Hoće li veštačka inteligencija pomoći da se stvori više novih radnih mesta ili će se čovečanstvo suočiti s masovnim gubitkom poslova zahvaljujući automatizaciji, goruće je pitanje današnjice.
Najnoviji paniku izazvala je teza da bi veštačka inteligencija mogla posebno da pogodi radna mesta koja zauzimaju žene.
Odakle dolazi taj strah?
Kako piše Fajnanšl Tajms, mašinsko učenje bazira se na prikupljanju i analizi velikih količina podataka. Oslanjajući se na njih, može se usaglasiti u tome da se obrasci iz prošlosti nastave i u budućnosti.
Recimo, Amazon je navodno otkrio da je njihov eksperimentalni sistem zapošljavanja, koji je baziran na prijavama za posao prikupljanim deset godina, naučio da odbacuje CVjeve, u kojima je bila reč „Žena“.
Drugim rečima, muškarci su tokom istorije zauzimali više visokih i rukovodećih pozicija na tržištu rada, posebno u tehnološkom sektoru. Veštačka inteligencija uči na osnovu tih podataka, pa prema dosadašnjim obrascima potencijalno može nastaviti da favorizuje odabir muškaraca na takve funkcije. Osim toga, podaci s LinkedIn mreže pokazuju da 78 posto ljudi koji rade na poslovima vezanim za veštačku inteligenciju čine muškarci. Dakle, trenutno zauzimaju ogromnu većinu takvih pozicija na tržištu.
Algoritmi ne smeju biti prepušteni sami sebi
Algoritmi stoga, piše Sara O Konor za FT, ne bi smeli biti prepušteni sami sebi:
„Vrhunske pozicije koje rade s veštačkom inteligencijom bi trebalo da drže raznoliki skupovi pametnih ljudi“.
Ipak, O Konor dodaje i da treba imati umu da će zapravo mali mali deo budućnosti biti kreiranje algoritama. Znatno više ljudi će se suočiti s činjenicom da su njihove pozicije i opis posla promenjeni zahvaljujući tim algoritmima i njihovim mogućnostima:
„Upravo bi tu žene mogle imati prednost“, smatra autorka.
–—————————————————————————————————————–
PROČITAJTE JOŠ:
———————————————————————————————————————
Mašine će postajati sve bolje i bolje u različitim kognitivnim zadacima, a oni zahtevaju veštine koje je društvo istorijski pripisivalo muškarcima i njihovoj grupi sposobnosti. Stoga je za očekivati da će veštine u kojima su mašine nisu toliko vešte, kao što je kreativno rešavanje problema, empatija, veštine pregovaranja i uveravanja, u budućnosti dobijati na vrednosti.
Visoko kvalifikovani i visoko plaćeni poslovi će zahtevati više emocionalne inteligencije, nego one konvencionalne kognitivne inteligencije, objašnjava Endi Haldane, glavni ekonomista u Bank of England.
Iako nema razloga da te veštine ne razvijaju i muškarci i žene podjednako, ova veština-postavlja se kroz istoriju smo negovali i podsticali prvenstveno kod žena.
Kucnuo je čas za promenu vrednovanja veština i sposobnosti
Stoga, s početkom ere veštačke inteligencije koje je u toku, kucnuo je čas i da promenimo način na koji vrednujemo veštine i sposobnosti, kao i načine na kojima ih pročuvamo. Ako se trenutno trudimo da podstaknemo devojke na karijeru u tradicionalnom „muškim“ zanimanjima u STEM području, nema razloga, smatra O Konor, da mladiće ne podstičemo na razvoj tradicionalno „ženskih“ zanimanja.
Kako je O Konor rekla, ako devojke učimo da programiranje nije samo za muškarce, zašto istovremeno ne pokušavamo da uverimo momke da empatija nije samo za devojke?
„Za početak, mogli bi da menjamo jezik koji pritom koristimo. Predugo smo koristili izraz Meke veštine, koji je popraćen konotacijama kao što su smanjena odlučnosti i čvrstine. Umesto toga, poručuje O Konor, nazovimo ih veštinama otpornim na robote (engl: robot proof skills), veštinama bez kojih ni muškarci, ni žene ne mogu zamisliti život u 21. veku.