Mrtva trka: Više izvozimo u Nemačku, ali trgovina sa Kinom znatno brže raste

Dobar deo država centralne i istočne Evrope, odavno integrisane u nemačke lance snabdevanja, već osećaju negativne posledice usporavanja industrije u najvećoj evropskoj privredi. U Srbiji to još uvek nije slučaj, trgovina raste (ali jednocifrenim stopama), a analtičari kažu da je domaći izvoz počeo da se zasniva i na tržištima sa kojima do skora nismo sarađivali – Afrikom i pojedinim zemljama Azije, kao i Srednjeg i Dalekog Istoka. Iako je Nemačka i dalje ubedljivo najveći izvozni partner Srbije, obim trgovine sa Kinom raste brže znatno brže.  

Udeo Kine u domaćem uvozu je nastavio da ubrzava u prvih sedam meseci ove godine, dostigao je 13 odsto, dok je uvoz iz Nemačke istovremeno bio na nivou od 13,3 odsto, ukazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Uvoz iz Kine, kada se pogledaju podaci za decembar prošle godine, bio je 12,2 odsto ukupnog uvoza u Srbiju. Iz Nemačke je tada bio 13,1 odsto.

Prethodne, 2022. godine (takođe u decembru), uvoz iz Kine je bio na 12,1 odsto, a iz Nemačke nešto manji – 11,4 odsto.

Udeo Nemačke u ukupnom uvozu je 2021. godine bolje stajo, na ravno 13 odsto, dok je udeo iz Kine tada bio na nivou od 12,2 odsto.

Ako se pogleda rang deset najvećih uvoznih destinacija Srbije, Kine na toj listi nije bilo sve do 2021. godine – kada je dospela na deveto mesto.

Prošle godine, najveća privreda Azije je završila na sedmom mestu uvoznika, što je značajan napredak za svega dve godine.

Srpski izvoz ka obe destinacije raste, ali je ka Nemačkoj značajno viši. Čak 15,1 odsto svega što Srbija izveze završi u Nemačkoj.

Udeo izvoza ka Kini je na 5,8 odsto (kada se uporede prvih sedam meseci ove godine sa istim periodom prošle godine).

Ipak, trgovina sa Kinom znatno brže raste na međugodišnjem nivou. Uvoz iz Kine je za prvih sedam meseci skočio za 12,9 odsto, dok izvoz beleži vrtoglavi rast od 52 odsto.

Trend za Nemačku je takođe uzlazni, ali primetno sporiji: Izvoz je u istom periodu skočio za 2,9 odsto, a uvoz za 6,4 odsto.

Nova geopolitička tržišta

Geopolitika je i na druge načine promenila sliku spoljnotrgovinske razmene Srbije. Više sarađujemo i sa Švajacarskom i Velikom Britanijom, ali najveći porast koji se vidi beleži se u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Kazahstanom i Azerbejdžanom. Glavni artikli su energenti, a skok se objašnjava i činjenicom da sa ovim zemljama ranije nismo imali tako živu razmenu.

„Od jeseni treba i prve količine gasa od Azerbejdžana (ka Srbiji) da krenu, dok mi izvozimo naoružanje njima posle potpisanog ugovora. Mi smo proširili tržišta na nekoliko azijskih zemalja, posebno na srednji istok, recimo Arabijsko poluostrvo, tamo izvozimo određene poljoprivredne, prehambrene proizvode. Naše jabuke su našle tržište i u Emiratima i u Saudijskog Arabiji. Mi jesmo proširili tržišni horizont, i on će se dodatno proširiti stupanjem na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Egiptom (koji treba da parafiraju skupštine i jedne i duge zemlje), pa će se tržište dodatno proširiti za sve proizvode. Egipat služi kao hab za dalji prodor na afričko tržište. Imamo povećane nastupe na tržištima koja su ranije bila zanemarena“, kazao je za Novu ekonomiju ekonomista Saša Đogović.

Sporazum između Vlade Srbije i Vlade Azerbejdžan o vojnotehničkoj saradnji je potpisan u Beogradu 2021. godine, a u februaru ove godine ministarstva odbrane dve države potpisala su i dokument pod nazivom „Plan za bilateralnu vojnu saradnju“ za tekuću godinu, čiji detalji nisu objavljeni.

Zvanični Beograd je tada najavio izvoz 48 samohodnih haubica NORA B52 kalibra 155 mm, posao vredan +339 miliona dolara.

Što se tiče Kazahstana, očekuje se i pojačanja saradnja kada u Beograd bude došao predsednik Kasim Žogart Tokajev u novembru, kada će Beograd i Astana proširiti saradnju u odbrambenoj industriji, poljoprivredi, uzgoju i semenarstvu i potpisati desetak novih sporazuma.

U prošloj godini uvezene su značajne količine kamenog uglja, nafte, mineralih ulja, ulja od nafte i minerala, kao i tečnog propana i butana upravo iz Kazahstana.

Srbija je izvezla ka Astani ulja od nafte i minerala, pigmente i lakove, hartiju i karton, kao i i aluminijum u većim količinama.

Nova Ekonomija je pisala ranije o značajnom smanjenju trgovine sa Rusijom, ali i propustu da se sa ovom zemljom iskoristi Sporazum o slobodnoj trgovini.

Kina ili Nemačka

Efekti Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom, koji je u julu ove godine stupio na snagu, tek treba da se oseti u svojoj punoj meri.

Prema rečima Aleksandra Markusa, izvršnog člana Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne, podaci koje je objavio RZS su polugodišnji rezultati za poređenje 2023. i 2024. godine – dakle, za oba perioda od januara do juna.

„Da bi se izveo zaključak o ukupnom trendu, potrebno je sagledati razvoj u okviru cele godine, jer u velikoj meri zavisi od vrsta proizvoda, a samim tim i od toga kako izgledaju ciklusi isporuke. Ako je reč o robi široke potrošnje, to je jedna stvar. Međutim, ako se radi o kapitalnim dobrima, situacija je potpuno drugačija i ciklusi između narudžbine i isporuke su znatno duži nego kod proizvoda široke potrošnje. Drugim rečima, potrebno je analizirati kakva se roba uvozi i kakva se roba izvozi. Moguće je da Kina jednog dana nadmaši Nemačku u pogledu uvoza robe u Srbiju. Bilo bi zanimljivo videti koliki je udeo tih kineskih proizvoda koji se u Kini proizvode od strane kompanija sa stranim, a ne potpuno kineskim kapitalom“, objašnjava Markus.

„Kašljucanje“ Nemačke trese celu Evropu

Prema rečima eknomiste Đogovića, saradnja sa Kinom će zavisiti dalje od dinamike privrednih tokova, ali nama je nabliži ekonomski partner Evropa i ona će ostati dominantna, jer smo i dosta komplementarni u ekonomijama.

Politika može otvoriti put na nekim tržištima koja su nam ranije bila nedovoljno istražena i dostupna, kao što je slučaj sa Azerbejdžanom, Egiptom, Kinom, Indijom, Indonezijom…

„Ali svakako u fokusu su nam evropski partneri i kakva će biti privredna dinamika tamo, odnosno kupovna moć njihovog stanovništva, zavisiće i dinamika izvoza. Nama je u interesu da u Nemačkoj i Italaiji kao glavnim partnerima, ali i recimo u Austriji i Francuskoj, da postoje rastuće tendencije. Na žalost, to nije slučaj, Nemačka se (sa privrednim rastom) vrti tu negde oko nule i iz tih razloga mi imamo određeno kašljucanje koje se odražava na nivou sada cele Evropske unije. Sa Italijom imamo pad u izvozu, ali će se to popraviti kada krene izvoz EV odavde iz Kragujevca,“ kaže Đogović.

On dodaje i da će budući rast BDP-a Srbije zavisiti pretežno od toga kako se EU razvija i raste. .

Samo tako i mi možemo da očekujemo rast naših izvoznih i investicionih kapaciteta. Sve ovo drugo dobro dođe kao neki pobočni faktor koji dalje gura naše ekonomske tokove.

Izvoz sa Italijom beleži minus od 2,9 odsto za prvih sedam mesci ove godine, ali i sa Francuskom za isti period od 2,1 odsto. Uvoz iz ovih zemalja u Srbiju rastao je 5,6 odsto sa Italijom i 6,5 odsto iz Francuske u isto vreme.

Postoji osnovan strah domaćih privrednika kada je spoljnotgovinska saradnja sa Kinom u pitanju, a prema rečima Đogovića, primena će biti postepena i neće ići odmah – jer je Kina neuporedivo jača ekonomija.

„Ali svakako, kad dođe do jače liberalizacije, to je jača ekonomija i svakako će ugrožavati naše domaće kapacitete. Nema dileme i da postoji mehanizam zaštite ako dođe do nelojalne konkurencije i krene preplavljivanje tržišta jeftinom robom široke potrošnje iz Kine, postoje ograničenja u smislu određenih kvota i ograničavanja uvoza na određeni vremenski period… Ali treba videti da li Srbija zaista želi da uđe u EU ili ne, jer u slučaju da uđe u EU, taj sporazum više neće ni važiti sa Kinom. Ili je samo deklarativno na tom putu, jer onda u tom slučaju zaista postoji opasnost od preplavljivanja te robe iz Kine“, smatra ovaj ekonomista.