Dijaspora šalje novac, ali ne ulaže u Srbiju

Ponovo rastu doznake

  • Broj 38, mart 2017

  • Branislav Krivokapić

  • 0

Podaci NBS govore da su u 2015. Srbi iz sveta svojim rođacima u Srbiji poslali 2,86 milijardi evra, što je za 9,7 odsto više nego 2014. Iznos doznaka raste jer iz zemlje odlazi sve više mladih i radno sposobnih. Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), takav trend traje od početka svetske ekonomske krize 2008, a 2014. je iz zemlje otišlo rekordnih 58.000 ljudi

Dok priliv deviza od rođaka iz inostranstva raste, što je posledica povećanog odliva visokoobrazovanih mladih ljudi, u direktnim investicijama dijaspora gotovo da i ne učestvuje.
Može li dijaspora da učini više za oporavak matice koja već decenijama srlja iz jedne u drugu krizu? Osim stabilno visokog priliva od doznaka koje naši iseljenici šalju rođacima u Srbiji, a koji u proseku iznosi oko 2,7 milijardi evra godišnje, odnosno oko 8,2 odsto BDP, uticaj bogatih Srba iz sveta na ubrzanje ekonomskog razvoja matice gotovo je zanemarljiv. Prema zvaničnim podacima, samo 2007. godine učešće dijaspore u stranim direktnim investicijama prelazilo je 10 odsto, a od početka ovog milenijuma u preduzećima koja su osnovali naši ljudi iz inostranstva zaposlilo se svega 25.000 ljudi. Izuzetno malo, ako se zna da u svetu živi gotovo jednak broj Srba kao u Srbiji – 3,5 do četiri miliona u dijaspori širom sveta i blizu dva miliona u zemljama regiona.

Godinama, pa i decenijama unazad govori se o uključivanju dijaspore u razvoj Srbije. U međuvremenu dijaspora je poslednjih godina brojčano ojačana novim odlivom pre svega visokoobrazovanih mladih ljudi.

Podaci NBS govore da su u 2015. Srbi iz sveta svojim rođacima u Srbiji poslali 2,86 milijardi evra, što je za 9,7 odsto više nego 2014. Iznos doznaka raste jer iz zemlje odlazi sve više mladih i radno sposobnih. Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) takav trend traje od početka svetske ekonomske krize 2008, a 2014. je iz zemlje otišlo rekordnih 58.000 ljudi. Među 50 zemalja sa najbrojnijom emigracijom, Srbija je na 37. mestu, a prema tabeli Svetskog ekonomskog foruma po sposobnosti da zadržimo obrazovane kadrove, na neslavnom 140. mestu.

Prema istraživanju Galjine Ognjanov sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, priliv doznaka iz inostranstva će rasti do kraja ove decenije, ali će se istovremeno povećavati i broj emigranata iz Srbije. Procena je da će povećanje migracije od 12 odsto doneti rast doznaka za petinu. U skladu s tim je i projekcija Ministarstva finansija da se u periodu 2016-2018. očekuje stabilan priliv doznaka od oko 9-10 odsto BDP.

Druga strana priče


Ali doznake su samo jedna strana priče. Dakako, veoma bitna, jer nam priliv deviza iz inostranstva omogućava da u proseku za petinu trošimo više nego što stvarno zarađujemo. Tako je još od sedamdesetih godina prošlog veka, kada je SFRJ zadesio prvi talas odlazaka na privremeni rad u inostranstvo. Tada su, međutim, u inostranstvo odlazili mahom nekvalifikovani radnici, čak 80 odsto, oko 18 odsto je bilo KV i VKV radnika, a svega 0,2 odsto su bili ljudi sa završenim fakultetom. U talasu emigriranja početkom 90-ih taj se trend promenio, pa je ovoga puta zemlju napustio veliki broj visokoobrazovanih. U periodu 1979-1994. emigriralo je 1.600 naučnika ili deset odsto ukupnog broja, a samo iz Instituta „Mihajlo Pupin" otišlo je njih 116. Procenjuje se da trenutno u svetu živi više od 300.000 visokoobrazovanih Srba, više od 5.000 doktora nauka, oko15.000 lekara. Iako se desetak odsto njih nalazi na vrhunskim pozicijama, pretežno u ekonomski i tehnološki najrazvijenijim zemljama (SAD, Kanada, Australija, Zapadna Evropa), aktiviranje dijaspore na poslovima direktnog investiranja u privredu domovine daleko je od očekivanog.



Nastavak teksta možete pročitati u 38. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija.

pošaljite komentar

Nema komentara