Mnogi zakupci lokala nisu mogli da plaćaju rentu tokom pandemije. Neki su pregovarali sa gazdama, ali nisu u ravnopravnom položaju sa zakupcima državnih kvadrata. O dešavanjima na tržištu poslovnog prostora za serijal #KomeJeTeže govore Milena Amon, udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije i Nenad Đorđević, Grupacija posrednika u prometu nepokretnosti, Privredna komora Srbije.
Goran Radosavljević, profesor na FEFA i Vesna Radojević, urednica na portalu Raskrikavanje, govore o izveštavanju medija o stanju srpske ekonomije tokom pandemije. #KomeJeTeže #Poslodavci #Radnicihttps://youtu.be/qjJvyHAXVsM
Mnogo prodavnica i uslužnih radnji u pandemiji radi skraćeno, odlukom Vlade Srbije. Radoslav Topalović iz Samostalnog sindikata trgovine Srbije za serijal #KomeJeTeže komentariše da li će taj trend os...
Radoslav Topalović iz Samostalnog sindikata trgovine Srbije za serijal #KomeJeTeže govori o mogućnosti zabrane rada nedeljom u trgovini."Mi smo tu inicijativu pokrenuli još pre četiri godine... Niko od nadležnih nije bio eksplicitno ni za ni protiv", naveo je Topalović.Usled ekonomskih nesigurnosti koje se očekuju ove jeseni naš medij je pokrenuo serijal tekstova o uticaju pandemije na tržište rada u Srbiji.Ovde možete pogledati primer ANKETE ili REZULTATE prethodne ankete koju je objavila Nova ekonomija.
Slobodan Đinović iz Unije poslodavaca Srbije u serijalu #KomeJeTeže govori o prednostima i opasnostima koje nosi rad od kuće."Rad od kuće je stvar k,oja će vrlo brzo evoluirati. Imaćete turističke destinacije koje će u fokusu imati rad ambijent... Imaćete i problema jer te ljude onda izolujete zaista ih socijalno distancirate", ocenio je Đinović.Usled ekonomskih nesigurnosti koje se očekuju ove jeseni naš medij je pokrenuo serijal tekstova o uticaju pandemije na tržište rada u Srbiji.Ovde možete pogledati primer ANKETE ili REZULTATE prethodne ankete koju je objavila Nova ekonomija.
Slobodan Đinović iz Unije poslodavaca Srbije u serijalu #KomeJeTeže govori o tome zašto mora da se menja zakon o radu, da se osavremeni i prilagodi savremenim prilikama. "Većina uspeššn...
Slobodan Đinović iz Unije poslodavaca Srbije u serijalu #KomeJeTeže govori o ideji skraćivanja radne nedelje
U cilju podrške ugostiteljstvu tokom pandemije, METRO Cash & Carry pokrenuo je globalnu akciju kojom promoviše poručivanje hrane i dostavu na kućne adrese, umesto odlazaka u objekte.I u Srbiji, kompanija kroz promociju podržava ugostitelje koji obavljaju isporuku i poziva potrošače da poručivanjem podrže svoje omiljene restorane. Dodatno, METRO apeluje na potrošače da na još jedan simboličan način pruže oslonac zaposlenima u ugostiteljstvu – da poruče hranu za svoje praznične trpeze i tako doprinesu opstanku poslovanja. Akcija se odvija pod sloganom #dajtesebipauzuukuhinji, u čak 18 zemalja u kojima METRO i pruža mogućnost da pokažemo i solidarnost sa našim sugrađanima koji rade u ugostiteljstvu, sektoru privrede koji trpi izuzetne gubitke od početka COVID-a 19. Izazovi sa kojima se ugostitelji susreću u svom poslovanju prethodnih meseci ostavljaju i dugoročnije posledice na šire okruženje i ekonomiju. Na ovaj način ljudi tokom praznika mogu da promene svoju rutinu, naprave pauzu od spremanja, a istovremeno pomognu zaposlenima u ugostiteljskom sektoru. Od početka ove svetske zdravstvene krize, kako na globalnom tako i na lokalnom nivou, METRO pruža različite vidove podrške HoReCa sektoru, poput besplatne promocije svojih profesionalnih kupaca iz ugostiteljskog sektora ili nuđenja za njih prilagođenih profesionalnih rešenja, ponuda i saveta. Cilj ovih kontinuiranih aktivnosti je ne samo trenutno olakšavanje situacije u kojoj su se našli mnogobrojni ugostitelji, već i skretanje pažnje javnosti na njihovu značajnu ulogu u svakodnevnom životu zajednica u kojima oni rade. Vrlo često su u pitanju mali i samostalni preduzetnici, čiji rad ne predstavlja samo ostvarenje njihovih životnih snova i talenata, već i bogatstvo i raznolikost koju donose u naše živote.Zbog toga – pridružite se i vi METRO prazničnoj inicijativi i dajte sebi i svojoj kuhinji predah tako što ćete za ovu Novu Godinu naručiti hranu iz vašeg omiljenog restorana!
Prof. dr Bojan Urdarević sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu govorio je za Novu ekonomiju o tome kako je regulisan rad od kuće, kome se više isplati i da li više odgovara poslodavcima ili zaposlenima. Udarević smatra da se rad od kuće više dopao poslodavcima, zato što im je to omogućilo da smanje troškove na uštrb rada zaposlenog, kao što su troškovi prevoza, održavanja radnog prostora, ali da nisu regulisane ni druge stvari poput povrede na radu. Sa druge strane, navodi on, često nije uzeto u obzir koliko je to dobro za zaposlenog, kakvi su troškovi ljudi koji rade od kuće i kakva su njihova prava.
-615x345.jpg.webp)
Šef vas pita koje hronične bolesti imate. Vi kažete imam astmu, šećeš ili kancer. On vas šalje kući da se još ne zarazite i koronom. Ali, odjednom cela firma zna šta piše u vašem kartonu. Za serijal #KomeJeTeže govori Zlatko Petrović, pomoćnik generalnog sekretara u službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Da li imate ugovor za rad od kuće? Vlada Srbije ne bi trebalo više da se pravi mrtva i čeka da prođe pandemija, već bi trebalo da menja zakon o radu i reguliše rad od kuće. Prof. dr Bojan Urdarević sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu za serijal #KomeJeTeže govori šta treba da potpišete ako ste stan pretvorili u kancelariju. Pogledajte kratak VIDEO.
Stigao vam je mejl da kolega Miloš Petrović ima koronu. Da li je to po zakonu? Pogledajte u videu šta o tome za serijal #KomeJeTeže kaže Zlatko Petrović, pomoćnik generalnog sekretara u službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.Pogledajte : Da li firma sme da nam meri temperaturu?
Da li vam smeta što vam na ulasku u firmu mere temperaturu? Da li zakon dozvoljava poslodavcu da vam meri temperaturu, za serijal #KomeJeTeže govori Zlatko Petrović, pomoćnik generalnog sekretara u službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Pogledajte kratak video!Pogledajte još video iz serijala #KomeJeTeže:Nekom manja plata, a nekom i otkazU kojim biznisima će biti najviše otkaza
Bradara: „Sada, kad smo svi prihvatili ideju, vreme je za planiranje. Istraživali smo, sačinili mapu puta, učili, redizajnirali i tako iscrtali put za naš produkt, NSoft Vision. Što smo dublje ulazili u projekat, to se Vision više menjao i prilagođavao. Na ovaj način uskladili smo potrebe tržišta sa onim što Vision može danas da ponudi.“NSoft je etablirana kompanija u industriji igara na sreću i sportskih kladionica. Poznata je po svojim softverskim rešenjima za tu industriju, bilo da se radi o platformama ili virtuelnim igrama.Ali NSoft je mnogo više od toga. Iako je osnovna delatnost kompanije razvoj rešenja za industriju igara na sreću, ono što je zaista pokreće su inovacije u softverskim rešenjima, nezavisno o industriji. Kreativnost i želja za inovacijama doveli su do toga da je NSoft razvio softver koji upravlja bezbednosnim sistemima, a pokreće ga veštačka inteligencija (AI). Sistem je NSoft Vision, a Igor Bradara, izvršni direktor poslovnog segmenta AI usluga, govorio je o pokretačkoj snazi ideje za ovaj produkt.Kako ste došli na ideju da razvijete sistem bezbednosti unapređen veštačkom inteligencijom?Mnogo je faktora, ali i okolnosti zbog kojih je apstraktna ideja izvediva. Za početak je važno razumeti korporativnu kulturu u samom NSoft-u. Svi strastveno branimo svoje ideje, koje ponekad mogu da budu grandiozne. Jutarnja kafa često služi upravo za diskusiju o takvim idejama. Srećom, vlasnik NSoft-a je izuzetno ambiciozna i istovremeno ubedljiva osoba. Naime, početna ideja sistema Vision potekla je od njega.Sada, kad smo svi prihvatili ideju, vreme je za planiranje. Istraživali smo, sačinili mapu puta, učili, redizajnirali i tako iscrtali put za naš produkt, NSoft Vision. Što smo dublje ulazili u projekat, to se Vision više menjao i prilagođavao. Na ovaj način uskladili smo potrebe tržišta sa onim što Vision može danas da ponudi.Naravno, bili smo pažljivi tokom čitavog procesa, jer nam je to područje bilo novo. Ipak, želeli smo da isprobamo ovaj inovativni koncept i kao rezultat imamo jednostavan i efikasan softver unapređen veštačkom inteligencijom.Čini se da NSoft pokreću inovativna rešenjaMi smo B2B kompanija i naši klijenti su uglavnom orijentisani na maloprodaju. Samo maloprodaja je prisutna u toliko različitih oblika. Međutim, shvatili smo da na ovom tržištu ne postoji sistem koji kombinuje bezbednost i analizu poslovanja u jedinstveno poslovno rešenje.Slikovito, NSoft Vision je kao da imate Google analitiku za vašu poslovnicu, kancelariju ili prodavnicu i još je lakši za korištenje. Aktivnosti koje vaš klijent napravi imaju početnu i završnu tačku, a Vision će napraviti analizu klijentovog ponašanja. Šta to znači? Zamislite da imate jednostavan uvid u broj posetilaca, promet kroz različita doba dana, uvid u polnu i starosnu strukturu itd. Pored toga, možete znati šta je privuklo pažnju vaših kupaca i da li su zadovoljni uslugom, a da ih nikada o tome niste pitali.Što se tiče bezbednosnog aspekta, sistem obezbeđuje identifikaciju visoko rizičnih ljudi kada dođu u vaše okruženje i dobićete adekvatno i blagovremeno obaveštenje.Kako NSoft Vision zapravo pomaže svojim kupcima?NSoft Vision može imati svoju primenu u bilo kojoj industriji. Daću vam nekoliko primera.Recimo da industrija u kojoj radite ima ograničenja kada su u pitanju maloletna lica. Funkcionalnost Vision sistema za predviđanje dobne starosti će vas putem interfejsa upozoriti da se u vašim prostorijama nalazi maloletnik.Sa bezbednosne strane u sistem Vision možete da unesete dostupne slike pojedinaca koji se nalaze na spiskovima opasnih osoba ili osoba sa ograničenjima pristupa. Ako se ta osoba ikad pojavi u vašim prostorijama, biće prepoznata i bićete obavešteni u sistemu.Vision nudi mogućnost kategorizovanja na način koji vam najviše odgovara. Na primer, možete da napravite grupe: zaposleni, posetioci, opasni ljudi, VIP posetioci, maloletnici. Lica koja su prepoznata možete da pridružite tim grupama.NSoft Vision vam omogućava brzu pretragu snimaka sa bilo koje lokacije centralno ili lokalno. Takođe možete da pretražujete video zapise po licima, imenima, vremenskim zapisima i statusima identiteta na vremenskoj liniji. Sva pretraga je brza i laka čak i za neiskusne korisnike web aplikacija. NSoft Vision, naravno, ima standardne bezbednosne funkcije kao što su kontinuirano snimanje, gledanje uživo i gledanje video zapisa po vremenskoj liniji.Ako želite uvid u NSoft Vision sistem kroz demonstraciju, pošaljite svoj zahtev timu NSoft Vision putem formulara na linku: NSOFT VISIONKo je tim iza NSoft Vision-a?Tokom više od četiri godine razvoja produkta, više od 40 ljudi je više ili manje bilo uključeno u projekat. Produkt je konceptualno zamišljen i razvijen u saradnji nekoliko sektora u Mostaru i Zagrebu. Za razvoj ovog produkta bile su potrebne različite veštine i sposobnosti ljudi. Naš tim odgovoran za veštačku inteligenciju razvio je i obučio složeni algoritam nezavisno i bez podrške trećih strana, što u ovoj industriji nije čest slučaj.Više od 1,8 petabajta podataka korišćeno je za usavršavanje algoritma odgovornog za funkciju prepoznavanja lica. Važno je shvatiti da nismo velika korporacija sa hiljadama zaposlenih i neograničenim resursima, ali smo tim koji u potpunosti stoji iza svog produkta.Svaki član tima koji je učestvovao u razvoju produkta prati i nadgleda rad sistema kroz zahteve kupaca i probleme sa kojima se svakodnevno susrećemo. NSoft-ov tim za podršku pruža korisničku podršku 24/7 sa jasnim i konciznim odgovorima.Kao potvrda svega što je do sada rečeno, većina klijenata s kojima smo razgovarali ostaju impresionirani proizvodom i njegovim mogućnostima.Vaš tim i vi lično uložili ste mnogo truda u razvoj ovog produkta. Šta je za vas lično značio čitav proces, i poslovno i privatno?Momenat kada sam shvatio da je naš produkt interesantan potencijalnim kupcima, i to daleko izvan granica naše zemlje, bio je za mene posebno emotivan. Dobio sam priliku da vodim ovaj projekat i zaista sam zahvalan na tome. Privilegija je biti deo tako velikog projekta. Što se tiče timova, neću nikoga izdvajati i mogu samo reći da je, kada ste okruženi sjajnim ljudima, za očekivati da će velika dela proizaći iz ove saradnje.Tokom ovako zahtevnih i dugoročnih projekata veoma je važno imati podršku, kako poslovnu, tako i privatnu. Srećan sam što imam podršku obe strane: i moje porodice i mojih kolega sa posla. Želim da im se zahvalim na strpljenju, poverenju i razumevanju.Ovo vreme je bilo veoma zanimljivo i puno iznenađenja i očekujemo da se nastavi u istom ritmu. Još uvek nismo na vrhu. Postoje oni koje gledamo sa divljenjem, a takođe i oni koji su u direktnoj trci sa nama. Jedno je sigurno: trudićemo se da se što više približimo svojim uzorima i budemo najbolja verzija sebe.Planovi za budućnost?Naš kratkoročni plan je da se usredsredimo na prodaju i pribavimo i analiziramo podatke sa različitih tržišta. Želimo da se pozicioniramo na globalnom tržištu. Želeli bismo da vidimo na koje sve načine naš produkt može poboljšati poslovanje kompanija iz različitih industrija. Takođe tražimo strateške partnere koji će dati dodatni zamah prodaji i razvoju produkta.Dugoročno gledano, želimo da ljudi prepoznaju naš produkt. Jednostavno rečeno, težimo tome da šef obezbeđenja ili operacija na nekom od ciljnih tržišta kaže: Trebalo bi da integrišemo sistem NSoft Vision!Uz puno truda i malo sreće, sigurni smo da to možemo postići!Više informacija o ovom softveru možete da pogledate u brošuri NSoft Vision.
Pandemija korona virusa snažno je prodrmala naše društvo, sistem javnog zdravstva, ali i sistem informisanja. U potrebi da se informišu i saznaju kako da se zaštite i sa kakvim “neprijateljem” imaju posla, građani su pomoć potražili od medija, prvenstveno na internetu, u telefonu.Mediji su bili pod velikim pritiskom da u izazovnim okolnostima odgovore brzo i tačno na niz pitanja o globalnom virusu. Tom prilikom građani su se susreli i sa novim fenomenom, lažnim vestima o pandemiji tzv. dezinfodemiji i u moru informacija trebalo je razdvojiti šta je korisna informacija, a šta dezinformacija. Lažne i poluinformacije su demantovali i članovi Kriznog štaba, naučnici, Svetska zdravstvena organizacija, ali nakon klikabilne neistine, vrlo je teško promeniti uveravanja ljudi.Pogledajte panel Pandemija informacija u doba korone organizovan povodom obeležavanja globalne Nedelje medijske i informacione pismenosti od 27. do 31. oktobra!Moderatorka: Olivera KovačevićGosti:dr Ljiljana Timotijević, direktorka, Gradski zavod za plućne bolesti i tuberkulozu, Beograd Ivana Rašić (Sajsi MC), muzičarkaZoran Sekulić, direktor, FoNetGoran Tomin, klinički psiholog
Kako će rast minimalca uticati na zarade? Da li se zarade baš tako lako smanjuju?
Vanredno stanje je prošlo, ali problem neregulisanog rada od kuće je ostao. Mnoge domaće kompanije se ne vraćaju u kancelarije do nove godine, a neke već sad znaju da se neće vraćati do septembra 2021. godine. U nekim kompanijama radnici mogu sami da odluče da li će od kuće ili iz firme, ali je mnogo otvorenih pitanja i problema.Za serijal #KomeJeTeže govore advokatica Marija Gligorević iz kancelarije BDK Advokati i Jovana Ružičić, direktorka Centra za mame.
Da li vas je strah da popijete piće u prepunom klubu? Da li znate kako zabrana da organizujemo gala venčanje sa stotinu gostiju utiče na one koji se bave organizacijom ovakvih događaja? Koliko treba da budemo zabrinuti za svoje radno mesto i u kojim sektorima? Šta država treba uradi da bi zaštitila zaposlene i poslodavce u nevolji? O svemu ovome razgovorali smo u prvoj epizodi serijala Nove ekonomije #KomeJeTeže.
Tokom pandemije portalu Radnik.rs radnici su se najviše žalili na nedostatak zaštitne opreme, kasnije su bili aktuelni problemi u vezi sa korišćenjem državnog minimalca, kaže u razgovoru za Novu ekonomiju urednik to portala, Miloš Vučković.„Vremenom, kada je krenula finansijska pomoć države, u pogledu tri famozna minimalca, veliki broj radnika našao se u situaciji da su poslodavci tražili da oni ili vrate punu sumu pomoći ili deo nje. To je bilo baš ekstremno. Sad smo došli u situaciju gde pandemija još uvek nije gotova i gde se manje-više stvari vraćaju na staro, a to su već klasični problemi prekovremenog rada, „rada na crno“, objašnjava Vučković.GDE SE NAJVIŠE KRŠE PRAVA„Po mom utisku, najviše je bilo u ugostiteljtvu i u nekim sitnim proizvodnim pogonima, gde je najviše problema bilo i pre pandemije, gde često postoje „radnici na crno“, loši su uslovi rada, onda je ova pandemija samo pogoršala postojeće stanje. To, podvlačim je, iz iskustva onih koji su se nama obraćali“, kaže urednik portala Radnik.rs.On dodaje da je bilo i problema u javnom sektoru i to sa ljudima koji rade na privremenim i povremenim poslovima, što je, naglašava poroblem aktuelan od ranije: radi veliki broj sati nedeljno, pa se rasporede na druga radna mesta.Ipak, što se tiče broja žalbi, većina problema desila se u privatnom sektoru.RAD PREKO OMLADINKSIH ZADRUGAZbog same pandemije, napominje Vučković, omladinske zadruge su skoro u potpunosti prestale da rade, pa je veliki broj ljudi koji su radili preko njih i agencija za privremeno zapošljavanje ostao bez posla. Tada je, podseća i krenula primena Zakona o agencijskom zapošljavanju. „Sad smo već u situaciji da se sitacija normalizuje, nastavlja se potražnja, ali je opet sve to na nekim staklenim nogama, s obzirom da je dobar deo radnih mesta zadržan jer je uslovljen od strane države, da kompnije koje dobiju pomoć u vidu minimalne zarade neće smeti tri meseca da otpuštaju zaposlene“. Svakako, dodaje Vučkovič, situacija će biti jasnija kada istekne rok za moratorijum na otpuštanje radnika, a to bi trebalo da se desi tokom oktobra i novembra.SAVETI ZA ŽALBENa pitanje Nove ekonomije, šta obično savetuju radnicima kada treba da se žale, naš sagovornik podseća da je nekada situacija nejasna u vezi sa nadležnošću državnih inspekcija:„Zbog nekorišćenja zaštitne opreme, došli smo u situaciju da je tu nadležna i sanitarna inspekcija. Ispostavilo kao u slučaju Jure da primenu zaštitnih mera na radu ne kontroliše inspekcija rada, već sanitarna“, kaže Vučković. Prema njegovim rečima, radnici koji na svom radnom mestu imaju sindikat nalaze se u boljoj situaciji.Razlog je taj jer mogu da dođu do besplatne pravne pomoći i određenog oblika podrške, u odnosu na radnike koji rade u kompanijama koje nemaju organizovan sindikat.Čedomir Savković
UNIQA osiguranje je sa ponosom predstavilo jedinstven servis na tržištu, Moj procenitelj koji klijentima omogućava da sami budu procenitelji štete! Zahvaljujući inovativnoj platformi Moj procenitelj dostupnoj 24 časa dnevno, klijenti UNIQA osiguranja procenu štete na vozilu ili domaćinstvu mogu da obave brzo i lako, iz svog doma ili sa parkinga, u bilo koje vreme, bez odlaska u poslovnice i fizičkog prisustva procenitelja! Moj procenitelj je jednostavan za upotrebu, prilagođen pametnim telefonima i tabletima i ne zahteva instalaciju posebnih aplikacija, a ceo proces je krajnje jednostavan: po izvršenoj prijavi štete na vozilu ili u domaćinstvu, UNIQA preko SMS poruke ili imejla klijentu šalje link koji je aktivan 24 časa ili više, putem kog vrše fotografisanje oštećenja na vozilu ili domaćinstvu i neophodne dokumentacije, što omogućava da se ceo proces procene štete završi samostalno u vremenu koje klijentima najviše odgovara i to za najviše 15 minuta. Moj procenitelj je potpuno automatizovan i kreiran bez kompromisa u smislu kvaliteta, pouzdanosti i sigurnosti zaštite podataka osiguranika. Dostupan je 24/7, a celokupna procena štete odvija se uz pomoć animiranog UNIQA asistenta koji klijenta vodi kroz ceo postupak pružajući neophodnu podršku, uputstva i instrukcije.UNIQA klijentima ostavlja na raspolaganju mogućnosti za klasičnu ili video – procenu štete, a lansiranjem platforme Moj procenitelj ostvarila je dodatni iskorak odgovarajući zahtevima klijenata za maksimalnu fleksibilnost, vrhunski kvalitet servisa usluga, brzinu i jednostavnost.- Klijenti su fokus celokupnog poslovanja UNIQA osiguranja pa je i najnovija plaforma Moj procenitelj, inspirisana upravo njihovim potrebama. Moj procenitelj klijentima omogućava jednostavnu i laku procenu štete, brže kompletiranje neophodne dokumentacije a tako i efikasniju isplatu štete, u najkraćem vremenskom roku. Lider u inovacijama na tržištu Srbije, UNIQA teži digitalnoj transformaciji nastojeći da pravovremeno odgovori zahtevima svojih osiguranika, omogućavajući besprekoran servis i ekspresnu isplatu kako bi što pre mogli da saniraju štetu na imovini ili vozilu. Rezultat naših napora usmerenih na zadovoljstvo klijenata je još jedan superioran servis, jedinstven za Srbiju ali i region – rekla je Gordana Bukumirić, CEO UNIQA osiguranja.Nakon zajedničkog rada na projektu video - procene štete koji je UNIQA prva na našem tržištu i u regionu uvela prošle godine, platformu Moj procenitelj razvijala je i implementirala kompanija ICTS iz Beograda.Podsetimo, UNIQA zahvaljujući primeni najsavremenijih rešenja i razvijanju online platformi, ima zaokružen ceo proces servisiranja klijenta 24/7 - od momenta iniciranja ponude, elektronske razmene dokumentacije, preko kupovine polise, plaćanja premije, do prijave, procene i isplate štete.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
