U prvih osam meseci ostvaren je suficit republičkog budžeta u iznosu od 15,3 milijardi dinara, što je i dalje bolje od prvobitnog budžetskog plana za 88,1 milijardi dinara. Naime, Ministarstvo finanansija je u istom periodu planiralo deficit od 72,9 milijardi dinara, a samo u avgustu je ostvaren deficit u iznosu od 55,5 milijardi dinara.
Prihodi u prvih osam meseci bili su 1.419,7 milijardi dinara (12,3 milijardi evra), a istovremeno je izvršeno 1.404,5 milijardi dinara (12 milijardi dinara).
Tokom avgusta naplaćeni su prihodi u iznosu od 154,9 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 134,3 milijardi dinara.
Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu poreza na dodatu vrednost u iznosu od 72,4 milijardi dinara.
Akcize su naplaćene u iznosu od 31,2 milijardi dinara, a porez na dobit u iznosu od 13,5 milijardi dinara.
Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 18,8 milijardi dinara, a priliv donacija u avgustu iznosio je 1,7 milijardi dinara.
Prema saopštenju ministarstva, rashodi u avgustu su dostigli 210,4 milijardi dinara. Kapitalni izdaci su iznosili 58 milijardi dinara, rashodi za zaposlene 39,5 milijardi dinara, , transferi OOSO (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) 26,6 milijardi dinara, subvencije 25,9 milijardi dinara, rashodi za socijalnu zaštitu 15,6 milijardi dinara, robe i usluge su plaćene u iznosu od 13,1 milijardi dinara, a otplata kamata je iznosila 12,8 milijardi dinara.
Javni dug
Učešće javnog duga centralnog nivoa vlasti u BDP-u na kraju avgusta 2024. godine iznosi 46,4 odsto, a učešće javnog duga sektora države u BDP-u iznosi 46,7 odsto, prema saopštenju Uprave za javni dug.
Javni dug centralnog nivoa vlasti u avgustu 2024. godine u odnosu na prethodni mesec smanjen je za 19,5 milijardi dinara i iznosio je 4.454,7 milijardi dinara (38,1 milijarda evra).
Tokom avgusta 2024. godine nije bilo emisija državnih obveznica na domaćem tržištu, dok su po osnovu projektnih i programskih zajmova povučena sredstva u iznosu od 33,1 milijarde dinara. Tokom istog meseca otplaćene su obaveze u iznosu od 36,9 milijardi dinara.
Učešće javnog duga u stranoj valuti na kraju avgusta 2024. godine iznosi 78,2 odsto. Učešće javnog duga u evrima iznosi 58,5 odsto, u američkim dolarima 12,9 odsto, u specijalnim pravima vučenja 6,3 odsto, a u ostalim stranim valutama 0,4 odsto.
Učešće dinara u ukupnom dugu je 21,8 odsto. Učešće nerezidenata u portfoliju dinarskih državnih hartija od vrednosti na kraju avgusta 2024. godine iznosi 17,20 odsto, odnosno 150,4 milijardi dinara.
Ukupan promet državnim hartijama od vrednosti na sekundarnom tržištu u prvih osam meseci 2024. godine iznosio je 231,7 milijardi dinara, od čega 93,7 odsto čini promet dinarskih hartija od vrednosti.
U avgustu 2024. godine, ukupan promet na sekundarnom tržištu dinarskih hartija od vrednosti iznosio je 21,3 milijarde dinara, dok je promet hartija denominovanih u evrima imao protivvrednost od 1,5 milijardi dinara.
U odnosu na prethodni mesec, u avgustu 2024. godine, zabeležen je pad trgovanja u ukupnom prometu dinarskih hartija od vrednosti u iznosu od 11,1 milijarde dinara.
Prema izveštaju Uprave za javni dug, najzaduženiji smo preko izdatih obveznica, a daleko ispod su rangirana dugovanja stranim vladama i bankama.
Ukupno za obveznice u dinarima i evrima koje je izdala Srbija prema stanju na kraju avgusta dugujemo 17,794 milijardi evra, dok su krediti prema poslovnim bankama u visini od 3,215 milijardi evra, stranim vladama 3,1 milijardu evra i Export – Import Bank Of China dugujemo 2,8 milijardi evra.
Država je ipak povukla i sredstva od kredita Međunarodnog monetarnog fonda u visini od 2,4 milijardi evra, za koje je država rekla da ih neće koristiti, pa je sada ovaj zajmodavac šesti na listi poverilaca Srbije.