Video
Naučnici na protestu poručili: Vratite nam dostojanstvo (VIDEO)
Protest Sindikata nauke Srbije održane je na Trgu Nikole Pašića u Beogradu. Od ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja zatražili su uvođenje koeficijenata po zvanjima kako bi se ispoštovali svi zakoni koji se tiču radno-pravnog statusa istraživača. Od 2010. godine do danas, država nije uradila evaluaciju rezultata naučnih istraživača, već zaradu formiraju na osnovu rezultata iz te godine. "Prstom nisu mrdnuli duže od decenije po pitanju naših zarada, a traže nam na svakih pet godina evaluaciju našeg rada. Mi napredujemo u zvanjima, a zarade su ostale zarobljene u kategorijama iz 2011. godine. Imamo naučne savetnike u najvećim zvanjima koji imaju plate u najnižim kategorijama na osnovu tadašnjih ocena rada", kaže za Novu ekonomiju dr Đurđica Jovović, predsednica Sindikata nauke Srbije. Naučnici napreduju, ostvaruju rezultate, ali se to po njihovim zaradama ne vidi. Država, kako kažu, ponosi se njihovim naučnim postignućima, ali ne radi ništa po pitanju povećanja zarada. Seti ih se, kažu, samo pred izbore ili kada im treba pomoć tokom poplava, pandemije. Drugi zahtev, koji je država u međuvremenu ispunila, bio je da svi naučni radnici budu primljeni u radni odnos na neodređeno vreme. Mnogi naučnici godinama su radili preko ugovora na određeno vreme koje su potpisivali svakog 1. januara."Iako je taj dokument po hitnom postupku u subotu potpisao resorni ministar Branko Ružić, ne znači da će biti realizovan. Na nama, ali i na ministru Ružiću, sada je da obaveže dekane fakulteta i direktore instituta da donesu još jedan dokument koji će onda dati puno pravo svim istraživačima i na fakultetima i na institutima da imaju siguran posao. Da ne budu radnici na privremeno-povremenim poslovima, da nemaju minuli rad i dostojanstvo", izjavila je na prostestu dr Jovović.U dokumentu koji je načinila radna grupa ministarstva prosvete, a koji je potržalo preko 2000 naučnika, stoji da koeficijenti moraju da budu u nivou sadašnje zarade u kategoriji A1 po zvanjima. "Sada je na potezu ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije. Iza ovog zahteva cela naučna zajednica stoji i ništa manje od toga ne prihvatamo. Zaslužili smo to posle 11 godina", rekla je dr Jovović.Za ispunjenje ovih zahteva, kako navode iz Sindikata nauke, potrebno je tri milijarde dinara dodatnih sredstava iz budžeta. Protest je nastavljen šetnjom od Trga Nikole Pašića do Nemanjine 11 gde su zahtevi ponovljeni.
Film koji otvara 50. FEST: Ko je moderni Banović Strahinja (VIDEO)
Jubilarni pedeseti FEST otvoriće drama Stefana Arsenijevića "Strahinja Banović" u petak, 25. februara. O tome ko je moderni junak i odakle ideja da se na taj način i iz tog ugla bavi izbegličkom krizom koja je i dalje aktuelna, govorio je za Novu ekonomiju reditelj ovog filma Stefan Arsenijević.- Ova pesma spada u važan deo naše kulturne baštine, a meni je bilo zanimljivo da je stavim u kontekst izbegličke krize. Ovo je savremena ljubavna priča, a savremeni Banović Strahinja je migrant iz Gane koji želi da se spasi i koji kreće na jedan dalek put, objašnjava Arsenijević.Kada Strahinju (Ibrahim Koma) vrate iz Nemačke u Srbiju, on odlučuje da ovde i ostane. Pronalazi posao, trenira, volontira za Crveni krst. Međutim, zaplet počinje onog trenutka kada njegova supruga Ababu (Nensi Mensah Ofei), koja želi da postane glumica u Londonu, upoznaje Alija. On je levičarski aktivista sa kojim kreće na Zapad u potrazi za srećom. Strahinja ne može da se pomiri sa tim i kreće balkanskom migrantskom rutom ne zbog boljeg života, već iz ljubavi prema svojoj ženi.Ibrahim Koma je francuski glumac koga naša publika pamti po ulozi Zaka u seriji "Pod suncem Sen Tropea". U ovoj seriji se prvi put pojavio sa svega 20 godina. Poslednje što je snimio jeste serija "Put oko sveta za 80 dana" koja se upravo emituje na Bi-Bi-Si-ju.Filmska adaptacija narodne pesme bavi se večito aktuelnim temama preispitivanja vere, tradicije, identiteta, rase i ljubavi. Scenariju potpisuju Stefan Arsenijević, Bojan Vuletić i Nikolas Dukrej. Film je laureat gran-pri na festivalu u Karlovim Varima.
.jpeg){kind=small}
Najstarija kuća u Beogradu možda nije najstarija (VIDEO)
Zvanično, kuća u Cara Dušana 10 u beogradskoj opštini Stari grad, najstariji je zidani objekat u gradu. Prema zvaničnim podacima Zavoda za zaštitu spomenika kulture, izgrađena je još početkom 18. veka, između 1824. i 1827. godine. Slične zgrade, tačnije sedam u nizu, izgrađene su po identičnom planu. Sastoje se od podruma, prizemlja i sprata u baroknom stilu.Kuća je tipični stambeno-poslovni objekat iz XVIII veka, predviđen za zanatsku radionicu u prizemlju, dok je sprat namenjen za život. Foto: beogradskonasledje.rs Nalazi se u blizini tvrđave Kalemegdan, a prema nekim verovanjima, najstarija kuća spojena je podzemnim prolazima sa tvrđavom. Da li je to istina, znao je austijski pukovnik Nikola Doksat de Morez, po čijem regulacionom planu je i izgrađena ova kuća. Kasnije su ga zbog veleizadaje ubili, a prema drugim istorijskim podacima, to su učinili jer je bio odličan poznavalac svih podzemnih prolaza i laguma u i okolo tvrđave. Kuća nekada, foto: Zavod za zaštitu spomenika kultureHroničari beleže da je ova kuća prvobitno bila u vlasništvu zanatlije Elijasa Flajšmana, uglednog beogradskog remenara. Sve do završetka Drugog svetskog rata, kuća je, iako su se menjali, uvek bila u vlasništvu nekog zanatlije.Nakon nacionalizacije, u prizemlju se otvara tekstilna radionica "Narodni heroj Anđa Ranković" iz koje je nastala čuvena fabrika "Beko".I danas se, tačnije od 2007. godine, u prizemlju ove kuće nalazi zanatska radionica, pekara, dok je sprat kuće koja je pod zaštitom kao spomenik kulture, van funkcije. Ipak, mnogi smatraju da ovo nije najstariji objekat u Beogradu. Naime, u zemunskom naselju Ćukovac, u ulici Vasilija Vasiljevića 10, nalazi se kuća izgrađena još pre 1658. godine. Tada se prvi put pominje u putopisima francuskog diplomate Mišela Kiklea, a izgrađena je ranije. Od 18. veka se tu nalazi kafana "Beli medved" u prizemlju, a na spratu je konačište. Nacionalizovana je 1948. godine i od tada je u privatnom vlasništvu, ali pod zaštitom države.Stil gradnje je orijentalno balkanski, a prema nekim podacima, u njoj je boravio Eugen Savojski, prilikom okupacije Beograda.
Marinović: Podaci o nabavci medicinske opreme moraju biti javni (VIDEO)
Podaci o nabavci opreme i lekova, kao i o raspoložovim mestima u bolnicama i brojevima zaraženih i preminulih moraju da budu javno dostupni jer su od krucijalne važnosti za zdrastveni sistem u Srbiji, rekao je za Novu ekonomiju poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović.On dodaje da su i građani smireniji kada znaju te informacije.Niko pre pandemije nije očekivao da će biti tolika potražnja za medicinskim podacima, a samim tim ni potreba da se oni bolje zaštite. To nije bio šok samo za Srbiju, već i za ceo svet, objašnjava poverenik Marinović.Turski Acibadem: Ne planiramo kupovinu kovid-bolnice u Batajnici On dodaje da se radi o dve vrste podataka, oni koji se tiču ličnih zdravstvenih podataka građana koji moraju da budu zaštićeni, ali i onih koji treba da budu javni, informacija o tome koliko je zaraženih, preminulih, kolika je popunjenost bolnica, ali i podaci u vezi sa kupovinom opreme.Razumljivo je bilo u ono vreme kada nije bilo dovoljno respiratora na tržištu da su neki podaci tada morali da ostanu tajna jer su ih i druge države štitile, kaže Marinović i dodaje da to je bilo jedna nova situacija za sve.Ipak, ni nakon vanrednog stanja, srpske vlasti nisu objavile podatke o tome koliko su plaćale vakcine, testove, respiratore. Deo podataka o tome kolike su razmere državnih izdataka Nova ekonomija je dobila analizom finansijskih izveštaja i slanjem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.Tako smo došli do podataka da je Republički fond za zdravstveno osiguranje na opremu i materijal u toku prve godine pandmije potrošio najmanje 520 miliona evra, o čemu detaljnije možete čitati na linku.Takođe, iz dostupnih podataka Agencije za lekove i medicinska sredstva, kao i i iz odgovora pojedinih zdravtsvenih ustanova, ustanovili smo da je promet PCR testova, koje koriste samo državne ustanove, u 2020. godini bio najmanje 28,6 miliona evra. Najviše su kupovani testovi kineskih proizvođača Sansure i BGI, kao i američkog proizvođača Abbott.
Nakon 130 godina u Jevremovcu procvetala agava, evo i zašto (VIDEO)
Čuda se dešavaju, a priroda ume da iznenadi. U botaničkoj bašti "Jevremovac" u Beogradu neočekivano je procvetala sisal agava. Reč je vrsti koja ima veoma široku primenu u industriji, ali se retko kad dešava da procveta. Svega nekoliko bašti na svetu može da se pohvali ovim "čudom".Visoka biljka žutog cveta, širokih vlažnih listova, zbog nektara kog ispušta, poreklom iz Meksika, procvetala je u Beogradu početkom februara. Iz Botaničke bašte kažu da je mnogo faktora uticalo da se to desi. Foto: Nova ekonomija/Paola Felix Meze"Različiti faktori utiču na cvetanje, koje se retko dešava. Pored temperature, vlažnosti, tu su i unutrašnji faktori biljke koji utiču na cvetanje", kaže Tomica Mišljenović iz botaniče bašte "Jevremovac".Agave se često nazivaju i biljkama stogodišnjicama jer ima treba puno vremena da procvetaju. Ovoj našoj je trebalo nešto više od deset godina. "Sisal agava je značajna jer se od nje dobijaju izuzetno kvalitetna vlakna, otporna na UV zračenja i dejstvo morske vode. Od nje se pletu jaki konopci, prostirke, pa čak i sandale", kaže Mišljenović.Od nje se dobijaju i pića "pulke" i "meskal", ali ne i tekila. Ona se dobija od plave agave odnosno agave tekilane.Nakon cvetanja biljka će se osušiti, ali će se vegetativnim putem razmnožiti.
.jpeg){kind=small}
Bila je na naslovnoj strani „Voga“, zvali su je srpska Frida Kalo (Video)
Rođena je 1909. godine u Požarevcu, u srpsko-italijanskoj porodici. Otac joj je bio Bruno Barili, italijanski kompozitor, a majka, Danica Pavlović, praunuka najstarije Karađorđeve ćerke Save Karađorđević. Da se ostvari kao slikarka, nije mogla u svojoj rodnoj zemlji. Milena Pavlović Barili sasvim slučajno je početkom 20. veka upisala slikarstvo na minhenskoj akademiji (Akademie der bildenden Künste).Naime, prilikom slanja svojih radova, namerno ili slučajno, nije se potpisala. Kada je primljena i kada se prvi put pojavila, svi su očekivali muškarca. Međutim, videvši da je talentovana, Pavlović-Barili primljena je u klasu profesora Štuka. Na taj način, uspela je sebi da prokrči put i kreće da izlaže po Evropi, a stiže i do Amerike.Zadivljeni njenim talentom, čelni ljudi magazina "Vogue" angažuju je i 1940. godine 1. aprila izlazi broj sa njenim autoportretom. Negde u to vreme, biva angažovana i na oslikavanju postera za parfem "Escape" Meri Danhil. Plakat za parfem "Escape", foto: Nova ekonomijaI baš kada je krenula da ubira plodove svog rada, preminula je iznenada, u 37. godini života od srčanog udara u Njujorku.Iza sebe je ostavila mnoga dela koja danas možemo videti u njenom legatu u Požarevcu. Njene lične predmete, tašnu, češalj, cipele možete videti na izložbi "Velikanke srpske kulture", u Domu Jevrema Grujića koja je otvorena do 27. marta 2022. ili u videu ispod:
Kako je buduća lekarka počela da hekla otpad (Video)
Kada je Anica Ivanović, buduća lekarka, od otvarača limenki napravila prvu tašnu, mnogi iz njenog okruženja su je pitali kome će to da treba. Doduše, kako kaže, to su se pitali i kada je počela da se bavi "String art" umetnošću, slikanjem pomoću eksera i konaca. Međutim, u obe ove umetnosti Anica je veoma uspešna.Od učenja odmara tako što stvara, a pre godinu dana, napravila je prvu tašnu od limenih zatvarača. - To je došlo spontano, inspiraciju sam dobila na Pinterestu. Onda sam počela da skupljam te zatvarače. Za jednu manju torbu moram da skupim oko 500 komada. Tako da su se svi uključili u skupljanje. Otvorila sam i svoju stranicu na Instagramu i prodaja je krenula, objašnjava Anica Ivanović.Ne pravi samo torbe od otvarača, već i narukvice, ogrlice, novčanike. Ipak, dobila je i ponudu da napravi nešto sasvim neuobičajeno.- Drugarica je pitala da li bih mogla da joj napravim kupaći kostim od otvarača. Sada razmišljam kako bi to moglo da izgleda.Iako je na završnoj godini studija medicine, uspela je nekako da se organizuje i uklopi hobi i učenje. "Danju učim, noću šijem. Taj kreativni posao me odmara od knjige i slova. Kada imam puno porudžbina, a to se dešava, radim i učim paralelno", kaže Anica.Ko sve nosi metalne torbe i kako se one prave, pogledajte u novoj epizodi "Biznis storija" u produkciji Nove ekonomije.
 (001).jpg){kind=small}
PepsiCo i Pretty Loud bend udruženi u misiji prihvatanja različitosti (VIDEO)
Kompanija PepsiCo novu godinu otpočela je saradnjom sa Pretty Loud bendom, prvim ženskim romskim hip-hop bendom u svetu. Saradnja je pokrenuta u cilju pružanja podrške socijalno ugroženim grupama društva i usmerena je ka njihovom značajnijem uključivanju u poslovne, ali i društvene tokove zajednice u kojoj žive. Pretty Loud bend je ženski bend iz Srbije koji se kroz muziku bori za prihvatanje različitosti kao preduslov ravnopravnosti, ali ujedno i prava na izbor svih onih koji su drugačiji. Bend je deo GRUBB fondacije, koja svojim programima ujedinjuje obrazovanje, umetnost, kulturu i socijalno preduzetništvo kako bi doprinela povećanju mogućnosti za zapošljavanje romske omladine i podržala njihovu dugoročnu društvenu integraciju. Jednogodišnja saradnja sa kompanijom PepsiCo za cilj ima podizanje svesti o potrebama i izazovima sa kojima se Romi, kao najveća etnička manjina u Evropi suočavaju. Na starom kontinentu živi oko 12 miliona Roma, ali su oni i dalje izloženi diskriminaciji na različitim nivoima, a dodatno se žene romske pripadnosti suočavaju sa dvostrukom diskriminacijom. „Saradnja sa Pretty Loud predstavlja prirodan sledeći korak PepsiCo strategije različitosti i inkluzivnosti. Snažna poruka koju ovaj bend šalje o emancipaciji i obrazovanju devojčica i devojaka podstakla nas je da pronađemo način da pomognemo da se njihov glas još dalje čuje. PepsiCo je kompanija u kojoj se poštuju i neguju različitosti, u kojoj niko ne sme biti diskriminisan na osnovu rase, pola, seksualnog identiteta ili bilo kog drugog ličnog svojstva. U poslednje tri godine smo mnogo uradili na unapređenju svesti, a za naredne tri godine imamo još ambicioznije planove, o kojima će se tek čuti. Mogu da kažem samo da sam ponosna na tim koji pomera granice, i postavlja nove standarde etičkog poslovanja u našem regionu”, izjavila je Tijana Tadić, HR direktor u kompaniji PepsiCo.Ovim povodom, devojke iz Pretty Loud benda poručile su da su veoma srećne što je jedna velika kompanija kao što je PepsiCo, postala partner u njihovoj misiji.„Mnogo nam znači što PepsiCo veruje u nas, i što imaju poverenje da mi našom muzikom i porukom zajedno sa njima menjamo društvo na bolje. Pre svega se obraćamo mladima jer oni mogu da postanu primer generacijama koje dolaze. Drago nam je da PepsiCo kao internacionalna kompanija podržava naš rad i što će se naše pesme čuti daleko“, istakle su ove talentovane devojke. Kompanija PepsiCo će i u buduće nastojati da interno pruža podsticaj inkluziji i prihvatanju različitosti kroz mentorske programe i aktivnosti koje su u skladu sa nedavno predstavljenom Pep+ strategijom koja podrazumeva kreiranja pozitivnog lanca vrednosti zasnovanom na poštovanju osnovnih principa jednakosti, različitosti i inkluzije.
Velikanke srpske kulture i njihovi lični predmeti – Srbija u liku ŽENE (Video)
U Domu Jevrema Grujića otvorena je izložba o znamenitim srpkinjama koje su živele i stvarale u periodu od 18. do 20. veka. Ambasadorke naše kulture, ostavile su neizbrisiv trag u umetnosti, nauci, književnosti, a na izložbi "Velikanke srpske kulture" možemo se upoznati sa likom i delom njih 18. Sve su bile erudite, ali i patriotkinje. Uvek su se vraćale iz sveta u koji su odlazile po znanje i obrazovanje.U stvarnosti ih je mnogo više. Onda kada nisu imale praktično nikakva prava, gladne znanja i stvaralačkog zanosa, borile su se, ne samo za prihvatanje u društvu, nego i ravnopravnost, pa čak i da budu plaćene za svoj rad."Doktorka Draga Ljočić prva je doktorka nauka u Srbiji i prva žena koja je upisala fakultet u vreme kada je visoko obrazovanje bilo rezervisano samo za muškarce. Bila je članica Srpskog lekarskog društva. Zbog sopstvene borbe za ravnopravnost, insistirala je da ima istu platu kao i muškarci, zauvek je izgubila državnu službu", kaže kustoskinja Ružica Opačić.MOŽDA NISTE ZNALI?Milica Stojadinović Srpkinja bila je prva naša pesnikinja kojoj je Njegoš izrekao: "Ja pojeta, ona pojeta, da nijesam kaluđer, eto kneginje Crnoj Gori!".Pored slika Nadežde Petrović, Ljubice Cuce Sokić, izložena je i paleta sa još uvek očuvanim bojama Bete Vukanović. Pasoš Isidore Sekulić, šešir i nakit Desanke Maksimović, lična čaša sa urezanim imenom Vidosave Kovačević, zaboravljene srpske slikarke. "Posetioci mogu da vide i lični servis za doručak Mine Vukomanović Karadžić, ko zna, možda je iz tih šoljica pila čaj sa Brankom Radičevićem? Takođe, tu su i dokumenta Desanke Maksimović i meni možda najzanimljiviji eksponat - fotografija kupačica u bikiniju na Savi Mage Magazinović zbog koje su i kažnjene. Reč je o baletskim pokretima neuobičajenim za to dobra i svakako - skandaloznim za to doba. Maga Magazinović će nekoliko decenija kasnije otvoriti prvu školu plesa koja je kasnije izrodila "Luja Daviča", objašnjava Opačić.Jelisaveta Načić prva je srpska arhitektkinja. Ona stoji iza raskošnih zdanja poput Crkve Aleksandra Nevskog, Osnovne škole "Kralj Petar I" i stepeništa na Kalemegdanu. Njena želja za obrazovanjem je bila toliko velika, da je na to potrošila sav svoj miraz.Cipele i tašna srpske Fride Kalo Milene Pavlović Barili, poznati autoportret, karikature kraljice Marije, ali i čuveni "Vogue" magazin za koga je naslovnicu dizajnirala ova velika slikarka, sve to možete videti na izložbi posvećenoj velikankama naše kulture.Video, bar dok ne posetite izložbu otvorenu do 27. marta, možete pogledati ispod.
Velikanke srpske kulture i njihovi lični predmeti – Srbija u liku ŽENE (Video)
U Domu Jevrema Grujića otvorena je izložba o znamenitim srpkinjama koje su živele i stvarale u periodu od 18. do 20. veka. Ambasadorke naše kulture, ostavile su neizbrisiv trag u umetnosti, nauci, književnosti, a na izložbi "Velikanke srpske kulture" možemo se upoznati sa likom i delom njih 18. Sve su bile erudite, ali i patriotkinje. Uvek su se vraćale iz sveta u koji su odlazile po znanje i obrazovanje.U stvarnosti ih je mnogo više. Onda kada nisu imale praktično nikakva prava, gladne znanja i stvaralačkog zanosa, borile su se, ne samo za prihvatanje u društvu, nego i ravnopravnost, pa čak i da budu plaćene za svoj rad."Doktorka Draga Ljočić prva je doktorka nauka u Srbiji i prva žena koja je upisala fakultet u vreme kada je visoko obrazovanje bilo rezervisano samo za muškarce. Bila je članica Srpskog lekarskog društva. Zbog sopstvene borbe za ravnopravnost, insistirala je da ima istu platu kao i muškarci, zauvek je izgubila državnu službu", kaže kustoskinja Ružica Opačić.MOŽDA NISTE ZNALI?Milica Stojadinović Srpkinja bila je prva naša pesnikinja kojoj je Njegoš izrekao: "Ja pojeta, ona pojeta, da nijesam kaluđer, eto kneginje Crnoj Gori!".Pored slika Nadežde Petrović, Ljubice Cuce Sokić, izložena je i paleta sa još uvek očuvanim bojama Bete Vukanović. Pasoš Isidore Sekulić, šešir i nakit Desanke Maksimović, lična čaša sa urezanim imenom Vidosave Kovačević, zaboravljene srpske slikarke. "Posetioci mogu da vide i lični servis za doručak Mine Vukomanović Karadžić, ko zna, možda je iz tih šoljica pila čaj sa Brankom Radičevićem? Takođe, tu su i dokumenta Desanke Maksimović i meni možda najzanimljiviji eksponat - fotografija kupačica u bikiniju na Savi Mage Magazinović zbog koje su i kažnjene. Reč je o baletskim pokretima neuobičajenim za to dobra i svakako - skandaloznim za to doba. Maga Magazinović će nekoliko decenija kasnije otvoriti prvu školu plesa koja je kasnije izrodila "Luja Daviča", objašnjava Opačić.Jelisaveta Načić prva je srpska arhitektkinja. Ona stoji iza raskošnih zdanja poput Crkve Aleksandra Nevskog, Osnovne škole "Kralj Petar I" i stepeništa na Kalemegdanu. Njena želja za obrazovanjem je bila toliko velika, da je na to potrošila sav svoj miraz.Cipele i tašna srpske Fride Kalo Milene Pavlović Barili, poznati autoportret, karikature kraljice Marije, ali i čuveni "Vogue" magazin za koga je naslovnicu dizajnirala ova velika slikarka, sve to možete videti na izložbi posvećenoj velikankama naše kulture.Video, bar dok ne posetite izložbu otvorenu do 27. marta, možete pogledati ispod.
Od kojih državnih firmi nas boli glava?
Od kojih javnih preduzeća u Srbiji nas boli glava? Neka prave gubitke, neka predstavljaju fiskalni rizik za budžet.Više u videu. https://www.youtube.com/watch?v=xLgvJrggw44
.jpeg){kind=small}
Postavljen prvi „zajednički frižider“ u Beogradu (Video)
Prvi "Zajednički frižider" postavljen je danas u Beogradu na Dorćolu. Ideja ove inicijative je da svako može da donese i ostavi hranu u njemu, a da oni kojima je potrebna pomoć, dođu i posluže se. Iza ovog p...
(1)-270x152.jpeg)
Mamuti iz Viminacijuma po ovome jedinstveni su u svetu (VIDEO)
Prvi ostaci mamuta pronađeni su u Srbiji na teritoriji Kikinde, ali nekoliko godina kasnije i kod Viminacijuma, nedaleko od Kostolca, 2009. godine. Vika, kako su je arheolozi nazvali, stara je oko milion godina.Pronađena je na dubini od 27 metara. Najverovatnije, životinja je krenula do vode, ali je uginula zaglavljena u mulju. To je i učinilo da je nakon toliko milenijuma pronađu u savršeno očuvanom stanju. Posetili smo Viminacijum, praktično jedinstveno mesto na svetu gde se ostaci mamuta čuvaju na mestu gde su i pronađeni, odnosno gde su živeli pre više stotina, pa čak i nekoliko miliona godina. Nakon tog velikog pronalaska, 2021. pronađeno je čitavo krdo mamuta nedaleko od Viminacijuma, arheološkog nalazišta kod Kostolca.Mamutica Vika, mamut Nosko, Lenka, Trbuško spadaju u svega 20-30 primeraka mamuta koji su na svetu pronađeni i to kod nas, u Srbiji, na lokalitetu Nosak i kopu Drmno nedaleko od Kostolca.
-270x152.jpeg)
Kako su crteži iz knjiga postali ukrasi za jelku (VIDEO)
Vašu jelku ove zime može da ukrase unikatni primerci koje ručno izrađuje Tijana Aćimović. Ona je već poznata po unikatnom nakitu koji pravi pod imenom "Tikolo by Tijana". Od ove godine, u njenom asortimanu našli su se i ukrasi.Zanimalo nas je kako je došla na ideju da pravi unikatne i jedinstvene ukrase.- Sve je počelo onda kada sam, spremajući ispite, crtala po marginama knjiga u kojima nije bilo nijednog crteža. Htela sam da razbijem monotoniju. Kasnije sam odlučila da te crteže pretvorim u nešto konkretno, kaže Tijana Aćimović za Novu ekonomiju.Prvo je počela da pravi nakit, minđuše, medaljone, prstenje i priveske. Od ove godine, odlučila je da unikatnim šarama iscrtava ukrase od aproksilne smole.- Smola je čvrst materijal, figure izgledaju kao da su od stakla, ali je dobro što nisu lomljive. Iscrtavam ih ručno, svaka je unikat za sebe. Naravno, prihvatam svaku sugestiju kupaca, objašnjava Tijana.Pogledajte najnoviju novogodišnju epizodu Biznis storija:
Šta sprečava mlade da se osamostale? (VIDEO)
Iseljavanje iz porodičnog doma zahteva detaljne kalkulacije, dosta planiranja i odlaganja, i ponekad srećne okolnosti. Ekonomske perspektive mladih u Srbiji i Albaniji i dalje su ograničene i često su glavna prepreka za osamostaljivanje u ranim dvadesetim godinama.Nestabilni i nisko plaćeni poslovi, "spajanje kraja sa krajem" odlažu trenutak napuštanja "roditeljskog gnezda". Iako njihovi vršnjaci u Evropskoj uniji u proseku imaju 26 godina u momentu kada napuštaju dom u kojem su odrasli, mladi u Srbiji i Albaniji čekaju neki bolji trenutak.Oni, koji uprkos svemu, odluče da se odvoje od roditelja, često su prinuđeni da rade više od jednog posla kako bi izdržali teret samostalnosti. Za dvadesetšestogodišnju Marinu, osamostaljivanje pre tri godine predstavljalo je veoma zahtevan poduhvat. Prisećajući se sopstvenog iskustva, kao i svega onoga kroz šta su prošli njeni prijatelji i kolege, Marina je stavila naglasak na finansijske poteškoće sa kojima se mladi u Srbiji suočavaju."Mladi su uslovljeni da rade kao volonteri i obavljaju niskoplaćene poslove. A onda se postavlja pitanje zašto mladi odlaze iz zemlje. Nemoguće je da iznajmite stan u Beogradu, živite samostalno i imate prvi posao ako je prosečna početna plata 40.000, dinara (340 evra)", kaže Marina, koja radi kao urednica časopisa za mlade i doktorand je na studijama dramskih umetnosti.Marina koja se osamstalila sa 23 godine kaže da je to bila "srećna okolnost" jer su njeni roditelji bili u mogućnosti da joj obezbede stan.Dodala je da se razvoj njene veze "savršeno uklopio" u pogledu tajminga i da je to dodatno uticalo na odluku da se odseli od roditelja."Sve to je uticalo da se ohrabrim da postanem samostalna, jer tada niste sami, već ste sa nekim i to nije teško. Definitivno, da sam odlučila da živim sama, to bi se desilo mnogo kasnije i bilo bi teže, posebno u ekonomskom smislu", objasnila je.Tridesetjednogodišnji Ersi iz albanskog grada Skadra suočio se sa sličnim finansijskim poteškoćama kada je započinjao života van porodičnog doma. On i njegova supruga, koji su se venčali pre šest meseci, moraju da rade tri posla kako bi pokrili mesečne životne troškove, a kako kaže, čak i to nije dovoljno."Kao mlad par, na kraju svakog meseca moramo da platimo zakup stana. Sa dve plate, meni je nemoguće da pokrijem mesečne troškove", rekao je Ersi i dodao da zbog količine posla ima malo preostalog vremena da provodi kvalitetno porodično vreme sa svojom suprugom.Želje i stvarnost Nakon završetka formalnog obrazovanja, šanse da pronađu dobro plaćen posao i napuste porodični dom nisu na visokom nivou u ove dve zemlje na Zapadnom Balkanu. Podaci Eurostat-a pokazuju da u Srbiji mladi imaju u proseku 31 godinu kada odluče da napuste roditeljski dom, što je značajno iznad proseka, budući da u Evropskoj uniji mladi napuštaju kuću svojih roditelja sa 26 godina. U Albaniji nema dostupnih istraživanja o tome sa koliko godina u proseku mladi ljudi napuštaju roditeljski dom, ali neke studije sugerišu da je to između 26. i 29. godine.Nemanja Vuksanović, istraživač saradnik pri Fondaciji za razvoj ekonomske nauke u Beogradu, objasnio je kako neadekvatni uslovi rada i zarade čine mlade finansijski slabim. "Čak iako nađu posao, mladi se suočavaju sa negativnim stavovima u vidu zarade, u pogledu ugovora koje dobijaju, a istraživanje je pokazalo da mladi u Srbiji, nakon što nađu posao, imaju niže plate u poređenju sa prosečnom zaradom koju ostvaruje radno sposobno stanovništvo i ta razlika iznosi i do 40 posto", rekao je Vuksanović.On je objasnio da mladi u Srbiji uglavnom dobijaju ugovore na određeno vreme, da rade prekovremene neplaćene sate i da se često zapošljavaju u neformalnom sektoru gde ne uživaju zaštitu države u pogledu socijalne i zdravstvene zaštite."Nakon završetka procesa školovanja, mladoj osobi u Srbiji je potrebno skoro dve godine da dobije prvi stabilan posao. Situacija u Evropskoj uniji je takva da mlada osoba, nakon u proseku perioda od sedam meseci dobija prvo kvalitetno radno mesto. Kada je reč o zemljama u regionu, odnosno zemljama Zapadnog Balkana, situacija je u velikoj meri slična u odnosu na ove pokazatelje", naveo je Vuksanović. Ekonomista i psiholog iz Tirane, Altin Nika, objašnjava kako mladi odrasli ljudi prirodno žele da se samoostvare i postanu samostalni ili da formiraju sopstvenu porodicu, ali da ta želja nije usklađena sa potrebnim preduslovima. "U svetu je potpuno normalna stvar da sa 18 godina želite da izađete iz porodičnog gnezda i kreirate sopstveni život", kaže on. "Ono što je razlika između mladog čoveka u Evropi koji ima mogućnost da bude samostalan, jeste to što mladi čovek u Albaniji za to nema mogućnost. Razlozi su ekonomske prirode, i društvene prirode, ali najviše ekonomske".Nika je dodao da u takvim okolnostima, za veliki broj mladih u Albaniji koji bi u idealnom slučaju bili samostalni kada bi ekonomski uslovi bili bolji, roditelji još uvek obezbeđuju osnovne životne potrebe, npr. plaćaju telefonske račune i daju im džeparac za društveni život."U svetu u kome je u celosti nesigurno kako će stvari izgledati kada sutra budete sami, veliki broj mladih ima bojazan i bira da ostane u porodičnom gnezdu, gde ne moraju da plaćaju zakup stana, gde imaju hranu na stolu zajedno sa svojom porodicom. Ako rade i imaju malu platu, onda se plata kombinuje sa penzijom roditelja, te su u nekom obliku troškovi niži i uživaju veću slobodu. Ako ih pitate, njihova želja je sigurno da budu samostalni." Izgledi za zapošljavanje i stanovanje Nedostatak adekvatnih novčanih sredstava za iznajmljivanje stana i nedovoljno plaćeni poslovi su glavne prepreke za samostalnost mladih, potvrdila je Jovana Bozičković iz Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS).Božičković kaže i da je prisutan nedostatak javnog državnog fonda i sistematizovane državne politike po ovom pitanju, uz istovremeno, nepovoljne uslove rada. "Mladi obično nemaju ugovor o radu, i kad ga imaju, to je obično na neko određeno vreme", navela je Božičković. Ona je istakla i da su česte pojave, kada se radi o prihodima mladih, ugovori o autorskom delu i stipendijama, kao i isplaćivanje zarade van bilo kojih pravnih okvira. "Jako je važno da samo 15 procenata mladih ima prihode iznad prosečne zarade u Srbiji, dok oko 20 procenata mladih ima neke prihode, što dovodi do činjenice da skoro 60 posto mladih nema nikakve prihode," rekla je Bozičković, pozivajući se na podatke u "Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2021".U izveštaju se navodi da samo 10 procenata mladih živi u sopstvenim stanovima, dok velika većina mladih (65 odsto) živi u porodičnom stanu, a 20 procenata u iznajmljenom stanu.Istraživanje "Mladi u Srbiji", koje je objavila Fondacija Friedrich Ebert 2019. godine, navodi da 76 procenata mladih starosti između 18 i 29 godina, živi sa jednim ili oba roditelja. Ova grupa ispitanika je kao razloge navela ograničena finansijska sredstva koja su im na raspolaganju. Podaci za Albaniju pokazuju da 82 procenta mladih živi sa svojim roditeljima. Više od jedne petine nezaposlenih u Srbiji su mladi starosti 15 do 30 godina. Prema zvaničnim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje Srbije, broj mladih koji su bili nezaposleni u aprilu 2021. godine iznosio je 115.533, što predstavlja oko 21 posto ukupnog broja nezaposlenih u zemlji. U poređenju sa prethodnom godinom, nezaposlenost mladih uvećana je za 10 procenata. U Albaniji, 19,9 procenata mladih (starosti između 15 i 29 godina) je nezaposleno, dok ukupna stopa nezaposlenosti u zemlji iznosi 11,6 procenata.Troškovi života Prosečna zarada za avgust 2021. godine u Srbiji iznosila je 64.639 dinara (550 evra). Prosečna neto zarada za isti period iznosila je 49.933 dinara (425 evra), što znači da je 50 posto zaposlenih ostvarivalo zaradu do ovog iznosa.Udeo mladih u radnoj snazi u Republici Srbiji je veoma nizak u prema evropskim standardima. Broj mladih koji pripadaju NEET kategoriji (mladi koji nisu zaposleni niti su u procesu obrazovanja ili obuke) iznosio je 18,9 procenata u 2019. i smanjen je za 5,6 procentnih poena u poređenju sa 2015. godinom, pokazuje Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji za period 2021 – 2026. koju je objavila Nacionalna služba za zapošljavanje. Prelazak iz sistema školovanja na prvi stabilan posao u Srbiji traje veoma dugo vremena, skoro dve godine. To je mnogo duže od 5,6 meseci koliko je mladom čoveku ili ženi potrebno da pronađe svoj prvi posao po završetku školovanja u EU. Duže trajanje prelaska u svet rada utiče na godine starosti kada mladi pojedinci napuštaju roditeljski dom i započinju samostalni ili život sa partnerom. Trenutno, u trenutku kada započinju samostalan život u Srbiji, oni su šest godina stariji od svojih vršnjaka u EU. U drugom tromesečju 2021. godine, stopa zaposlenosti stanovništva starosti 15 do 64 godine iznosila je 61 posto u Albaniji. Tokom ovog tromesečja, ukupan broj zaposlenih povećan je za jedan procenat u poređenju sa drugim tromesečjem 2020. godine, i za 2,9 procenata u poređenju sa prvim tromesečjem 2021. godine. Stopa nezaposlenosti smanjena je za 2,5 odsto u poređenju sa istim tromesečjem 2020. godine i za 2 procenta u poređenju sa prethodnim tromesečjem.Samostalan život je preskupIako bi to želeo, dvadesetšestogodišnji Brian još uvek nije preduzeo taj veliki korak u svom životu u smislu samostalnog života, odvojeno od svojih roditelja. Čak i sa dva posla ne uspeva da ostvari dovoljno prihoda da bude samostalan i stvara sam svoju budućnost."Da ja biram, živeo bih sam, ali ovde na Skadru je to jako teško. Imam dobar posao ali to i dalje nije dovoljno jer su plate u Albaniji niske i ne mogu da živim od plate", rekao je dodajući da kada neko živi sam, kao što bi i on voleo, obavezan je da plaća stanarinu, račune za struju, vodu i druge račune, kao i za hranu i druge potrepštine."Pričam o tome kako bih voleo da živim sam, jer kada ste u paru, imate druge obaveze i morate više da zarađujete. To je jako teško ostvariti u Albaniji."Da bi u Skadru iznajmio stan potrebno mu je između 12.000 do 18.000 albanskih leka (100- 150 evra), dok je u glavnom gradu Tirani za to potrebno između 200 i 250 evra. Prosečna bruto zarada u Albaniji u javnom sektoru iznosi oko 550 evra, dok je u privatnom 410 evra. Minimalna zarada u Albaniji iznosi 245 evra.Dvadesetsedmogodišnji diplomirani gastronom, Miloš iz Beograda, suočava se sa istim problemom. Iako smatra da nije teško da se u Beogradu pronađe posao u ugostiteljstvu, to su poslovi u koji ne omogućavaju mladima da napreduju ili da se osamostale. Posao ugostitelja takođe oduzima previše vremena, smatra Miloš što dovodi do toga da ti ljudi nemaju vremena za sebe, prijatelje i porodicu. "Mladi u Beogradu generalno ne mogu da rade za manje od 80- 90 hiljada dinara (680- 765 evra) ako žele da se osamostale. Sve ispod toga nije dovoljno za samostalan život. Kada mladi uvide koliko samo treba da plate za račune u Beogradu i da drugi deo plate odlazi samo na namirnice, to ih demotiviše da se isele od roditelja i počnu samostalno da žive", kaže on.Samostalan život za dvadesetčetvorogodišnju studentkinju master studija hemije u Beogradu, Oliveru, znači da bi se oslanjala samo na sebe za novac i stanovanje. Ona još uvek živi sa svojim roditeljima i opterećena je obavezama na fakultetu, tako da još uvek ne traži posao. "Nekako je prirodno da nakon 25. godine, kada diplomirate na fakultetu i odlučite čime želite da se bavite u životu, pronađete posao, živite odvojeno od roditelja i ne budete finansijski zavisni", rekla je Olivera, ali je dodala da smatra da mladi u Srbiji nisu tokom studija dovoljno pripremljeni da odmah sa studija pređu na traženje posla. "Profesori i mentori bi mogli da nam objasne kako da se lakše snađemo nakon završetka studija i kome da se obratimo," rekla je objašnjavajući da nedostatak finansijskih sredstava smatra najvećom preprekom za započinjanje samostalnog života. "Koliko sam ja do sada čula, država je pokrenula program ‘Moja prva plata’, namenjen diplomcima koji nemaju radnog iskustva ili poseduju do šest meseci radnog iskustva, ali po mom mišljenju, to nije dovoljno. Program može da nam pruži prvi posao i prvu platu, ali ako je ta plata minimalna zarada, ne možete da se osamostalite u smislu da sami plaćate stan, račune, život u Beogradu ili bilo kom drugom većem gradu", rekla je Olivera.Navela je da veliki broj njenih kolega čije porodice ne žive u Beogradu ali finansiraju njihove studije, ponekad prolongira master studije samo da bi ostali u studentskom domu. Za nju je ideja odlaska od roditelja i iznajmljivanje stana u kome bi živela sama u svom rodnom gradu manje stresna ideja nego za njene vršnjake, čije porodice žive negde drugde. "Imam neku sigurnost čak i da stvari ne ispadnu dobro s poslovne strane, ja imam gde da se vratim," navela je Olivera.
Dvesta na sat, ali za minimalac (VIDEO)
Podela Železnica Srbija odgovarala je menadžmentu, ali ne i radnicima kojih je sve manje i koji imaju plate koje su blizu "minimalca".Železnice Srbije su se podelile na više celina. Nastala su akcionarka društva - Infrastruktura železnice, koja se bavi održavanjem pruga, Srbija voz koji prevozi putnike, Kargo koji transportuje robu, kao i holding koji je preuzeo deo dugova i višak radnika. Kao što je moglo očekivati, više preduzeća pratilo je i povećanje administracije.Kako napraviti održivu železnicu Takođe, svaka od novih kompanija morala da je da dobije i svoj menadžment pa je porastao i broj direktora, a računovodstvo se povećalo četiri puta. Plate zaposlenih koji rade na konkretnim poslovima su, s druge strane, sve bliže „minimalcu“.Kako je za Novu ekonomiju ocenio Saša Jocić, predsednik Regionalnog granskog sindikata Železnica Srbije razdvajanje preduzeća na više celina sprovedeno je „izuzetno loše a u radu se krše zakonski propisi i norme kao nikada pre“.„Od (četiri celine), holding je već trebalo da prestane sa postojanjem, a živeće još ko zna koliko. Nije unapređeno poslovanje, naprotiv, unazađeno je za dugi niz godina. Svako akcionarsko društvo misli da je u pravu, a nesporazumi i gubici u poslovanju se gomilaju, iako je broj zaposlenih smanjen za 5.000 do 6.000 ljudi“, kazao je Jocić.Enormno smanjenje broja zaposlenih najviše se odrazilo na izvršne službe, što je prema njegovoj oceni ugrozilo bezbednost železničkog saobraćaja.„Fali nam mnogo mašinovođa, otpravnika, skretničara... Ali zato imamo primljene zaposlene na privremeno-povremenim poslovima sa ogromnim primanjima, za koje se i ne zna šta rade. Upravljanje železničkim društvima treba da se prepusti železničarima, a ne političarima i kadrovima stranaka. Oni rukovode kako hoće, a ne kako treba i mora. Imamo v. d. generalnog direktora dugi niz godina, čime su prekršene sve zakonske norme.“
Ko brani reke od MHE (VIDEO)
Izgradnja mini hidroelektrana (MHE) na području Grada Kraljeva dešava se nečujno, van očiju javnosti. I sve bi bilo idealno za investitore koji reke "sipaju" u cevi i na tom putu ne haju za ljude, biljni i životinjski svet da nema aktivista koji svakodnevno stoje na barikadama.Bojana Minović iz Inicijative Sačuvajmo planinske reke Kraljeva bavi se ovom vrstom aktivizma nekoliko godina. Ona smatra da je to njena dužnost i da ukoliko se ne pobunimo i odbranimo reke, da će jednog dana doći i u naše dvorište da nam ga otmu, ako im zatreba.Podsećamo, čak deset MHE izgrađeno je na brzim čistim planinskim rekama. Meštani su bili prinuđeni da svoje livade i bašte žrtvuju zarad male, skoro beznačajne, količine energije koju elektrane proizvode u selima ispod planina Goč, Čemerno i Golije, a sličnu sudbinu imaće i Studenica, ako je ne odbrane. Da im je potrebna podrška lokalnih udruženja građana, potrebna im je. Mnogi su, kako su nam na licu mesta rekli, naivno poverovali u "filantropiju" privatnika koji grade MHE i prodali praktično za džabe svoju zemlju. Drugi su ućutkani, a najglasniji su, kako nezvanično saznajemo, doživeli da im požar uništi porodičnu kuću. U slučajnost niko ne veruje.Kako izgleda njihova svakodnevna borba sa bahatim graditeljima mini hidroelektrana:
Kampanja “Krug podrške” osvojila još jednu nagradu (VIDEO)
Kampanja OTP banke “Krug podrške”, realizovana u saradnji sa Olimpijskim komitetom Srbije i agencijom DNA Communication, osvojila je na prvom Festivalu društveno odgovorne komunikacije u Srbiji nagradu „KAMPANJE SA SVRHOM 2021“. Projekat je nastao u jeku pandemije virusa Covid 19, a glavni heroji su naši olimpijci, koji porukama jedinstva i soldarnosti ohrabruju ne samo jedni druge, već i zajednicu u celini, stvarajući na taj način krug podrške. Kampanje koje su ponele titulu „KAMPANJE SA SVRHOM“ su oni projekti koji su koristili moć komunikacije da dotaknu određeni društveni problem, skrenu pažnju javnosti na njega i ponude moguća rešenja, kao i kampanje koje su direktno uticale na poboljšanje uslova života dece i pojedinca u Srbiji.„Ova nagrada nam je posebno značajna, budući da smo projektom „Krug podrške“ želeli da pokažemo koliko je podrška važna u situaciji kada se susrećemo sa teškim i neočekivanim životnim izazovima, kao što je borba protiv pandemije. U fokusu kampanje su naši olimpijci, kao uzori svih nas i poseban primer značaja mentalne snage i stabilnosti u teškim i izazovnim trenucima. Hvala im što su se odazvali pozivu da budu deo ovog važnog projekta i pokazali da, kada je potrebno, svi mi možemo da računamo na njihovu podršku. Ova nagrada nam daje dodatni podstrek da nastavimo sa društveno odgovornim poslovanjem, ali i da postavljamo mnoge druge važne ciljeve za dobrobit zajednice“, izjavila je Milena Mićanović, direktorka komunikacija i odnosa sa javnošću OTP banke.Ovo nije prva nagrada koju je kampanja „Krug Podrške“ osvojila. Regionalna organizacija SPORTO iz Slovenije, organizator vodeće konferenciju u regionu o marketingu i sponzorstvima, u 2020. godini dodelila je ovoj kampanji nagradu za najbolji sportski sponzorski projekat u Srbiji.
Ova slika Šumanovića stara je 100 godina, javnost je vidi tek treći put (Video)
Slika "Berba" Save Šumanovića stara 100 godina izložena je nakon višegodišnje restauracije i konzervacije u atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu.Slika "Berba" nastala je u proleće 1921. godine u Parizu, za vreme njegovog školovanja kod Andrea Lota, čuvenog kubiste i postkubiste. Kako je zbog "fake news-a" Roksandić stvorio dva ista remek-delaPredstavlja Savino monumentalno delo, zbog dimenzija, a kao i skoro sva potonja, za temu ima berbe, berače/ice, branje grožđa. Ono što je takođe zanimljivo je uticaj kubizma, postkubizma, ali i klasicizma. Konak kneza Miloša više nikada neće biti isti (VIDEO)"Slika je 1922. godine, na petoj Jugoslovenskoj izložbi, bila izložena i tada ju je kupio Narodni muzej. Pretpostavlja se da je ovo tek treće izlaganje slike. Još jednom je, nakon toga bila izložena, do 1942. godine kada je Šumanović streljan, a ovo je njeno treće izlaganje. Prvi put od autorove smrti. Na restauraciji i konzervaciji se intenzivno radilo poslednjih pet godina", kaže za Novu ekonomiju PR Narodnog muzeja Marija Jovičić.Slika Save Šumanovića "Berba" biće izložena u Narodnom muzeju do 26. novembra, a nakon toga sledi praćenje novonastale konzervacije i kako će slika reagovati na vreme koje prolazi.
