Gotovo u svim zemljama sveta do 2100. godine živeće manje ljudi

Stope fertiliteta u skoro svakoj zemlji u svetu biće preniske da bi se do kraja ovog veka održao isti broj stanovnika koje sada imaju, pokazala je studija naučnog časopisa Lancet.

Očekuje se da će se u podsaharskoj Africi do te godine rađati svako drugo dete na svetu, a samo Somalija, Tonga, Niger, Čad, Samoa i Tadžikistan mogu da održe svoju populaciju do kraja ovog veka, prema studiji koju je sproveo Institut za zdravstvene metrike i Evaluacija (IHME) na Univerzitetu u Vašingtonu.

Prema projekciji, samo 26 zemalja će imati pozitivne stope prirodnog priraštaja, odnosno broj novorođenih biće viši od broja umrlih.

Implikacije su ogromne. Ovi budući trendovi u stopama fertiliteta i živorođene dece će u potpunosti rekonfigurisati globalnu ekonomiju i međunarodnu ravnotežu snaga i zahtevaće reorganizaciju društava, navodi se u studiji.

Globalno prepoznavanje izazova oko migracija i globalnih mreža pomoći biće još kritičnije kada postoji žestoka konkurencija za migrante da održe ekonomski rast i dok se bejbi bum u podsaharskoj Africi nastavlja ubrzano.

Demografska promena će dovesti do podele, gde se bogatije zemlje bore da održe ekonomski rast, a siromašne zemlje se bore sa izazovom kako da podrže svoju rastuću populaciju i izbegnu potencijalnu humanitarnu katastrofu, navode autori studije.

U svetu je 2021. godine bilo 129 miliona novorođenih, što je povećanje u odnosu na 1950. kada je rođeno 92,7 miliona beba, ali smanjenje u odnosu na 2016. godinu kada je bilo 142 miliona novorođenih.

Posmatrano u odnosu na podatke iz 1950. godine kada je više od jedne trećine novorođenih u svetu bilo iz jugoistočne Azije i Okeanije, ta proporcija se danas promenila jer je u tom regionu 2021. godine rođeno manje od 20 odsto beba, dok je sub-saharska Afrika uzela primat sa preko 30 odsto novorođenih na globalnom nivou, što je skok od osam odsto u odnosu na 1950. godinu.

Takođe, zbog starenja populacije sve više razvijenih zemalja suočavaće se sa nedostatkom radne snage, što je već gorući problem u zemljama poput Japana, a može da dovede do usporavanja rasta bruto društvenog proizvoda i oslanjanja na imigrante, što podrazumeva razvijanje etičkih i efikasnih imigracionih politika u globalne saradnje.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku stopa fertiliteta u Srbiji se u poslednje tri godine zapravo povećala, sa 1,48 koliko je iznosila u 2020. godini, na 1,52 (2021), odnosno 1,63 prema podacima za 2022. godinu.

Oko 95 odsto naselja u Srbiji gubi stanovništvo