Video
Srbija ima adekvatan pravni okvir koji uređuju medijsku sferu, ali se on ne primenuje što stvara sve više problema za novinare. Broj registrovanih napada na njih je u porastu, a najveća odgovornost za to leži na političarima, koji negativne kampanje protiv medija ne samo da ne osuđuju, već i učestvuju u njima, rečeno je na kruglom stolu "Srbija 2030: Mediji i demokratija" koji su organizovali Nova ekonomija i Vreme, uz podršku Ambasade Švedske u Beogradu.
Ambasador Švedske Jan Lundin je naveo da je niz sastanaka "Democracy Talks" pokrenut o temama koje su svima značajne zbog budućnosti demokratije u Srbiji, kao i da pandemija ne sme da spreči otvaranje dijaloga o temi slobode medija.
"Demokratija kakvu poznajemo u Evropi je civilizacijsko dostgnuće, koji mnogi različito shvataju, pa se temelji demokratije moraju braniti i u državama kao što su Švedska i Srbija", naveo je Lundin.
On je naveo i da manju zabrinutost izaziva sistem institucija u Srbiji, koje su i u evropskom rangu adekvatne, već to što one obično ne daju rezultate za koje su originalno osmišljene.
Problem predstavlja i ekonomska održivost medija, koja je ugrožena tržištom digitalnog oglašavanja, netransparentnošću vlasništva nad medijima u Srbiji, ali i ponašanjem političkih aktera prema novinarima.
"Istraživački novinari imaju veliku odgovornost za to što pišu, ali političari imaju još veću odgovornost za ono što izgovaraju", zaključio je ambasador.
Direktor agencije FoNet Zoran Sekulić je naveo da je u proteklih desetak godina usavršen sistem direktnih i posrednih političkih i ekonomskih uticaja na medije, koji se kreću "od direktne agresije do uticaja bez otiska prstiju".
"Mediji postaju sredstvo, ne akter na javnom polju, služe kao batina za obračun (sa neistomišljenicima) ili sredstvo za promociju političkih interesa. Problem je što mediji na to uglavnom pristaju, a oni koji to ne čine su u nekoj vrsti rezervata, gde se brinu prvo za preživaljavanje, pa tek onda o javnom interesu, uz ograničen prostor da stignu do najšire publike... Nije pitanje šta će mediji da rade do 2030. godine, nego sutra", smatra Sekulić.
Direktor Color Press Group Robert Čoban je ocenio da je trenutna situacija na medijskom tržištu karakteristična po tome što mediji "nikada nisu bili više zavisni od netržišnih izvora prihoda".
Ono što će obeležiti period do 2030. godine, prema njegovim rečima, je sve veća zavisnost medija od političkih i drugih uticaja.
"Do pre svega pet ili deset godina lokalni mediji i dnevna štampa su uspešno živeli od svoje delatnosti, a sad veći procenat (prihoda ostvaruju) iz raznih državnih izvora, ne od komercijalnih pokrovitelja. To nas je dovelo u situaciju da izvore finansiranja ili vlasnike (medija) možete naslućivati kroz naslovne strane, koje su rezultat nečijeg uticaja", naveo je Čoban.
Igor Božić, izvršni producent N1, kazao je da nije problematično što postoje mediji koji su naklonjeni vlastima, već medija koji direktno rade za vlast, koji često targetiraju političke protivnike i druge medije.
"Nikad do sada nismo imali tu situaciju. Imamo situaciju da tabloidi, čak i (novine) koje se ranije nisu mogle nazvati tabloidima, služe za obračune. Imamo i pojavu lažnih sajtova, poput slučaja s Južnim vestima, što je takođe nezabeleženo", izjavio je Božić.
Glavna i odgovorna urednica Južnih vesti Gordana Bjeletić kaže da je situaciju u kojoj je drugi medij "prekopirao" naziv i izgled njihovog portala, na kom se objavljuju tekstovi s napadom na same Južne vesti, dovelo novinare tog medija u "noćnu moru, da pričaju o tome šta se njima dešava", a ne o pričama od javnog interesa.
"(Taj portal) je poruka i drugim ljudima,ljudi koji su sada zastrašeni", ocenila je Bjeletić.
Kao problem lokalnih medija ona je navela i to što im se dugoročno zatvaraju svi zvanični izvori informacija.
Vesna Radojević iz KRIK-a kaže da je situacija u kojoj se taj istraživački medij našao, kada su ih tabloidi povezali s kriminalnim grupama u čijim sukobima je stradalo barem 50 ljudi, naročito opasna, s obzirom da je u mreži čija je KRIK članica bilo novinara koji su ubijani zbog svog rada.
Ona je navela i da je zadovoljna ponašanjem novinarskih udruženja, koja su nakon izostanka reakcije Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara, u velikom broju napustili dalju saradnju s predstavnicima države.
"Moramo da budemo jako glasni kada se nađemo pod napadom. Ista situacija koja se dešava Južnim vestima se prethodno desila i u Čačku i u Valjevu, a ti ljudi su nastavili da na račun nečijeg kredibiliteta zarađuju ili štete (drugima), samo što je to tada ostalo nepoznanica širem delu javnosti", kaže Radojević.
Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić dodaje i da se medijska scena u Srbiji može uporediti s "kuvanjem žabe", da se prvo radilo na obesmišljavanju političkog života, a da se sada radi na "kriminalizaciji novinara".
"Ta druga faza je dobrano odmakla, vidimo i po tome kako je vlast denuncirala KRIK i predstavila ih kao klasične kriminalce... Mi imamo zakone i podzakonske akte koji su dobri, u praksi se primenjuju (protiv) slobodnih medija, a faktički svi napori ostaju mrtvo slovo na papiru", rekao je Bodrožić.
Predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Vladimir Radomirović je naveo da je ta organizacija ostala deo te Radne grupe, da su tražili da se diskutuje o napadima na KRIK, ali da su odlučili da nastave s radom unutar tela pre svega zbog 17 novinara koji su ubijeni na Kosovu i Metohiji, 16 zaposlenih na RTS-u stradalih u bombardovanju 1999. godine i serije napada na lokalne medije "koji uglavnom ostaju neprimećeni" u Beogradu.
"Nema nama bezbednosti novinara ako ta ubistva ne rešimo...Predstanici vlasti moraju da znaju šta se dešava i moramo da ostvarimo direktnu kominikaciju s njima. Mi smo tražili da se razgovara o napadu na KRIK, žao mi je što do toga nije došlo", rekao je on.
Filip Švarm, glavni i odgovorni urednik Vremena, kazao je da je "užasno zabrinut zbog onog što čeka profesionalno novinarstvo".
"Stasavaju generacije koje nisu videle normalnu političku debatu na TV, koje nisu videle vest koja ne počinje "predsednik Srbije jutros je...".
Ovo je treći okrugli sto u okviru društvenog dijaloga „Srbija 2030 – koji je naš put" o temama koje su strateški važne za dalji pravac razvoja srpskog društva.
-615x345.jpeg)
-270x152.jpeg)
