Video

Video

Sindikat nas zove sa bilborda (VIDEO)

Na beogradskim ulicama je osvanuo bilbord Saveza samostalnih sindikata Beograda koji poziva građane da se uključe. Iako je povod godišnjica, Marko Perić, predsednik sekcije mladih ovog sindikata za Novu ekonomiju ističe da je bez obzira na to veoma značajno istaći važnost sindikata, a naročito pozvati one koji tek izlaze na tržište rada da se priključe.“Potrebno je da sindikat bude više prisutan u javnom prostoru i da se stvori atmosfera u društvu gde su ljudi svesni da je potrebna jedna tako interesna organizacija radnika da bi se u ovim uslovima zajedno udružili, organizovali i borili za neka prava koja nam se iz godine u godinu oduzimaju.” objašnjava Perić.

Video

Manipulacija brojem umrlih može da bude krivično delo (VIDEO)

Ukoliko su u javne isprave unošeni netačni podaci o broju umrlih od posledica infekcije korona virusom i ukoliko je to rađeno zbog ostvarivanja nečije koristi, onda možemo govoriti o krivičnoj odgovoronosti, objašnjava u intervjuu za Novu ekonomiju predsednik Upravnog odbora Udruženja tužilaca i zamenika javnih tužilaca Radovan Lazić.Proizvedeni sadržaj nastao je kao deo programa Nova pismenost. Izrečeni stavovi isključiva su odgovornost autora.

Video

Čika lampe od vodovodnih cevi (VIDEO)

Ana i Denis su mladi bračni par, a za sebe kažu da su spoj praktičnog i kreativnog. Valjda je tako nastao brend lampi “Industry čika”. A možda i u kafani nedaleko od šumarka gde oni žive, jer se tamo okupljaju sve te čike, prema priči ovog brenda.“Napravili smo prvo za sebe, a onda i za naše prijatelje i članove porodice. Želeli smo da lampe izgledaju kao oni, pa je tako neko pecaroš, neko bajker, a neko ljubitelj knjiga”, objašnjava Denis Kočan, idejni tvorac unikatnih lampi.Iako nisu vodoinstalateri, cevi im, na neki način, jesu uža specijalnost. Sve rade zajedno, podele posla, kažu, nema. “Zajedno osmišljavamo kako će lampa da izgleda, a to pre svega zahvaljujući onome po kome je pravimo, zatim biramo sijalicu. Napomenula bih da svako može da dobije unikatnu lampu od nas, a planiramo i serijsku proizvodnju”, kaže Ana Kočan, kreativni deo tima “Industry čika”.Iako su iz humanih razloga ušli u celu biznis priču, veruju da će njihove “čike” postati svetski poznati. “Tete” planiraju za sledeću sezonu.“Krenuli smo da pravimo lampe kako bismo ih postavljali na aukcije i novac poklanjali za lečenje. Planiramo da i lampu - srce poklonimo i sav novac doniramo. Lampu bismo nazvali po detetu koje bi novac dobilo”, rekli su nam Denis i Ana.

Video

Preduzetnici mogu da traže odštetu od države (VIDEO)

Vlasnici preduzeća koji smatraju da su pretrpeli štetu zbog toga što su poslovne planove u pandemiji pravili prema izjavama funkcionera i Kriznog štaba mogu tražiti odštetu, objašnjava u intervjuu za Novu ekonomiju predsednik Upravnog odbora Udruženja tužilaca i zamenika javnih tužilaca Radovan Lazić.“To što nema krivične odgovornosti za tako olako date neke teške reči, ne znači da nema nikakve odgovornosti i građanska odgovornost svakako postoji,” kaže Lazić.Proizvedeni sadržaj nastao je kao deo programa Nova pismenost. Izrečeni stavovi isključiva su odgovornost autora.

Video

Kako pandemija utiče na našu psihu? (VIDEO)

Ljude je moguće podeliti na tri grupe – one kojima izolacija prija kada su pod stresom, oni koji svoj stres ispoljavaju na drugima, ali i na oni kojima smanjenje kontakata psihički veoma teško pada objašnjava u intervjuu za Novu ekonomiju psihoterapeutkinja Bojana Glušac Draslar.“Moji klijenti koji pripadaju toj grupi ljudi, sada već polako posustaju u tome, jer to nemanje socijalnih kontakata je sada već stvarno ugrožavajuće za njih“, kaže Glušac Draslar.Proizvedeni sadržaj nastao je kao deo programa Nova pismenost. Izrečeni stavovi isključiva su odgovornost autora.

Video

Država nije širila paniku tokom pandemije (VIDEO)

Informacije koje su u toku pandemije plasirane na konferencijama za štampu nisu dovodile do širenja panike ili remećenja javnog reda, ocenjuje u intervjuu za Novu ekonomiju predsednik Upravnog odbora Udruženja tužilaca i zamenika javnih tužilaca Radovan Lazić.„Bilo je u vreme vanrednog stanja nečega što bi se moglo smatrati, pa čak i težim remećenjem javnog reda i mira i to se sećamo bakljada na krovovima i balkonima zgrada, ali, koliko se ja sećam one nisu došle usled poruka koje su pružali zvaničnici države u vezi sa pandemijom, nego iz nekih drugih političkih razloga", kaže Lazić.Proizvedeni sadržaj nastao je kao deo programa Nova pismenost. Izrečeni stavovi isključiva su odgovornost autora.

Video

Muzej, a da ga pojedeš (VIDEO)

Šta za vas predstavlja čokolada? Ako ste ljubitelj ove božanske poslastice, defitivno treba da posetite prvi srpski Muzej čokolade.Nenad Radulović voli čokoladu, ali ne toliko da bi otvorio muzej. Hram posvećen čokoladi, otvorio je da bi Srbija, po ugledu na mnoge druge države sveta, dobila jedno takvo kulturno mestoIdeja je da posetioci na jednom mestu saznaju baš sve o poslastici koja veći deo sveta čini srećnim, a neke i manje tužnim. Postoje i ekskluzivni eksponati, a “turu” kroz najslađi muzej sa njegovim osnivačem pogledajte ispod:Ako se odlučite da sami pripremite svoju čokoladu, ne zaboravite da stavite u nju i malo mrvljenog čistog kakaa. Ukus ove biljke, koju retko srećemo u svakodnevnoj ishrani u sirovom obliku, kažu u Muzeju čokolade, je fantastičan. O biljci koja je zaslužna što danas imamo čokoladu, ovde ćete naučiti sve, a nas je zanimalo da saznamo iz prve ruke da li stvarno čokolada goji, koja je najbolja za dijetu i koju voli osnivač Muzeja.“Najbolje i najzdravije su one čokolade koje sadrže najviše kakaa. Ja volim belu iako mnogi misle da to nije čokolada.”

Video

Maske i distanca se nisu „primile“ (VIDEO)

Ukoliko gledamo efekte, deluje da država nije dobro komunicirala sa građanima u toku pandemije, objašnjava u intervju za Novu ekonomiju profesor Fakulteta bezbednosti Želimir Kešetović, stručnjak za krizni menadžment i komunikaciju.Zbog toga se ni poruke o tome da treba držati distancu i nositi masku "nisu primile"."Vi da pitate ljude sa simptomima na koji telefon da pozovu, kome da se jave, ako imate nekog vašeg u bolnici koga ćete da pitate kako mu je… Mislim da su sve to nejasna pitanja", ocenjuje Kešetović.Proizvedeni sadržaj nastao je kao deo programa Nova pismenost. Izrečeni stavovi isključiva su odgovornost autora.

Video

Lutke koje liče na svoje vlasnike (VIDEO)

Još od 1959. kada je nastala čuvena Barbi, lutke su uglavnom pravljene naglašenih atributa, manekenske građe, kao nasmejane dugokose lepotice.Jedna mama iz Beograda odlučila se da napravi lutku bukvalno po svačijoj meri.Ana je menadžerka prodaje u jednom beogradskom hotelu, a svoju kreativnost ispoljila je dizajnirajući jedinstvenu lutku “Ivku”, nazvanu upravo po ćerkama Ivi I Kaji. Svaka Ivka ima frizuru i stajling ponosnog vlasnika, a nijedna nema usta. Zašto objašnjava u videu idejni tvorac Ivke Ana Jovićević:Ivka dol obučena je slično onome kome je i namenjena, a na vlasnika liči i po frizuri. Ana objašnjava kako Ivka nastaje:“Prikupljanje materijala, izrada komada odeće, obuće, kose traje i po nekoliko dana. Svaki komad je autentičan i originalan. Najteže je pogoditi frizuru i nijansu boje kose budućeg vlasnika Ivke. Trudim se da koristim prirodne materijale kad god je moguće, a uz lutku se dobija i sertifikat o autentičnosti”.Ana dodaje da čak ni njen suprug, uprkos podršci koju joj je pružio, nije verovao da će Ivku iko hteti da kupi. Za sada, ovo je samo hobi, ali Ana planira da pomogne Ivki da osvoji svet jer veruje da ona to može. 

Video

Učiteljica sa patikama u kesi za likovno (VIDEO)

Katarina Životić je učiteljica, ali ljubav prema slikanju po svemu i svačemu, pretvorila je u biznis. Planira da u budućnosti od toga živi i razvija svoju, za sada, malu firmu. Ona oslikava patike, platnenu i kožnu obuću, i od njih pravi unikate. „Želela sam da ljubav prema slikanju pretvorim u nešto više od hobija. Oslikala sam prvo ranac, zatim sebi patike i shvatila sam da je to – to. Otišla sam sa suprugom da kupim boje. Ubrzo je sve krenulo. Sećam se da sam, dan posle svoje svadbe, otišla na promo festival da se predstavim javnosti i sve je super prošlo uprkos velikom umoru“, objašnjava Katarina Životić, idejni tvorac art studija „Katris“.Katarinu uglavnom angažuju žene, ali desi se da i po neki muškarac poželi autentične patike. Motive birate sami, a boje se, kaže Katarina, ne ispiraju. Planira da se u budućnosti bavi ovim poslom, ali nam otkriva da priprema liniju farmerki sa autentično oslikanim zadnjim džepom. „Imam puno ideja i planova, a za sada kombinujem ovaj i posao u školi. Svesna sam da nemam konkurenciju i da će Katris patike postati brend, ka tome idem. Iako su počeci teški, važno je da verujete da ste dobri i da se trudite da budete jedinstveni“, objašnjava Katarina.

Video

Jedan hotel spasava sve male pivare u Srbiji (VIDEO)

Pivo se ne pije po danu, a uveče i ako to poželite, ugostiteljski objekti su zbog mera već zatvoreni. Da vam dostave na kućnu adresu domaće zanatsko pivo, ne isplati se, a i gubi svežinu. Proizvođači domaćeg piva teško će preživeti ako ne dobiju pomoć države. U Srbiji je, pre korone, pivo proizvodilo oko 55 malih fabrika širom zemlje, ali je pitanje koliko će njih opstati. Nezvanično, već 20 odsto njih je stavilo katanac. Piva koja proizvode moraju na poseban način da se skladište, a za razliku od flaširanih i konzerviranih, kraft pivo se ugostiteljima dostavlja u većim burićima i mora što pre da se toči.Domaći pivari nisu mogli ni svoju prodaju da preusmere na internet platforme i dostavne servise koji su procvetali u pandemiji, kao što su to mogli proizvođači hrane. “Nije lako dostaviti pivo. Mnoge kurirske službe su povećale cenu dostave naših proizvoda jer je to roba koja se prilikom transporta lako oštećuje”, kaže za Novu ekonomiju Dejan Smiljanić iz Udruženja malih i nezavisnih pivara.NA 1000 DINARA SKOČILA CENA DOSTAVE KOD PRIVATNIH KURIRSKIH SLUŽBIPredlagali su  mere za pomoć resornom Ministarstvu poljoprivrede, ali oni osim razumevanja nemaju nikakvu moć odlučivanja, kaže on. “Ministarstvo finansija može da pomogne, ali još uvek nisu čuli naše vapaje”.Udruženje pivara predložilo je da im se umanje akcize na 50 odsto, što se u svetu odavno praktikuje kada je reč o proizvođačima kraft piva, odnosno da im se vrati toliko od plaćenih akciza iz prethodnih godina kada se normalno poslovalo. Ministarstvo finansija je, kaže Smiljanić, to odbilo. “Preformulisali smo zahtev u oblik koji je njima prihvatljiv, kroz registar gde se vidi koliko promet je ostvaren, gde se vidi veoma transparentno poslovanje u skladu sa svim propisima države, i odgovor čekamo, kaže Smiljanić. Za razliku od velikih proizvođača piva, dobar deo malih pivara obustavio  je proizvodnju do daljnjeg. Država ih sabira sa velikim fabrikama i samim tim ne može da prepozna koji su njihovi realni problemi. Mali broj njih je svoje proizvode izvozio jer su uglavnom namenjeni domaćem tržištu. 350 LJUDI UGROŽENO DIREKTNO, A INDIREKTNO NEKOLIKO HILJADASubvencije države postoje, ali malo ko ima uslove za njih.“Da biste dobili subvenciju države, treba da imate manje od 40 godina I da poslujete na teritoriji Vojvodine. Te uslove retko ko može da ispuni. Mi smo predlagali da nam umanje akcize na pola jer tako možemo opstati, a primera radi da se svih 55 pivara spase od zatvaranja potrebno je novca koliko je država namenila jednom hotelu u Beogradu,” objašnjava Dejan Smiljanić. 55 domaćih zanatskih pivara poslovalo pre korone Još uvek se čeka rešenje iz Ministarstva finansija, a iz Udruženja kažu da polako gube nadu da će im se pomoći. Smatraju da su veliki turistički potencijal i da mogu dosta da pruže. Nestankom domaćih nezavisnih pivara, egzistencija oko 350 zaposlenih biće dovedena u pitanje, a možda i nekoliko hiljada koliko je povezano sa ovom delatnošću.Da li zbog toga što domaći pivari doprinose državnoj kasi za 1% država smatra da je jeftnijije pustiti ih niz vodu ili zato što ih ne vidi kao prodavce, već samo kao proizvođače, industrija kraft piva u Srbiji gotovo da nema šanse da preživi.

Video

Cena poslovnog prostora: Između gazde i pandemije

Mnogi zakupci lokala nisu mogli da plaćaju rentu tokom pandemije. Neki su pregovarali sa gazdama, ali nisu u ravnopravnom položaju sa zakupcima državnih kvadrata. O dešavanjima na tržištu poslovnog prostora za serijal #KomeJeTeže govore Milena Amon, udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije i Nenad Đorđević, Grupacija posrednika u prometu nepokretnosti, Privredna komora Srbije.

Video

Kako imamo najmanji privredni pad u Evropi

Goran Radosavljević, profesor na FEFA i Vesna Radojević, urednica na portalu Raskrikavanje, govore o izveštavanju medija o stanju srpske ekonomije tokom pandemije. #KomeJeTeže #Poslodavci #Radnicihttps://youtu.be/qjJvyHAXVsM

Video

Hoće li pandemija doneti trgovcima nedelju kao neradni dan?

Radoslav Topalović iz Samostalnog sindikata trgovine Srbije za serijal #KomeJeTeže govori o mogućnosti zabrane rada nedeljom u trgovini."Mi smo tu inicijativu pokrenuli još pre četiri godine... Niko od nadležnih nije bio eksplicitno ni za ni protiv", naveo je Topalović.Usled ekonomskih nesigurnosti koje se očekuju ove jeseni naš medij je pokrenuo serijal tekstova o uticaju pandemije na tržište rada u Srbiji.Ovde možete pogledati primer ANKETE ili REZULTATE prethodne ankete koju je objavila Nova ekonomija.

Video

Rad od kuće postaće rad iz hotela, sa mora (VIDEO)

Slobodan Đinović iz Unije poslodavaca Srbije u serijalu #KomeJeTeže govori o prednostima i opasnostima koje nosi rad od kuće."Rad od kuće je stvar k,oja će vrlo brzo evoluirati. Imaćete turističke destinacije koje će u fokusu imati rad ambijent... Imaćete i problema jer te ljude onda izolujete zaista ih socijalno distancirate", ocenio je Đinović.Usled ekonomskih nesigurnosti koje se očekuju ove jeseni naš medij je pokrenuo serijal tekstova o uticaju pandemije na tržište rada u Srbiji.Ovde možete pogledati primer ANKETE ili REZULTATE prethodne ankete koju je objavila Nova ekonomija.

Video

Podrška ugostiteljima u Srbiji i širom sveta (VIDEO)

U cilju podrške ugostiteljstvu tokom pandemije, METRO Cash & Carry pokrenuo je globalnu akciju kojom promoviše poručivanje hrane i dostavu na kućne adrese, umesto odlazaka u objekte.I u Srbiji, kompanija kroz promociju podržava ugostitelje koji obavljaju isporuku i poziva potrošače da poručivanjem podrže svoje omiljene restorane.  Dodatno, METRO apeluje na potrošače da na još jedan simboličan način pruže oslonac zaposlenima u ugostiteljstvu – da poruče hranu za svoje praznične trpeze i tako doprinesu opstanku poslovanja.  Akcija se odvija pod sloganom #dajtesebipauzuukuhinji, u čak 18 zemalja u kojima METRO i pruža mogućnost da pokažemo i solidarnost sa našim sugrađanima koji rade u ugostiteljstvu, sektoru privrede koji trpi izuzetne gubitke od početka COVID-a 19. Izazovi sa kojima se ugostitelji susreću u svom poslovanju prethodnih meseci ostavljaju i dugoročnije posledice na šire okruženje i ekonomiju. Na ovaj način ljudi tokom praznika mogu da promene svoju rutinu, naprave pauzu od spremanja, a istovremeno pomognu zaposlenima u ugostiteljskom sektoru. Od početka ove svetske zdravstvene krize, kako na globalnom tako i na lokalnom nivou, METRO pruža različite vidove podrške HoReCa sektoru, poput besplatne promocije svojih profesionalnih kupaca iz ugostiteljskog sektora ili nuđenja za njih prilagođenih profesionalnih rešenja, ponuda i saveta. Cilj ovih kontinuiranih aktivnosti je ne samo trenutno olakšavanje situacije u kojoj su se našli mnogobrojni ugostitelji, već i skretanje pažnje javnosti na njihovu značajnu ulogu u svakodnevnom životu zajednica u kojima oni rade. Vrlo često su u pitanju mali i samostalni preduzetnici, čiji rad ne predstavlja samo ostvarenje njihovih životnih snova i talenata, već i bogatstvo i raznolikost koju donose u naše živote.Zbog toga – pridružite se i vi METRO prazničnoj inicijativi i dajte sebi i svojoj kuhinji predah tako što ćete za ovu Novu Godinu naručiti hranu iz vašeg omiljenog restorana!

Video

Rad od kuće se više dopada poslodavcima nego zaposlenima (VIDEO)

Prof. dr Bojan Urdarević sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu govorio je za Novu ekonomiju o tome kako je regulisan rad od kuće, kome se više isplati i da li više odgovara poslodavcima ili zaposlenima. Udarević smatra da se rad od kuće više dopao poslodavcima, zato što im je to omogućilo da smanje troškove na uštrb rada zaposlenog, kao što su troškovi prevoza, održavanja radnog prostora, ali da nisu regulisane ni druge stvari poput povrede na radu. Sa druge strane, navodi on, često nije uzeto u obzir koliko je to dobro za zaposlenog, kakvi su troškovi ljudi koji rade od kuće i kakva su njihova prava.