softvera, naplatom poreza na držanje oružja, procene tržišne vrednosti nepokretnosti, naknade za odvodnjavanje zemljišta, povraćaja PDV-a za bebi opremu itd. Neke delatnosti su već izmeštene iz PU, pa su tako menjački i devizni poslovi prepušteni Narodnoj banci, a kontrola igara na sreću je izmeštena u novoosnovanu Upravu za igre na sreću.
 
Jedna od najvažnijih promena u Poreskoj upravi je promena organizacione strukture, odnosno smanjenje broja filijalala. U junu je broj filijala prepolovljen, sa 78 na 37, a pre nekoliko godina ih je bilo čak 178. 

Ovo bi trebalo da doprinese i ujednačavanju prakse poreznika, što je jedna od najvećih zamerki poreskih obveznika.

PROČITAJTE JOŠ: U KOJU ĆETE FILIJALU - NOVA MREŽA PORESKE UPRAVE

ned slicica



pošaljite komentar

Nema komentara