Povratak grčke krize

Agonija se nastavlja

01.03.2017. Bogdan Petrović 0
Povratak grčke krize Povratak grčke krize

Pregovori Grčke i poverilačke četvorke (MMF, Evropska komisija, Evropska centralna banka i Evropski stabilizacioni mehanizam) oko takozvane druge revizije (trećeg aranžmana pomoći) došli su u ćorsokak početkom godine, usled nepopustljivosti od strane poverilaca i otpora grčke vlade da uvodi nove mere štednje.

Dodatni problem, pored uobičajenih trvenja između Grka i „četvorke", jeste sukob između Evropljana i MMF-a, koji je tinjao još od leta 2015. godine kada se MMF nije formalno priključio trećem paketu podrške Grčkoj. Predstojeći izbori u ključnim državama EU takođe komplikuju odnose, a grčka vlada ima tanku većinu u parlamentu i podrška naroda vladajućoj Sirizi je dva put manja od opozicionog rejtinga.

Šok nakon saopštenja MMF-a

Da pregovori ne idu dobro postalo je jasno nakon sastanka Izvršnog odbora MMF-a početkom februara. MMF je procenio da je grčki dug neodrživ, te da je zahtevani cilj za primarni suficit budžeta od 3,5% BDP-a preambiciozan (primarni suficit predstavlja iznos bez troškova kamata na dug), a da je trenutno dostignut suficit od 1,5%.  MMF je zaključio da je za uspeh grčke konsolidacije neophodan ambiciozan program reformi, ali i ozbiljne olakšice (odnosno defakto otpis) za otplatu duga od strane Evropljana. MMF-u naravno ne pada na pamet da otpisuje svoja potraživanja od Grčke, pošto je to po statutu nemoguće.
Odluke MMF-a donete su preglasavanjem, što je izuzetno redak slučaj u praksi te institucije,  pošto su „evropski" članovi borda ostali u manjini.

Tvrd stav MMF-a je posledica činjenice da je u pitanju „svetska" finansijska insititucija, gde pravo glasa i ulog u kapitalu imaju sve države sveta. Kako se u najvećem delu sveta živi neuporedivo lošije nego u evrozoni, MMF nije spreman da „zažmuri" usled različitih političkih problema i da primenjuju posebne standarde. Upravo iz tog razloga nedavno je direktorka MMF Kristin Lagard izjavila da za njih ne postoje „specijalni slučajevi", što je bila aluzija na šefa ESM Reglinga, koji je u tom trenutku objašnjavao situaciju u Grčkoj kao „specijalan slučaj".

MMF je „iznenadio" evropske partnere, koji su (kao i Grci) očekivali da će se sporazum oko druge revizije III aranžmana okončati do sastanka ministara Evrogrupe 20. februara. Kako neće biti dogovora, propuštena je prilika da se na tom sastanku odobri isplata nove tranše pomoći. Pored toga, Grčkoj će i dalje biti uskraćena mogućnost da se priključi „emisiji" Evropske centralne banke, koja upumpava svež kapital u finansijski sistem evrozone. Grčka će na pristup tom programu morati da čeka – što dodatno produžava agoniju.

Iako tek sredinom jula Grčkoj dospeva na naplatu rata duga od oko sedam milijardi evra, pa odlaganje revizije ne povlači neposredan rizik za bankrot, negativne posledice neizvesnosti ogledaju se u i povlačenju depozita iz banaka (oko 3,5 milijardi evra) kao i iznenadnom rastu nenaplativih zajmova (u neizvesnosti oko sudbine Grčke dužnici izbegavaju da plaćaju obaveze).

Trilema oko sprovođenja trećeg programa

Suštinski problem nastao je usled stava MMF-a da su Grčkoj potrebne dodatne reforme (penzijskog i poreskog sistema, radnog zakonodavstva), uz istovremeno značajno olakšavanje otplate duga – od strane članica evrozone. Ukoliko bi članice  evrozone prihvatile da relaksiraju otplatu dugova, Grčka bi, po MMF-u, mogla da izbegne oštre fiskalne mere. Ukoliko do toga ne dođe, Grčka bi morala da do 2018. godine poveća primarni suficit budžeta na 3,5% BDP-a, odnosno da sprovede dodatne uštede od 3,6 milijardi evra. To nije moguće postići bez drastičnog smanjivanja penzija (koje su do sada već u 11 navrata smanjivane) kao i snižavanja poreskih olakšica, kako bi se obuhvatilo dodatnih 1,5 miliona obveznika godišnjim porezom na dohodak.

Grčka vlada smatra da su njeni fiskalni pokazatelji mnogo bolji nego što je tvrdio MMF (koji smatra da su trenutni fiskalni rezultati privremenog karaktera) i da nisu potrebne dodatne mere kako bi se postigli zacrtani ciljevi od 3,5% suficita u 2018. godini (kao i u narednih desetak godina), dok je saglasna sa MMF-om oko olakšavanja otplate dugova.

Evropljani nisu spremni da ponude bilo kakvo ozbiljnije redukovanje svojih potraživanja koja su trenutno 260 milijardi evra (od ukupno 320 milijardi duga Grčke), navodeći da su uslovi otplate dugova već veoma povoljni. Veliki grejs period i za glavnicu i za kamatu, po njima, omogućavaju Grčkoj normalno servisiranje dugova. Oni podržavaju Grčku u tvrdnjama da su procene fiskalnih rezultata od strane MMF previše rigidne, odnosno da su već postigli najveći deo ušteda koje MMF traži.

Grčka kriza je tako dovedena do trileme - ako se prihvati stav MMF, Grčka mora da prihvati drakonsku štednju pošto Evropljani ne žele da otpišu značajan deo duga, Evropljani ne traže drastičnu štednju, ali odbijaju da otpišu i evro duga. Tako se trenutna kriza u pregovorima mora rešavati trostranim kompromisom, gde svaka strana ima svoje stavove i ograničenja (grčka vlada, članice Evrozone i MMF).

Posledica ovog sukoba je prekid razgovora o drugoj reviziji aranžmana, a tehnička misija „četvorke" neće doći u Atinu na finalizaciju pregovora dok se ne postigne makar sporazum u načelu između Atine i četvorke.



Nastavak teksta možete pročitati u 38. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija.

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Dr Gordana Danilović Grković, direktorka Naučno-tehnološkog parka Beograd

Gajimo mlade, pametne i hrabre

Dugo sam radila u nauci i duboko verujem u potencijal naučnoistraživačkog sektora i po znanju koji tamo postoji, razvijenim tehnologijama, metodama, prototipovima... To je zaista naše bogatstvo. To...

27.02.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Biljana Stepanović

Šišanje, brijanje i potpisivanje

Nije u redu zgranjavati se, a naročito zgražavati, nad ljudima koji pristaju da im SNS aktivisti ulaze u kuće sa makazama i trimerima u rukama, da ih šišaju i brijaju, u zamenu za podršku na predst...

27.02.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Zašto niko neće Galeniku

Kako je sistematski uništena od lopova

Galenika može da posluži jenog dana kao odlična „studija slučaja" za proučavanje i studiranje kako je moguće temeljno uništiti i očerupati jednu farmaceutsku kompaniju nekadašnjeg regionalnog lider...

27.02.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Povratak grčke krize

Agonija se nastavlja

Pregovori Grčke i poverilačke četvorke (MMF, Evropska komisija, Evropska centralna banka i Evropski stabilizacioni mehanizam) oko takozvane druge revizije (trećeg aranžmana pomoći) došli su u ćorso...

27.02.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Rast realnog dohodka različitih percentila svetske raspodele dohotka, 1988-2008. (prema 2005. Cenama

Trgovinski ratovi vode u novu globalnu recesiju

Nova spoljnotrgovinska politika SAD "Kupuj američko, zaposli Amerikanca” preti da dovede do carinskih ratova i odvede svet u recesiju. Ukoliko bi Tramp bio umereniji nego na svojim predizbornim sku...

27.02.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Rizici po niske kamatne stope

Bliži se kraj jeftinog zaduživanja

Evropska centralna banka najavljuje da u ovoj godini neće menjati svoju politiku negativnih kamatnih stopa. Da li je to i opravdano i da li će, u godinama koje dolaze, ova odluka zapravo dovesti do...

27.02.2017. Gorgana Bulatović Detaljnije
<Prof dr Mihailo Crnobrnja

Zašto nas Kina ne nauči da pecamo?

Prošlogodišnji rezultati u spoljnoj trgovini su za pohvalu. Izvoz je porastao više od uvoza i time je trgovinski deficit smanjen. Dalji nastavak takve tendencije bi, bez sumnje, nastavio smanjivanj...

27.02.2017. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Tibor Jona

Otvori firmu, ako smeš

U Srbiji postoji novi trend u zapošljavanju, koji istina za volju nije ništa nama svojstveno, postoji i u svetu, aman se kod nas, izgleda, baš brzo prima. Naime, od svojih budućih (pa čak i sadašnj...

27.02.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Riba u vodi, autobiografija nobelovca Marija Vargasa Ljose

Čist čovek protiv korumpiranog eastablišmenta

Dominirali su laži, podmetanja, izmišljene priče, izvrtanje činjenica, koji su imali za cilj da od Ljose naprave kriminalca i bezbožnika, izdajnika, doušnika CIA, osobu koja izbegava porez, seksual...

27.02.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Gordana Petrović, član udruženja „Leskovački ajvar“

Prodamo sve što proizvedemo

Udruženje je ukupno proizvelo 25.000 tegli ajvara prošle godine i sve što smo proizveli prodali smo još u novembru 2016. godine. S obzirom na to da proizvodimo ručno, na tradicionalan način, količi...

27.02.2017. Olivera Bojić Detaljnije
<Milena Milićević, organizator konferencije  INAT samit

Preko inata do IT zanata

INAT je nastao kao igra reči, a zapravo to jeste komparativna prednost koju Srbija ima. Na engleskom INAT akronim znači Innovation Attitude, tj. stav prema inovacijama. Cilj nam je da okupimo izmeđ...

27.02.2017. Igor Ivašković Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Zašto država uništava tržište

Levičari (socijaldemokrate, socijalisti, komunisti, marksisti itd) vole da misle kako je glavni generator nejednakosti u društvu tržište i kapital. Na državu gledaju kao na izbavitelja ili korektor...

27.02.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Dijaspora šalje novac, ali ne ulaže u Srbiju

Ponovo rastu doznake

Podaci NBS govore da su u 2015. Srbi iz sveta svojim rođacima u Srbiji poslali 2,86 milijardi evra, što je za 9,7 odsto više nego 2014. Iznos doznaka raste jer iz zemlje odlazi sve više mladih i ra...

27.02.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Milan Vlajčić, novinar, esejista, književni i filmski kritičar

Ko proda dušu, povratka mu nema

Postoji jedno zlatno pravilo koje je toliko jednostavno da ga tek povremeno glasno izgovorim, a naučio sam ga od mudrih ljudi: „ne možeš da pišeš sve što misliš, ali moraš da pišeš ono što misliš"....

27.02.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Vladimir Elesin, vlasnik firme Tegla’s Novi Sad

Tri godine do uspešnog posla

Nije cilj vratiti uloženo nego zaraditi još više i plasirati u marketing. To je jedini put do uspeha, kaže Vladimir Elesin, vlasnik novosadske firme Tegla’s  koja godišnje proizvodi desetine hiljad...

27.02.2017. Olivera Bojić Detaljnije
<Uroš Mijalković, Fakultet Organizacionih Nauka

Za najbolje uvek ima mesta

Kada se pre nešto više od godinu dana pojavio sa idejom o pokretanju prve karate igre za mobilne uređaje, mnogi su bili skeptični. Danas igra ima sve više fanova, iako i dalje nije dobila svoju fin...

27.02.2017. Milena Stević Detaljnije
<Božo Prelević, advokat i nekadašnji ministar policije u prelaznoj vladi iz 2000. godine

Razgovor: Dijana Ivanov Kadić i Božo Prelević

Kad pitate građane – kad će vam biti bolje, oni odgovaraju – kada dođe neki vođa ili ode neki vođa. Većina ne shvata da je njihov osnovni problem to što im politička elita ne obezbeđuje vladavinu p...

27.02.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Presudna zanimanja: učitelj

Ne lažem, časna Titova pionirska reč!

Sad kad se okrenem četrdesetak godina unazad, u ta prva četiri razreda osnovne stekla sam temelje za razvijanje svih svojih kapaciteta i solidnu moralnu bazu (što sam docnije samo kvarila). Sve što...

27.02.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Dizajn obrazovanje

Aalto univerzitet, Helsinki

Aalto univerzitet je jedan od mlađih univerziteta, osnovan je 2010. godine kao zajednički univerzitet već prethodno postojeća tri renomirana helsinška univerziteta – Univerzitet tehnologije, Viša e...

27.02.2017. Biljana Bilaković Detaljnije
<Projekat „Skoplje 2014“

Mame. Što je ubavo!

Kao, uživaš. Praviš se da je ono dole magla, a ne smog. S te visine je i Aleksandar Makedonski mali, maltene nevidljiv, a ne Veliki (24 metra), kao i otac mu Filip II, i car Justinijan i Samuil, i ...

27.02.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Medijsko tržište Srbije

“Milenijumsi” blokiraju reklame

Sve više se vodi računa o tome gde će se predstaviti proizvod, o kontekstu u kome će se pojaviti. Nije svejedno kako će proizvod izgledati u ambijentu rijalitija ili u ambijentu pristojne, ušminkan...

27.02.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<Kiran Mazumdar Šo, osnivačica farmaceutske kompanije Biocon u Indiji

Uspeh uprkos preprekama

U zemlji koja ima oko 1,2 milijarde ljudi i samo četiri žene na listi sto najbogatijih ljudi, Kiran Mazumdar Šo jedina je žena u Indiji koja je uspela sama da stekne bogatstvo koje se meri milijard...

28.02.2017. Ana Krajnc Detaljnije