Sistemske greške plaćamo skupim uvozom struje

Probleme na energetskom sistemu nije moguće popraviti za jedan dan, niti je moguće zalihe goriva potrebnih za funkcionisanje nadomestiti u tako kratkom roku. Kada se dese ispadi iz sistema, sa kojima se Srbija susrela proteklih nekoliko dana, sve ukazuje da je u pitanju strukturalni problem, koji nije izazvan samo vremenskim prilikama, kaže za Novu ekonomiju konsultant u oblasti energetike Ljubomir Mitrašević.

„Kada imamo lokalne prekide u napajanju i kada u selu nestane struje, jer je pao sneg, to razumljivo, to će se popraviti, ali kad elektrana od tri gigavata ne proizvodi… zato što nema dovoljno uglja u sred zime, meni to deluje kao da je dublji problem,“ kaže on.

Pao je sneg, pale i termoelektrane

Podsetimo, od vikenda (11. i 12. decembra), kada su pale i prve snežne padavine, na teritoriji cele Srbije postoji problem snabdevanja električnom energijom iz termoelektrana. Zbog toga je, prema jučerašnjim podacima, u devet opština proglašeno i vanredno stanje, a, kako je rekla premijerka Brnabić, sinoć je 3.300 potrošača bilo bez struje. 

U Obrenovcu je došlo i prekida grejanja zbog čega je doneta i odluka da đaci dva dana ne idu u škole.

Naglo smanjenje proizvodnje struje između subote i nedelje moglo se ispratiti i na sajtu Elektromreža Srbije (EMS).

Naime, u toku subote (11. decembra) proizvodnja iz termoelektrana kretala se na nivou 2.400-2.900 megavata (MW), da bi u nedelju ujutru naglo pala na 1.400 MW. Sve do juče (15. decembra) ona je bila u opsegu 1.000-1.300 MW.

Svih proteklih dana ukupna potrošnja struje u državi je značajno prevazilazila ukupnu proizvodnju jer smo u proseku u svakom momentu trošili oko 1.500 do 2.000 MW nego što su elektrane proizvodile.

Smanjen kapacitet termoelektrana, koje u normalnim okolnostima proizvode oko 70 odsto struje, nadoknađivan je pojačanim radom hidroelektrana, ali i sve većim uvozom struje. 

Primera radi, od početka decembra do vikenda kada su počeli problemi sa snabdevanjem, uglavnom smo uvozili 200-700 MW u zavisnosti od doba dana. U poslednja četiri dana uvoz struje je u svakom momentu bio iznad 1.000 MW, a u jednom momentu je prešao i granicu od 2.000 MW. Istovremeno, izvoz struje je bio minimalan.

U trenutku kada pišemo ovaj tekst (podaci za četvrtak, u 10:50) Srbija uvozi 1.292 MW struje, od čega najviše iz Bugarske (612 MW). Potrošnja je i dalje iznad ukupne proizvodnje (5.417 MW prema 4.135 MW), ali je proizvodnja iz termoelektrana dostigla nivo od 2.200 MW, dok iz hirdoelektrana iznosi oko 1.700 MW.

Gde je nastao problem?

Dogadjaji iz prethodnih dana upućuju da je osetljivost energetskog sistema na vremenske prilike veća nego ranije, a da je verovatnoća tehničkih otkaza znatno uvećana, kaže ekonomista i stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević za naš portal.

Mitrašević smatra da je problem nastao u procesu snabdevanja uglja, a ne u samim generatorima u TENT-u.

Međutim, objašnjava da je nemoguće da se nedostatak nadomesti „danas za sutra“ jer bi svaka elektrana morala da ima skladište u okviru samog pogona.

„Elektrana je jedan kompleksan sistem i kao takav planira se tako da ukoliko se određene kvarove i dese, da ne bi trebalo da ispadne cela elektrana. Pretpostavljam da nisu imali dovoljno uglja u samom skladištu u TENT-u. Objašnjenje da imaju ugalj lošeg kvalieta zato što je pao sneg meni deluje malo verovatno“, kaže Mitrašević za naš portal.

Otkazi i rizici kojima je sistem sada izložen zahtevaju nadprosečno iskustvo raspoloživog profesionalnog kadra, kaže Kovačević. 

„Bez obzira na potencijalno visoke profesionalne sposobnosti tehničkog kadra, preduzeća u energetskom sektoru nisu institucionalno niti finansijski osposobljena da deluju u kriznim situacijama što dovodi do intervencije državnih organa koji, opet, nemaju komercijalne kapacitete,“ dodaje on.

Problem snabdevanja strujom ne možemo da rešimo za par dana

Mitrašević kaže da je zaključke moguće donositi samo na osnovu šturih informacija koji dolaze do javnosti. Ipak, njegova očekivanja su da se problem sa TENT-om ne može rešiti za nedelju dana i da je vrlo verovatno da će to biti problem koji će trajati nedeljama i mesecima, a da će određena zavisnost od uvoza biti neminovna.

Kovačević objašnjava da u javnom domenu nema dovoljno podataka o stvarnom stanju raspolozivih resursa u energetskom sistemu, a da pored toga, partneri na regionalnom tržištu imaju vrlo ozbiljne deficite sigurnosti snabdevanja. 

„Problemi snabdevanja energijom u Srbiji uvećavaju rizike tehničkih otkaza i trošenja resursa u celom regionu. Ovde posebno treba imati u vidu pražnjenje akumulacija hidroelektrana čime se smanjuje sposobnost reakcije na tehničke otkaze u termoelektranama i deficit mazuta kao kritičnog rezervnog goriva,“ rekao je Kovačević.

Upravo je podizanje kapaciteta proizvodnje struje iz hirdoelektrana ono što je Srbija uradila kada je smanjena produktivnost TENT-a, pokazuju podaci sa sajta Elektromreža Srbije (EMS).

Ipak, Mitrašević objašnjava da, kada su u pitanju hidroelektrane koje su na međunarodnim rekama (kao sto je npr. Đerdap), proizvodnja zavisi od hirološke situacije, kao i od međunarodnih pravila propisanih za plovne reke. Zbog toga, korišćenje toga resursa za proizvodnju elektricne energije je ograničeno.

„Naš hidro potencijal je dosta veliki u proseku, ali ne može da zameni TENT. To će smanjiti potrebu za uvozom možda, ali ni to nije dugoročno rešenje“, kaže Mitrašević.

Uvozna struja je skupa, cenu će platiti građani

Veliki udarac na ekonomiju države predstavlja i cena po kojoj Srbija uvozi struju, a koja na globalnom nivou raste.

Pandemija koronavirusa i smanjene investicije u naftu, gas i ugalj na svetskom tržistu su uslovili rast cena fosilnih goriva, kaže Kovačević. 

„Srbija nema efikasan pristup svetskom moru i energetskom tržistu koje je zasnovano na prekomorskom trasportu pa je tako usmerena na ograničeno regionalno tržište energije gde su cene nadprosečno visoke, a raspoložive količine ograničene“, rekao je on.

Zbog toga i Srbija plaća znatnu višu cenu u odnosu na 2020. godinu, što može imati krupne makroekonomske i fiskalne posledice, dodaje Kovačević.

Međutim, srpski zvaničnici javnosti nisu saopštili cenu po kojoj država uvozi struju. 

Restrikcije su neisplative, ali ćemo morati da štedimo

„Jedan od problema za potpuno sagledavanje ove situacije je nedostatak informacija o tome šta se tačno desilo i koji se koraci preduzimaju da se situacija normalizuje. Ja mogu da razumem da ne objavite informaciju u trenutku kada kupujete struju. Ali sa nekom zadrškom od par nedelje ili mesec dana je neophodno da se objavi po kojoj ceni se kupuje električna energija jer je to informacija od javnog značaja“, kaže Mitrašević.

On kaže da ne veruje da će država uvoditi restrikcije struje jer bi to bilo ekonomski neisplativo, ali da će posledica havarijskog uvoza u trenutku kada je cena struje na evropskom tržištu na dugogodišnjem maksimumu, najverovatnije biti povećanje cene električne energije za građane koja je i do sada bila neekonomska i subvencionisana.

Kovaćević ističe da ova situacija nameće potrebu da se potrošači odmah pozovu na dobrovoljno smanjenje potrošnje i da se pristupi izradi hitnog programa poboljšanja energetske efikasnosti i smanjenja potrošnje kritičnih energenata, naročito električne energije i prirodnog gasa.