U majskom broju Nove ekonomije, prof. Aleksandar Kavčić govori o svojoj ideji o besplatnim udžbenicima za sve đake u Srbiji.Da li su povređena autorska prava, zbog čega je osnovao Fondaciju i da li planira da se kandiduje na sledećim izborima?Prenosimo deo razgovora:
-270x152.jpeg)
Nije Štrumfeta, ali radi u pečurci na Adi Ciganliji. Vajarka Milica Petrović stvara tanjire, posude i šolje iz kojih se već služe gosti u nekoliko domaćih restorana.Kad podigne glavu sa točka, iz svog okruglog atelja gleda sa visine na Adu Safari kao u nekom rezervatu prirode. Zanimalo nas je otkud ona u zgradi “pečurki” na Adi Safari?“Na četvrtoj godini fakulteta, konkurisala sam za ovaj prostor i dobila. Adaptacija je trajala, želela sam da napravim pravi atelje. Nekada je ova pečurka bila opservatorija, posle toga pet šop, a decenijama ovde niko nije kročio dok ja nisam dobila prostor”, objašnjava Milica Petrović, vlasnica ateljea “Đir”.U svom ateljeu stvara razne predmete za svakodnevnu upotrebu, a najpopularniji su tanjiri nepravilnih oblika. Kaže da je često angažuju restorani da im pravi takve tanjire, ali ne slute da tu ima jedan problem.“Dođu vlasnici restorana i kažu da im treba trista tanjira nepravilnih oblika. Prvo što ih pitam je gde mislite da ih stavite i znate li koliko će vam prostora zauzeti. Ljudi ne razmišljaju da su takvi tanjiri, koliko god da je svaki unikatan, nepraktični za skladištenje ako ih imate na stotine”, objašnjava Milica u videu: Nije lako, prizanje, da se bavi biznisom u Srbiji. Ne zato što je prezasićeno tržište, jer njeni su tanjiri i posude odavno u mnogim kućama, već što je, kako kaže, ne shvataju dovoljno ozbiljno.“Svi misle da se ja ovde igram, ali ovaj posao je veoma naporan iako samo deluje zabavno. Čak i kada organizujem radionice keramike, iako mi je zabavno i volim da edukujem, iscrpljuje me rad s decom jer radim i u školi kao nastavnica likovnog. Planiram da proširim delatnost i pored edukacije ponudim i veći asortiman”, rekla nam je Milica na kraju druženja na kome smo shvatili da vajanje za točkom opušta bolje od joge čak i ako ste amater.
U proteklih desetak godina usavršen je sistem direktnih i posrednih političkih i ekonomskih uticaja na medije, ocenio je direktor agencije FoNet Zoran Sekulić na ruglom stolu "Srbija 2030: Medij...
Poslovi koje uglavnom objavljaju mladi su zbog korone postali nesigurni, objašnjava za Novu ekonomiju Marko Perić, predsednik sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Beograda."Iz nedelje u nedelju ne znaš kakve odluke nove će da se donesu, šta će da radi od objekata, lokala šta neće. Da li ćeš sledeće nedelje da ideš na posao..."
Srbija ima adekvatne zakone koji štite novinare i garantuje im slobodu izražavanja, ali se oni ne primenjuju, rekao je ambasador Švedske u Srbiji Jan Lundin na panelu "Srbija 2030: Mediji i demokratija" održanom 7. aprila u Beogradu."Za mene lično novinarstvo je veoma značajno, počeo sam karijeru kao sportski novinar. Zato ja reagujem i više od ostalih ambasadora kada neko u Skupštini profesionalne novinare naziva kriminalcima", rekao je NJ.E. Jan Lundin.On je naveo i da manju zabrinutost izaziva sistem institucija u Srbiji, koje su i u evropskom rangu adekvatne, već to što one obično ne daju rezultate za koje su originalno osmišljene.Mediji služe za razračunavanje sa neistomišljenicima (VIDEO)Ovo je treći okrugli sto u okviru društvenog dijaloga „Srbija 2030 – koji je naš put" o temama koje su strateški važne za dalji pravac razvoja srpskog društva.
Srbija ima adekvatan pravni okvir koji uređuju medijsku sferu, ali se on ne primenuje što stvara sve više problema za novinare. Broj registrovanih napada na njih je u porastu, a najveća odgovornost za to leži na političarima, koji negativne kampanje protiv medija ne samo da ne osuđuju, već i učestvuju u njima, rečeno je na kruglom stolu "Srbija 2030: Mediji i demokratija" koji su organizovali Nova ekonomija i Vreme, uz podršku Ambasade Švedske u Beogradu.Ambasador Švedske Jan Lundin je naveo da je niz sastanaka "Democracy Talks" pokrenut o temama koje su svima značajne zbog budućnosti demokratije u Srbiji, kao i da pandemija ne sme da spreči otvaranje dijaloga o temi slobode medija."Demokratija kakvu poznajemo u Evropi je civilizacijsko dostgnuće, koji mnogi različito shvataju, pa se temelji demokratije moraju braniti i u državama kao što su Švedska i Srbija", naveo je Lundin.On je naveo i da manju zabrinutost izaziva sistem institucija u Srbiji, koje su i u evropskom rangu adekvatne, već to što one obično ne daju rezultate za koje su originalno osmišljene.Problem predstavlja i ekonomska održivost medija, koja je ugrožena tržištom digitalnog oglašavanja, netransparentnošću vlasništva nad medijima u Srbiji, ali i ponašanjem političkih aktera prema novinarima."Istraživački novinari imaju veliku odgovornost za to što pišu, ali političari imaju još veću odgovornost za ono što izgovaraju", zaključio je ambasador.Direktor agencije FoNet Zoran Sekulić je naveo da je u proteklih desetak godina usavršen sistem direktnih i posrednih političkih i ekonomskih uticaja na medije, koji se kreću "od direktne agresije do uticaja bez otiska prstiju"."Mediji postaju sredstvo, ne akter na javnom polju, služe kao batina za obračun (sa neistomišljenicima) ili sredstvo za promociju političkih interesa. Problem je što mediji na to uglavnom pristaju, a oni koji to ne čine su u nekoj vrsti rezervata, gde se brinu prvo za preživaljavanje, pa tek onda o javnom interesu, uz ograničen prostor da stignu do najšire publike... Nije pitanje šta će mediji da rade do 2030. godine, nego sutra", smatra Sekulić.Direktor Color Press Group Robert Čoban je ocenio da je trenutna situacija na medijskom tržištu karakteristična po tome što mediji "nikada nisu bili više zavisni od netržišnih izvora prihoda".Ono što će obeležiti period do 2030. godine, prema njegovim rečima, je sve veća zavisnost medija od političkih i drugih uticaja."Do pre svega pet ili deset godina lokalni mediji i dnevna štampa su uspešno živeli od svoje delatnosti, a sad veći procenat (prihoda ostvaruju) iz raznih državnih izvora, ne od komercijalnih pokrovitelja. To nas je dovelo u situaciju da izvore finansiranja ili vlasnike (medija) možete naslućivati kroz naslovne strane, koje su rezultat nečijeg uticaja", naveo je Čoban.Igor Božić, izvršni producent N1, kazao je da nije problematično što postoje mediji koji su naklonjeni vlastima, već medija koji direktno rade za vlast, koji često targetiraju političke protivnike i druge medije."Nikad do sada nismo imali tu situaciju. Imamo situaciju da tabloidi, čak i (novine) koje se ranije nisu mogle nazvati tabloidima, služe za obračune. Imamo i pojavu lažnih sajtova, poput slučaja s Južnim vestima, što je takođe nezabeleženo", izjavio je Božić.Glavna i odgovorna urednica Južnih vesti Gordana Bjeletić kaže da je situaciju u kojoj je drugi medij "prekopirao" naziv i izgled njihovog portala, na kom se objavljuju tekstovi s napadom na same Južne vesti, dovelo novinare tog medija u "noćnu moru, da pričaju o tome šta se njima dešava", a ne o pričama od javnog interesa."(Taj portal) je poruka i drugim ljudima,ljudi koji su sada zastrašeni", ocenila je Bjeletić.Kao problem lokalnih medija ona je navela i to što im se dugoročno zatvaraju svi zvanični izvori informacija.Vesna Radojević iz KRIK-a kaže da je situacija u kojoj se taj istraživački medij našao, kada su ih tabloidi povezali s kriminalnim grupama u čijim sukobima je stradalo barem 50 ljudi, naročito opasna, s obzirom da je u mreži čija je KRIK članica bilo novinara koji su ubijani zbog svog rada.Ona je navela i da je zadovoljna ponašanjem novinarskih udruženja, koja su nakon izostanka reakcije Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara, u velikom broju napustili dalju saradnju s predstavnicima države."Moramo da budemo jako glasni kada se nađemo pod napadom. Ista situacija koja se dešava Južnim vestima se prethodno desila i u Čačku i u Valjevu, a ti ljudi su nastavili da na račun nečijeg kredibiliteta zarađuju ili štete (drugima), samo što je to tada ostalo nepoznanica širem delu javnosti", kaže Radojević.Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić dodaje i da se medijska scena u Srbiji može uporediti s "kuvanjem žabe", da se prvo radilo na obesmišljavanju političkog života, a da se sada radi na "kriminalizaciji novinara"."Ta druga faza je dobrano odmakla, vidimo i po tome kako je vlast denuncirala KRIK i predstavila ih kao klasične kriminalce... Mi imamo zakone i podzakonske akte koji su dobri, u praksi se primenjuju (protiv) slobodnih medija, a faktički svi napori ostaju mrtvo slovo na papiru", rekao je Bodrožić.Predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Vladimir Radomirović je naveo da je ta organizacija ostala deo te Radne grupe, da su tražili da se diskutuje o napadima na KRIK, ali da su odlučili da nastave s radom unutar tela pre svega zbog 17 novinara koji su ubijeni na Kosovu i Metohiji, 16 zaposlenih na RTS-u stradalih u bombardovanju 1999. godine i serije napada na lokalne medije "koji uglavnom ostaju neprimećeni" u Beogradu."Nema nama bezbednosti novinara ako ta ubistva ne rešimo...Predstanici vlasti moraju da znaju šta se dešava i moramo da ostvarimo direktnu kominikaciju s njima. Mi smo tražili da se razgovara o napadu na KRIK, žao mi je što do toga nije došlo", rekao je on.Filip Švarm, glavni i odgovorni urednik Vremena, kazao je da je "užasno zabrinut zbog onog što čeka profesionalno novinarstvo"."Stasavaju generacije koje nisu videle normalnu političku debatu na TV, koje nisu videle vest koja ne počinje "predsednik Srbije jutros je...".Ovo je treći okrugli sto u okviru društvenog dijaloga „Srbija 2030 – koji je naš put" o temama koje su strateški važne za dalji pravac razvoja srpskog društva.
Predragu Plavšiću oduvek su zanimljive društvene igre. Kada je “prešao” sve koje postoje, odlučio je da napravi svoju. I tako je nastala firma “Kockica je bačena” koja stvara društvene igre.“Pored igre “Prodato!”, napravio sam još nekoliko, a za sada su u fazi ‘testiranja’ kako budući igrači ne bi mogli brzo da pronađu strategiju za pobedu. Ako se to desi, onda igra ubrzo postaje besmislena”, objašnjava Predrag.On je po zanimanju profesor fizičkog, ali ga edukacija kroz društvene igre ipak više zanima. Da je u ovom biznisu ozbiljan, govori i to da je nedavno registrovao i firmu. Zanimalo nas je kako uopšte nastaju društvene igre, a njegovu biznis priču pogledajte ovde:VIDEOPredrag nam je rekao da uskoro planira da ponudi kompanijama u Srbiji da se reklamiraju pomoću društvene igre inspirisane delatnošću kojom se bave, što predstavlja jedinstveni vid reklame. Ovo je još jedan primer kako je hobi postao biznis i to u jako kratkom toku jer, prema Predragovim rečima, na ideju da osnuje firmu i napravi prvu igricu došao je pre svega sedam meseci.
Da bismo se u pandemiji što lakše izborili sa stresom treba da se vratimo bazičnim stvarima koje su nam ranije pomagale kao što su čitanje, održavanje fizičke aktivnosti ili druženje sa prijateljima, pa makar ono bilo i onlajn, objašnjava psihoterapeutkinja Bojana Glušac Draslar u razgovoru za Novu ekonomiju. Ne treba umesto toga insistrati na prekomernom usavršvanju jer ovo nije prilika za to.“Mnogo je stresa okolo i mislim da je naš zadatak samo da što manje povreda prođemo, a ne znam da bude ne znam kako uspešni u nečemu”, kaže Glušac Draslar.
Kako bi primorali građane da poštuju epidemijske mere, države često pribegavaju tome da ih uplaše. Međutim, to zapravo može da bude još opasnije po zdravlje jer je telu potrebno više energije da bi se izborilo sa stresom i preduzelo akciju, objašnjava za Novu ekonomiju psihoterapeutkinja Bojana Glušac Draslar.“Da bi se bilo energije za to, telo isključuje sve sisteme koji troše puno energije. Znači, da bismo mogli da trčimo, pa pobegnemo, moraju da se isključe različiti sistemi. Prvi se isključuje imunološki. Znači strah, jednako isključivanje imunološkog sistema”, objašnjava Glušac Draslar.
Na beogradskim ulicama je osvanuo bilbord Saveza samostalnih sindikata Beograda koji poziva građane da se uključe. Iako je povod godišnjica, Marko Perić, predsednik sekcije mladih ovog sindikata za Novu ekonomiju ističe da je bez obzira na to veoma značajno istaći važnost sindikata, a naročito pozvati one koji tek izlaze na tržište rada da se priključe.“Potrebno je da sindikat bude više prisutan u javnom prostoru i da se stvori atmosfera u društvu gde su ljudi svesni da je potrebna jedna tako interesna organizacija radnika da bi se u ovim uslovima zajedno udružili, organizovali i borili za neka prava koja nam se iz godine u godinu oduzimaju.” objašnjava Perić.
Ukoliko su u javne isprave unošeni netačni podaci o broju umrlih od posledica infekcije korona virusom i ukoliko je to rađeno zbog ostvarivanja nečije koristi, onda možemo govoriti o krivičnoj odgovoronosti, objašnjava u intervjuu za Novu ekonomiju predsednik Upravnog odbora Udruženja tužilaca i zamenika javnih tužilaca Radovan Lazić.Proizvedeni sadržaj nastao je kao deo programa Nova pismenost. Izrečeni stavovi isključiva su odgovornost autora.
Ana i Denis su mladi bračni par, a za sebe kažu da su spoj praktičnog i kreativnog. Valjda je tako nastao brend lampi “Industry čika”. A možda i u kafani nedaleko od šumarka gde oni žive, jer se tamo okupljaju sve te čike, prema priči ovog brenda.“Napravili smo prvo za sebe, a onda i za naše prijatelje i članove porodice. Želeli smo da lampe izgledaju kao oni, pa je tako neko pecaroš, neko bajker, a neko ljubitelj knjiga”, objašnjava Denis Kočan, idejni tvorac unikatnih lampi.Iako nisu vodoinstalateri, cevi im, na neki način, jesu uža specijalnost. Sve rade zajedno, podele posla, kažu, nema. “Zajedno osmišljavamo kako će lampa da izgleda, a to pre svega zahvaljujući onome po kome je pravimo, zatim biramo sijalicu. Napomenula bih da svako može da dobije unikatnu lampu od nas, a planiramo i serijsku proizvodnju”, kaže Ana Kočan, kreativni deo tima “Industry čika”.Iako su iz humanih razloga ušli u celu biznis priču, veruju da će njihove “čike” postati svetski poznati. “Tete” planiraju za sledeću sezonu.“Krenuli smo da pravimo lampe kako bismo ih postavljali na aukcije i novac poklanjali za lečenje. Planiramo da i lampu - srce poklonimo i sav novac doniramo. Lampu bismo nazvali po detetu koje bi novac dobilo”, rekli su nam Denis i Ana.
Vlasnici preduzeća koji smatraju da su pretrpeli štetu zbog toga što su poslovne planove u pandemiji pravili prema izjavama funkcionera i Kriznog štaba mogu tražiti odštetu, objašnjava u intervjuu za Novu ekonomiju predsednik Upravnog odbora Udruženja tužilaca i zamenika javnih tužilaca Radovan Lazić.“To što nema krivične odgovornosti za tako olako date neke teške reči, ne znači da nema nikakve odgovornosti i građanska odgovornost svakako postoji,” kaže Lazić.Proizvedeni sadržaj nastao je kao deo programa Nova pismenost. Izrečeni stavovi isključiva su odgovornost autora.
Ljude je moguće podeliti na tri grupe – one kojima izolacija prija kada su pod stresom, oni koji svoj stres ispoljavaju na drugima, ali i na oni kojima smanjenje kontakata psihički veoma teško pada objašnjava u intervjuu za Novu ekonomiju psihoterapeutkinja Bojana Glušac Draslar.“Moji klijenti koji pripadaju toj grupi ljudi, sada već polako posustaju u tome, jer to nemanje socijalnih kontakata je sada već stvarno ugrožavajuće za njih“, kaže Glušac Draslar.Proizvedeni sadržaj nastao je kao deo programa Nova pismenost. Izrečeni stavovi isključiva su odgovornost autora.
Informacije koje su u toku pandemije plasirane na konferencijama za štampu nisu dovodile do širenja panike ili remećenja javnog reda, ocenjuje u intervjuu za Novu ekonomiju predsednik Upravnog odbora Udruženja tužilaca i zamenika javnih tužilaca Radovan Lazić.„Bilo je u vreme vanrednog stanja nečega što bi se moglo smatrati, pa čak i težim remećenjem javnog reda i mira i to se sećamo bakljada na krovovima i balkonima zgrada, ali, koliko se ja sećam one nisu došle usled poruka koje su pružali zvaničnici države u vezi sa pandemijom, nego iz nekih drugih političkih razloga", kaže Lazić.Proizvedeni sadržaj nastao je kao deo programa Nova pismenost. Izrečeni stavovi isključiva su odgovornost autora.
Šta za vas predstavlja čokolada? Ako ste ljubitelj ove božanske poslastice, defitivno treba da posetite prvi srpski Muzej čokolade.Nenad Radulović voli čokoladu, ali ne toliko da bi otvorio muzej. Hram posvećen čokoladi, otvorio je da bi Srbija, po ugledu na mnoge druge države sveta, dobila jedno takvo kulturno mestoIdeja je da posetioci na jednom mestu saznaju baš sve o poslastici koja veći deo sveta čini srećnim, a neke i manje tužnim. Postoje i ekskluzivni eksponati, a “turu” kroz najslađi muzej sa njegovim osnivačem pogledajte ispod:Ako se odlučite da sami pripremite svoju čokoladu, ne zaboravite da stavite u nju i malo mrvljenog čistog kakaa. Ukus ove biljke, koju retko srećemo u svakodnevnoj ishrani u sirovom obliku, kažu u Muzeju čokolade, je fantastičan. O biljci koja je zaslužna što danas imamo čokoladu, ovde ćete naučiti sve, a nas je zanimalo da saznamo iz prve ruke da li stvarno čokolada goji, koja je najbolja za dijetu i koju voli osnivač Muzeja.“Najbolje i najzdravije su one čokolade koje sadrže najviše kakaa. Ja volim belu iako mnogi misle da to nije čokolada.”
Ukoliko gledamo efekte, deluje da država nije dobro komunicirala sa građanima u toku pandemije, objašnjava u intervju za Novu ekonomiju profesor Fakulteta bezbednosti Želimir Kešetović, stručnjak za krizni menadžment i komunikaciju.Zbog toga se ni poruke o tome da treba držati distancu i nositi masku "nisu primile"."Vi da pitate ljude sa simptomima na koji telefon da pozovu, kome da se jave, ako imate nekog vašeg u bolnici koga ćete da pitate kako mu je… Mislim da su sve to nejasna pitanja", ocenjuje Kešetović.Proizvedeni sadržaj nastao je kao deo programa Nova pismenost. Izrečeni stavovi isključiva su odgovornost autora.
Još od 1959. kada je nastala čuvena Barbi, lutke su uglavnom pravljene naglašenih atributa, manekenske građe, kao nasmejane dugokose lepotice.Jedna mama iz Beograda odlučila se da napravi lutku bukvalno po svačijoj meri.Ana je menadžerka prodaje u jednom beogradskom hotelu, a svoju kreativnost ispoljila je dizajnirajući jedinstvenu lutku “Ivku”, nazvanu upravo po ćerkama Ivi I Kaji. Svaka Ivka ima frizuru i stajling ponosnog vlasnika, a nijedna nema usta. Zašto objašnjava u videu idejni tvorac Ivke Ana Jovićević:Ivka dol obučena je slično onome kome je i namenjena, a na vlasnika liči i po frizuri. Ana objašnjava kako Ivka nastaje:“Prikupljanje materijala, izrada komada odeće, obuće, kose traje i po nekoliko dana. Svaki komad je autentičan i originalan. Najteže je pogoditi frizuru i nijansu boje kose budućeg vlasnika Ivke. Trudim se da koristim prirodne materijale kad god je moguće, a uz lutku se dobija i sertifikat o autentičnosti”.Ana dodaje da čak ni njen suprug, uprkos podršci koju joj je pružio, nije verovao da će Ivku iko hteti da kupi. Za sada, ovo je samo hobi, ali Ana planira da pomogne Ivki da osvoji svet jer veruje da ona to može.
Katarina Životić je učiteljica, ali ljubav prema slikanju po svemu i svačemu, pretvorila je u biznis. Planira da u budućnosti od toga živi i razvija svoju, za sada, malu firmu. Ona oslikava patike, platnenu i kožnu obuću, i od njih pravi unikate. „Želela sam da ljubav prema slikanju pretvorim u nešto više od hobija. Oslikala sam prvo ranac, zatim sebi patike i shvatila sam da je to – to. Otišla sam sa suprugom da kupim boje. Ubrzo je sve krenulo. Sećam se da sam, dan posle svoje svadbe, otišla na promo festival da se predstavim javnosti i sve je super prošlo uprkos velikom umoru“, objašnjava Katarina Životić, idejni tvorac art studija „Katris“.Katarinu uglavnom angažuju žene, ali desi se da i po neki muškarac poželi autentične patike. Motive birate sami, a boje se, kaže Katarina, ne ispiraju. Planira da se u budućnosti bavi ovim poslom, ali nam otkriva da priprema liniju farmerki sa autentično oslikanim zadnjim džepom. „Imam puno ideja i planova, a za sada kombinujem ovaj i posao u školi. Svesna sam da nemam konkurenciju i da će Katris patike postati brend, ka tome idem. Iako su počeci teški, važno je da verujete da ste dobri i da se trudite da budete jedinstveni“, objašnjava Katarina.
Pivo se ne pije po danu, a uveče i ako to poželite, ugostiteljski objekti su zbog mera već zatvoreni. Da vam dostave na kućnu adresu domaće zanatsko pivo, ne isplati se, a i gubi svežinu. Proizvođači domaćeg piva teško će preživeti ako ne dobiju pomoć države. U Srbiji je, pre korone, pivo proizvodilo oko 55 malih fabrika širom zemlje, ali je pitanje koliko će njih opstati. Nezvanično, već 20 odsto njih je stavilo katanac. Piva koja proizvode moraju na poseban način da se skladište, a za razliku od flaširanih i konzerviranih, kraft pivo se ugostiteljima dostavlja u većim burićima i mora što pre da se toči.Domaći pivari nisu mogli ni svoju prodaju da preusmere na internet platforme i dostavne servise koji su procvetali u pandemiji, kao što su to mogli proizvođači hrane. “Nije lako dostaviti pivo. Mnoge kurirske službe su povećale cenu dostave naših proizvoda jer je to roba koja se prilikom transporta lako oštećuje”, kaže za Novu ekonomiju Dejan Smiljanić iz Udruženja malih i nezavisnih pivara.NA 1000 DINARA SKOČILA CENA DOSTAVE KOD PRIVATNIH KURIRSKIH SLUŽBIPredlagali su mere za pomoć resornom Ministarstvu poljoprivrede, ali oni osim razumevanja nemaju nikakvu moć odlučivanja, kaže on. “Ministarstvo finansija može da pomogne, ali još uvek nisu čuli naše vapaje”.Udruženje pivara predložilo je da im se umanje akcize na 50 odsto, što se u svetu odavno praktikuje kada je reč o proizvođačima kraft piva, odnosno da im se vrati toliko od plaćenih akciza iz prethodnih godina kada se normalno poslovalo. Ministarstvo finansija je, kaže Smiljanić, to odbilo. “Preformulisali smo zahtev u oblik koji je njima prihvatljiv, kroz registar gde se vidi koliko promet je ostvaren, gde se vidi veoma transparentno poslovanje u skladu sa svim propisima države, i odgovor čekamo, kaže Smiljanić. Za razliku od velikih proizvođača piva, dobar deo malih pivara obustavio je proizvodnju do daljnjeg. Država ih sabira sa velikim fabrikama i samim tim ne može da prepozna koji su njihovi realni problemi. Mali broj njih je svoje proizvode izvozio jer su uglavnom namenjeni domaćem tržištu. 350 LJUDI UGROŽENO DIREKTNO, A INDIREKTNO NEKOLIKO HILJADASubvencije države postoje, ali malo ko ima uslove za njih.“Da biste dobili subvenciju države, treba da imate manje od 40 godina I da poslujete na teritoriji Vojvodine. Te uslove retko ko može da ispuni. Mi smo predlagali da nam umanje akcize na pola jer tako možemo opstati, a primera radi da se svih 55 pivara spase od zatvaranja potrebno je novca koliko je država namenila jednom hotelu u Beogradu,” objašnjava Dejan Smiljanić. 55 domaćih zanatskih pivara poslovalo pre korone Još uvek se čeka rešenje iz Ministarstva finansija, a iz Udruženja kažu da polako gube nadu da će im se pomoći. Smatraju da su veliki turistički potencijal i da mogu dosta da pruže. Nestankom domaćih nezavisnih pivara, egzistencija oko 350 zaposlenih biće dovedena u pitanje, a možda i nekoliko hiljada koliko je povezano sa ovom delatnošću.Da li zbog toga što domaći pivari doprinose državnoj kasi za 1% država smatra da je jeftnijije pustiti ih niz vodu ili zato što ih ne vidi kao prodavce, već samo kao proizvođače, industrija kraft piva u Srbiji gotovo da nema šanse da preživi.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
