Nizak vodostaj sveo proizvodnju struje na Đerdapu na samo trećinu, uvoz goriva pao na četvrtinu: Vlast bez plana

Klimatske promene svake godine prave sve veću štetu, a Srbija kao da je odlučila da odustane od borbe i nemo posmatra stihiju. Zbog negativnih meteroloških uslova vodostaj na Dunavu je nizak, a saobraćaj je otežan, skoro potpuno obustavljen, dok se nadležni, za razliku od susedne Mađarske, ne oglašavaju o ovoj temi. Vodostaja na istorijskom minimumu napraviće štetu u proizvodnji struje, uvozu i izvozu  rečnim putevima, kao i u turizmu. Kolika će šteta tačno biti u Srbiji se ne zna jer su institucije odlučile da samo konstatuju činjenicu da vodostaj ponovo ugrožava ekonomiju.

U susednoj Mađarskoj je zbog niskog vodostaja najveća kompanija za turistička krstarenja Dunavom, MAHART PassNave Passenger Shipping, zabeležila pad rezervacija od 18 odsto u julu, a turističke ture do gradova severno od Budimpešte su obustavljene prošle nedelje.

Elektrana Đerdap, kojom zajednički upravljaju Srbija i Rumunija, ima ukupnu instaliranu aktivnu snagu od 1.140 megavata.

„Trenutni dotok Dunava na HE Đerdap iznosi oko 1.700 m3/s i to je veoma blizu biološkog minimuma. Loša hidrologija značajno utiče na proizvodnju električne energije. Poslednjih dana hidroelektrana “Đerdap 1” dnevno u elektroenergetski sistem isporučuje nešto više od 5.000 MWh, što je inače trećina prosečne dnevne proizvodnje“, odgovaraju nam iz EPS-a.

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je prošle nedelje da je uvoz goriva u Srbiju pao na 25 odsto količine koja je planirana za jul, jer je nizak vodostaj Dunava u Mađarskoj, Srbiji i Rumuniji primorao barže i tankere da rade sa 30 odsto do 40 odsto kapaciteta tereta.

Željko Marković, energetičar i bivši menadžer u EPS-u, kaže da se trenutno stanje neće odraziti na grejnu sezonu jer grejna sezona i kolektivno grejanje direktno zavise od cene gasa. Za sada Srbija dobija po povoljnijoj ceni gas od Rusije, a takođe se prijavila i za nabavku gasa preko zajedničke platforme Evropske unije, što bi takođe trebalo da joj obezbedi niže cene nego na berzi.

„EPS se u suštini bavi trgovinom; kada su dobri hidrološki uslovi, vrši se akumulacija energije koja se čuva za trenutke kada je struja na tržištu skupa.
Koristi se strategija uvoza jeftinije struje tokom dana, dok se sopstveni kapaciteti aktiviraju popodne i uveče, kada cena struje na tržištu dostiže i 200 evra, kako bi se postigao optimalan finansijski rezultat. Koriste se različiti tržišni modeli poput „hedžovanja“ i nominovanja energije za sutradan kako bi se zatvorile potrebe u toku dana“, kaže Marković.

Ilija Batas Bjelić sa Instituta tehničkih nauka Srpske akademija nauka i umetnosti kaže da sistemski pogled na energetiku nemamo i da bi se pre moglo reći da je izgrađenost sistema na takvom nivou da ga je bolje modelovati jednačinama „haosa“.

„Mi uvek vidimo pojavu kada je kasno da delujemo jer nemamo sistem. Sistemi postoje između ostalog da imamo mogućnost da pojavu anticipiramo, pripremimo se strateški, a zatim i taktički za verovatnu situaciju. Nema mnogo verovatnijih situacija od sušnog leta na ovim prostorima, koje je praćeno smanjenjem vodotokova do bioloških minimuma. Ono što je najlogičnije i što je EPS radio pre 50 godina pre izgradnje hidroelektrane Đerdap 1 jeste da je merio protoke na Dunavu, i pripremao se da nedostatak hidroproizvodnje nadomesti iz drugih izvora. Planirati se mora, i ono mora trajati duže od izvođenja da bi se ostvarili vrhunski rezultati i u slučaju Đerdapa 3, a ne da se preko noći potpisuju menice za nove kredite. Za vrhunske rezultate u energetici neophodni su naši fakulteti i instituti, imamo profesore i studente koje treba slušati, a ne isključivati, izostavljati, zanemarivati, a nikako zatvarati“, kaže Batas Bjelić.

Prema poslednjim informacijama Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) vodostaj Dunava je u manjem opadanju i stagnaciji sa daljom tendencijom istog trenda u naredna tri dana.

Marković upozorava da dotok vode u Srbiju dominantno zavisi od topljenja snega u drugim zemljama, uzvodno, dok sama kiša ne može značajnije da popravi situaciju sa vodostajem tokom avgusta.

„Nizak vodostaj Dunava, sličan onom u Mađarskoj i na Rajni u Nemačkoj, stvara ogromne probleme u transportu. Zbog nedovoljne dubine (gaza), barže na Dunavu trenutno mogu da iskoriste samo 40 odsto svog nominalnog kapaciteta, što direktno povećava troškove transporta“, kaže Marković.

Nizak vodostaj Save i Dunava otežava transport, raspisan tender za istraživanje kritičnih sektora