Mali hladnjačari još uvek čekaju kredite koje im je obećala država

Predstavnici malih hladnjača koji otkupljuju maline kažu da još nije došlo do realizacije subvencionisanih kredita koje im je za isplatu prošlogodišnjeg roda maline obećala država. Cena maline je ove godine još niža i ona nije dovoljna da pokrije troškove njene proizvodnje, kažu i hladnjačari i malinari.

„Svi smo ovih dana bili svedoci toga da su krediti malim hladnjačarima za isplatu roda maline iz 2022. godine pušteni, ali to se do sada nije dogodilo. Ispred malih hladnjača poručujemo da do sada nije realizovan nijedan kredit, da ne bi došlo do zabude da su sredstva odobrena i realizovana“, rekao je Božo Joković iz Udruženja Naše voće Srbija.

On je nakon današnjeg sastanka sa ministarkom poljoprivrede Jelenom Tanasković, u Poljoprivrednom klubu u Beogradu, rekao kako mora da postoji dogovor, sa ciljem da se aktuelni problemi u malinarstvu reše što bezbolnije.

Država je inače uredbu o subvencionisanim kreditima malim i srednjim hladnjačama usvojila 5. jula, kada su konačno objavljeni i uslovi pod kojima male hladnjače mogu da dobiju te kredite preko Banke Poštanska štedionica.

Podsećamo, pregovori o rešenju prošlogodišnjeg problema vođeni su od februara ove godine.

„Dobili smo informacije dokle se stiglo sa obradom zahteva i sa predajom dokumentaicje koja je bila obimna. Reč je o zalogu maline iz 2022. godine koja je pospisana lagerom. Sada imamo inspekcija, ubrzane procedure koje će valjda biti rešavane u narednim danima, očekujemo ubrzo puštanje tog novca koji ćemo proslediti ka poljoprivrednim proizvođačima“, dodaje Joković.

Prema njegovim rečima, jedno od pitanja je da li će moći da se isplati kompletan rod maline iz 2022. godine:

„Mislim da ovim kreditom koji će se dobiti do zalihe od 100 tona neće moći da se realizuje kompletna isplata, ali videćemo kako ćemo to da iskoordinišemo na terenu, da proizvođači jednostavno mogu da funkcionišu, jer vidimo da su ogromni problemi i u ovoj sezoni“, dodaje Joković.

Cena maline u Užicu i preko 200 dinara, ali i dalje neisplativa

Ti problemi su, kako naglašava Joković, niska cena maline i toplotoi udar nakon kišnog perioda koji će dodatno smanjiti rod.

„Situacija je teška i mučna i nadam se da ćemo uspeti da se izvučemo donekle. Što se tiče isplate poljoprivrednih prizvođača, ako ne bude moglo 100 odsto da se isplati, isplatiće se deo, a deo će ostati na čekanju, uz dogovor sa proizvođačima“, kaže Joković.

On kaže i da je mnogo problema u malinarstvu, kao i da postoje neke najave velikih izvoznika kako će se još duže čekati na isplatu ovogodišnjeg roda maline.

„Nadamo se da će sa početak ispate biti pozitivni koraci koji će biti napravljeni u malinarstvu. Proizvođači koji nisu isplaćeni nisu prevareni, ta malina je lagerovana i biće unovčena“, izjavio je Božo Joković.

Oko 5.000 tona prošlogodišnje maline je prema Jokovićevim rečima i dalje u malim hladnjaama, a u međuvremenu uvezeno je i 5.000 tona malina iz drugih zemalja, po dobrim cenama.

„NORMALNA CENA JE 400 DINARA“

Milorad Tomašević iz Prijepolja, malinar, povratnik iz inostranstva i otac desetoro dece, posluje u okviru zemljoradničke zadruge.

Ima malu hladnjaču, obrađuje nekoliko hektara zasada maline i kaže da je nemoguće opstati sa trenutnom cenom maline.

„Malinu sam isplatio svakome, nisam ništa dužan od prošle godine, nemoguće je ostati dalje u ovoj godini sa ovim radom. Normalna cena za naše proizvođače bi bila 400 dinara po kilogramu, sve ispod nije moguće da se priča, a ne da se razmišlja i da se radi“, ocenjuje Tomašević.

On kaže da bi razmevanje prema malim hladnjačarima trebalo da imaju pre svega bankari, koji ih odbijaju.

„Danas imam 16 berača, ja berbu plaćam 100 dinara za kilogram, obezbeđena je hrana. Na ceni od 195, 200 dinara po kilogramu, ja tu sebe ne vidim, moraš da ideš u minus. Treba da ne ostanemo dužni nikome, da nas bankar pogleda. Kod nas bankar kad mu ovde priđeš, on sedi. U inostranstvu – on trči prema tebi“, smatra Tomašević.

On kaže i kako bi nešto trebalo da se promeni, kao i da država odluči da li će dopistiti da sela potpuno opuste.

„Bio sam u inostranstvu 20 godina, uložio sam u ovaj posao sve što sam stekao i sad ne možeš da živiš. Borićemo se još ovu godinu, pa šta bude“, poručuje Tomašević.

Milorad Tomašević, malinar i mali hladnjačar iz PrijepoljaFoto: Nova ekonomija/Čedomir Savković

Dalibor Vujić, direktor hladnjače Red Gold iz Kosjerića, kaže da ako male hladnjače „ispadnu iz igre“, proizvođači maline neće imati gde da prodaju svoju robu, što je veoma ponižavajuće.

„Mislim da ćemo uspeti u ovome, kod mene je neprodato 46 tona maline iz 2022. godine, ja mislim da će se to prodati, sama niska cena sad u tokupu, valjda će kupci potrčati, prošle godine su odustali od niskce cene, ove godine je ona niska“, dodaje Vujić.

On kaže i da će se male hladnjače truditi da same izađu na tržište, kao i da imaju sopstvenu proizvodnju maline.

U isto vreme, nezadovoljni malinari su protestovali u Arilju, zbog kako su naglasili niske „socijalne“ otkupne cene tog voća. Oni su zatražli odgovor države da li da beru maline ili unište svoje zasade zbog niske otkupne cene tog voća, prenela je Nova.rs.