Gde je najveći minimalac na svetu?
Veliki broj zemalja širom sveta ima zakonom propisan minimalac, ali gde je najveći minimalac na svetu i kako Srbija stoji na toj listi? Ako čujete frazu najveći minimalac na svetu, prvo što vam padne na ...
Kratak odgovor je ne. Način na koji sada pravite testo najverovatnije je sličan, ako ne i potpuno isti, kao što se pravilo pre nekoliko decenija.
Uzmimo kao primer prhko testo, za koje u suštini mešate maslac, brašno, so i šećer, i dodajete vodu ili jaje da biste ih povezali.
„Većina recepata će vam reći da maslac i vodu držite što hladnijim i da utrljavate maslac u brašno vrhovima prstiju, dok ne dobijete jako finu smesu. I da dodajete samo onoliko vode koliko je potrebno, malo po malo, da se sve sjedini,” kaže Benjamina Ebuehi za Gardijan.
Naravno, neki recepti navode tačnu količinu potrebne vode, ali često s napomenom o tome kako testo treba da izgleda.
Još jedna konstanta je da ne preterujete s mešanjem testa, i dok Ebuehi više voli to da radi ručno, Manon Lagrev, autorka knjige „Chez Manon“, preferira mikser, odnosno aparat kojim se mesi testo.
„To je moj savet broj jedan,” kaže ona i napominje da je to najlakši način da napravite testo.
Imate zagarantovano dobro prhko testo, jer maslac ostaje hladan zato što se ne rukuje previše njime, napominje ona.
Kao i kod ljudi u životu, tako je i za testo vrlo bitan – odmor.
„Ostavim ga u frižideru jedan do dva sata, želite da bude hladno i čvrsto,” kaže Ebuehi. Međutim, ako se ikada nađete u situaciji da vam se testo lepi za ruke, jednostavno ga vratite nazad u frižider – ako se masnoća otopi, postoji opasnost da testo bude mrvičasto.
Adrian Ramirez, s druge strane, radi stvari malo drugačije u pekari Finks u severnom Londonu, gde često kombinuje metodologiju za lisnato i prhko testo u jednom testu.
„Ostavim ga prilično nespojeno, sa velikim komadima maslaca, zatim ga skupim u veliku gomilu, podelim na četiri dela i slažem jedan na drugi. Izdignite testo rukama dva ili tri puta, svaki put hladeći testo, ističe on, dodajući da je bitna slojevitost, i da je to odlično za pite.
To testo se neizostavno koristi za kolače koje pravi sa koštičavim voćem. Kada to sprema da bi izbegao vlažno dno, on napravi mešavinu brašna i šećera.
„Dodajte kašičicu cimeta, muskatnog oraščića ili mlevene kamilice, a zatim pospite preko testa. Stavite voće na vrh, i sav višak tečnosti će biti upijen,“ napominje Ramirez.
Grubo lisnato testo, međutim, je relativno jednostavno zamesiti, a metode se nisu mnogo promenile.
„Želite da sve bude zaista hladno. Neki ljudi rendaju hladan maslac, ali to mi deluje neuredno. Kada utrljavate maslac u brašno, ne bih ga usitnila kao za prhko testo – želite da vidite nekoliko nepravilnih komadića unutra,” kaže Ebuehi za Gardijan i napominje da je tako i ukus mnogo bolji.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Veliki broj zemalja širom sveta ima zakonom propisan minimalac, ali gde je najveći minimalac na svetu i kako Srbija stoji na toj listi? Ako čujete frazu najveći minimalac na svetu, prvo što vam padne na ...
Izgledi za zaradu tokom života su nešto na šta većina od nas obraća pažnju pri izboru buduće profesije. Kao i kod nas, u Americi se gleda buduća finansijska korist od diplome. Iako Amerikanci mogu naći odlič...
Visoke cene osnovnih životnih troškova mogu drastično uticati na kvalitet života u nekoj državi - činjenica sa kojom su se Srbi i više nego upoznali u proteklih par godina. Od troškova stanovanja do cena nam...
Cene u Beogradu su u neprestanom porastu, te ne čudi činjenica da građani Srbije u poslednje vreme mnogo više razmatraju život u unutrašnjosti. Najjeftiniji gradovi u Srbiji postaju sve više privlačni mlađoj...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE