Detalji prve presude u slučaju rušenja u Savamali: Šta je utvrdio Evropski sud za ljudska prava

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu presudio je da je država Srbija nezakonito oduzela i srušila imovinu kompanije „Iskra“ u maju 2015. godine, prilikom rušenja u Savamali, koje je za cilj imalo raščišćavanje terena za projekat Beograd na vodi. Ovo se vidi u presudi Evropskog suda koja je doneta 18. novembra, ali je u Službenom glasniku objavljena nekoliko nedelja kasnije. Zbog toga, Srbija će oštećenoj firmi morati da isplati 3.000 evra, kao i još toliko na ime troškova suđenja.

Beogradska kompanija Iskra žalila se Evropskom sudu za ljudska prava, zato što je 17 njenih objekata, u noći između 24. i 25. aprila – srušeno.

Ova kompanija je, inače, još 1964. godine, podigla ogradu u Hercegovačkoj ulici, na brojevima 4-6, u beogradskom naselju Savamala. To zemljište Iskra je već koristila u poslovne svrhe. Zemljište je, baš kao i sama firma, bilo u društvenom vlasništvu, a Iskra je dozvolu za građevinske radove dobila od opštinskih vlasti Iskra je 2010. privatizovana, a nakon toga nastavila je da koristi zemljište u Hercegovačkoj ulici, koje je u međuvremeno pretvoreno u državnu svojinu.

Nekoliko godina kasnije, 8. maja 2015, ograda je srušena, a Iskra prethodno o tome nije bila obaveštena. Tačno mesec dana kasnije, Iskra je podnela tužbu Prvom osnovnom sudu u Beogradu protiv kompanija Milenijum tim i Beograd na vodi. Konkretno, Iskra je tvrdila da je kompanija Beograd na vodi angažovala Milenijum tim da sruši ogradu. Krajem juna, zaposleni u Milenijum timu zauzeli su deo zemljišta u Hercegovačkoj ulici koje je Iskra koristila, a takođe su dovezli mašine za postavljanje sopstvene privremene ograde i odmah otpočeli sa izvođenjem građevinskih radova.

Prošlo je malo više od dve godine kada je, 5. maja 2017, Privredni sud u Beogradu presudio da su Beograd na vodi i Milenijum tim “zaista smetale državinu na zemljištu kompanije podnosioca 8. maja i 24. juna 2015. godine”, ali je odbio zahtev da se kompanijama naloži da obnove srušenu ogradu i da se uzdrže od daljeg “mešanja u pogledu iste”. Tek 17. Januara 2019. godine, Privredni sud je naložio tuženim kompanijama “da se uzdrže od bilo kakvog daljeg smetanja državine, pod pretnjom novčanog kažnjavanja kao i da vrate državinu kompanije podnosioca u pređašnje stanje”. Privredni apelacioni sud je, međutim, ovo odbacio, jer je vraćanje državine u pređašnje stanje postalo nemoguće jer bi to bilo suprotno zakonu, jer je dozvola iz 1964. godine poništena, te bi ponovna izgradnja ograde predstavljala kršenje te odluke. Iskra se žalila Ustavnom sudu, ali je žalba odbačena.

Iako se pomenuti događaj odigrao 2015, oko godinu dana kasnije desilo nešto što je podiglo daleko veću prašinu i o čemu se u javnosti i dalje govori. U pitanju je događaj poznat kao “rušenje u Savamali”.

U izbornoj noći, između 24. i 25. aprila 2016. godine, veliki broj objekata u Savamali, uključujući nekoliko zgrada koje je koristila Iskra, je srušen.

Država deluje kroz firmu Beograd na vodi

U presudi se, između ostalog, navodi da je Beograd na vodi proglašen projektom od posebnog značaja Republiku Srbiju i grad Beograd, zbog čega postoji javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti radi realizacije projekta. Takođe, u Uredbi o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene za ovu lokaciju, navodi se da je cilj plana da se taj deo Beograda „potpuno rekonstruiše” i pretvori u „elitni deo grada i novi moderni gradski centar”.

Interesantno je da je Evropski sud utvrdio da firma Beograd na vodi nije uživala „dovoljnu institucionalnu i operativnu nezavisnost od države”, i da se kao takvo njeno delovanje može pripisati državi, jer je Vlada zdržala potpunu kontrolu nad funkcionisanjem kompanije od njenog osnivanja, zbog čega se delovanje firme “može pripisati državi”.

“Takođe je nesporno, a to su utvrdili i domaći sudovi, da je rušenje ograde kompanije podnosioca i naknadno oduzimanje zemljišta izvršila kompanija Beograd na vodi preko posrednika”, navodi se.

Sporno vlasništvo i korišćenje zemljišta

Vlada je, prilikom postupka, tvrdila da kompanija Iskra nije bila vlasnik zemljišta na kojem se sve odigralo, “stoga nije mogla imati legitimno očekivanje da će dobiti nadoknadu u bilo kom budućem postupku eksproprijacije prema važećem domaćem zakonodavstvu”. Iskra se nije složila, već je tvrdila da je zemljište koristila decenijama. Sud je takođe konstatovao da je Iskra zemljište koristila decenijama pre rušenja, te da je proteklo vreme “dovelo do vlasničkog interesa koji je bio dovoljno utvrđen i težak da predstavlja imovinu”.

Suštinski, Iskra je tvrdila da je rušenje ograde i oduzimanje zemljišta kršenje prava na imovinu, a Vlada da nije, jer zemlja nije bila u vlasništvu firme. Evropski sud je naglasio da su i sami nacionalni sudovi utvrdili da je došlo do mešanja u pravo Iskre na mirno uživanje njene imovine, te da “ne vidi razlog da se ne složi sa ovim zaključkom”.

“Sud priznaje postojanje posebnog zakona donetog zarad realizacije projekta Beograd na vodi, i prima k znanju argument Vlade da kompanija podnosilac nije imala pravo na nadoknadu prema odredbama tog zakona. Međutim, samo postojanje ovog posebnog zakona ne može, po prirodi stvari, negirati pravo kompanije podnosioca na pravičan sudski postupak prilikom suočavanja sa rušenjem… Navedena razmatranja su dovoljna da omoguće Sudu da zaključi da sporno mešanje, konkretno rušenje ograde kompanije podnosioca i oduzimanje zemljišta koje je koristila, nije bilo zakonito, što zauzvrat čini nepotrebnim ispitivanje da li je isto imalo legitiman cilj i da li je bilo srazmerno”, navodi se u presudi.

Država mora da plati 6.000 evra

Što se tiče naknade štete, Iskra je tražila tačno 4.434.497 evra na ime materijalne štete. Firma je tvrdila da je, do trenutka zauzimanja zemljišta, izdavala svoju imovinu u zakup kao parking prostor transportnoj kompaniji po ceni od 1.000 evra mesečno, čime je ostvarivala redovan profit. Vlada je, s druge strane, rekla da je ovo potraživanje neutemeljeno i prekomerno, te da je ugovor o zakupu sa transportnom kompanijom istekao pre rušenja, što je Iskra demantovala. Sud je utvrdio da je “glavni razlog za utvrđivanje povrede bio nepoštovanje relevantnih procedura, te da ne postoji uzročno posledična veza između potraživanja na ime materijalne štete i utvrđene povrede”.

Dalje, iskra je tražila 220.000 evra na ime naknade za pretrpljenu nematerijalnu štetu. Sud je, iako smatra da je kompanija zasigurno pretrpela izvesnu nematerijalnu štetu, smanjio ovaj iznos na 3.000 evra odštete. Iskra je tražila još i 11.873 evra na ime sudskim troškova – u postupcima u Srbiji i pred Evropskim sudom. Ponovo, Evropski sud je smanjio troškove, takođe na 3.000 evra.

Drugim rečima, Srbija Iskri mora da isplati ukupno 6.000 evra – 3.000 na ime nematerijalnih troškova i isto toliko za troškove suđenja.

Rušenje u Savamali

U izbornoj noći u aprilu 2016, grupa maskiranih muškaraca bagerima je srušila objekte privatnih firmi Iskra, Transport peroni i restorana Sava ekspres u Hercegovačkoj ulici. U izveštaju Zaštitnika građana, insitutcije na čijem je čelu tada bio Saša Janković, navodi se da su građani bili žrtve “drskog, nasilničkog, vandalskog, samovlasnog ponašanja organizovane grupe uniformisanih i fantomkama maskiranih lica, zbog čega su zvali policiju, ali ona nije postupala u skladu sa zakonom i pravilima o njenom radu”.

Ko je te noći rušio – i dalje se ne zna.

Jedina osoba koja je krivično odgovarala bio je Goran Stemenković, koji je u vreme rušenja bio šef smene dežurne službe beogradske policije, koja nije reagovala na pozive građana. On je dve godine nakon rušenja potpisao sporazum o priznanju krivice, a za nesavesan rad dobio je uslovnu kaznu od pet meseci zatvora. Kasnije je, međutim, priznao da je na njega vršen pritisak da prizna krivicu.

„Beograd na vodi“: Luksuzni hotel dobio dozvolu tek nakon što je gradnja počela