Srbija

21.12.2021. 12:46

Katarina Baletić

Autor: Nova Ekonomija

Promet PCR testova u Srbiji prošle godine najmanje 30 miliona evra

Prve procene koliko su ih državne laboratorije plaćale....

Foto: Flickr - Senado Federal

Srbija

21.12.2021. 12:46

Srbija je tokom 2020. godine na nabavku PCR testova za detekciju koronavirusa potrošila najmanje 3,4 milijarde dinara, odnosno oko 28,6 miliona evra, pokazuje analiza Nove ekonomije. Najviše su kupovani testovi kineskih proizvođača Sansure i BGI, kao i američkog proizvođača Abbott.

Promet Sansure testova na teritoriji Srbije je 2020. godine iznosio 2,34 milijarde dinara (20 miliona evra), promet BGI testova bio je 968 miliona dinara (8,2 miliona evra), a Abbott PCR testova 56,4 miliona dinara (oko 480.400 evra) pokazuju podaci Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS).

S obzirom na to je PCR testiranje na SARS-CoV-2 (koronavirus) od početka pandemije moguće uraditi samo u državnim referentnim laboratorijama, može se zaključuti da se celokupan promet odnosi na snabdevanje institucija u kojima se one nalaze.  

Za RFZO testovi tajna, šta su koristili lokalni zavodi

Nova ekonomija je poslala zahtev za pristup informacijama od javnog značaja svim institutima i zavodima za javno zdravlje u Srbiji, kao i kliničkim centrima u Nišu i Beograd, Zavodu za biocide i Direkciji za nacionalne referentne laboratorije.

Odgovore smo dobili od preko 20 lokalnih instituta i zavoda, Instituta za javno zdravlje Srbije „Batut“ i Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu.

Pojedini lokalni zavodi nisu radili PCR testiranja, neki nam nisu dostavili informacije o tome koje testove su koristili, ali je najveći broj njih odgovorio da ne raspolaže podacima o nabavkama jer ih je sprovodio Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Nova ekonomija je u nekoliko navrata od RFZO pokušala da dobije podatke koji testovi su nabavljani, koje vrednosti i od kojih firmi, ali smo svaki put dobili odgovor da se radi o podacima koji imaju oznaku tajnosti „strogo poverljivo„.

Foto: Printskrin dela odgovora RFZO, ceo odgovor na linku

Ipak, iz odgovora lokalnih instituta i zavoda došli smo do određenih informacija o tome koji testovi su korišćeni. Kada je reč o PCR testovima pominju se upravo BGI, Sansure, Abbott kao i Bosphore test iz Turske, čiji je zastupnik domaća firma Labena, ali koji nema registrovanog prometa u 2020. godini.

RFZO na opremu u pandemiji potrošio barem 520 miliona evra

Ko je ovlašćen za PCR testove?

Ovlašćeni zastupnici za promet ovih testova u Srbiji su firme Second cycle (za Sansure testove) i Magna pharmacia (za BGI i Abbott testove), koje su u prethodnoj godini zabeležile rekordne poslovne prihode.

I od jedne i od druge kompanije je Republički fond za zdravstveno osiguranje Srbije (RFZO) u julu 2020. godine kupio testove. U okviru pregovaračkog postupka, od firme Second cycle su kupljeni Sansure testovi za 63 miliona dinara (536.000 evra), kao i kitovi za brzu ekstrakciju nukleinskih kiselina za blizu 46 miliona dinara (391.000 evra).

Od kompanije Magna pharmacia RFZO je kupio Abbott PCR testove za 108,9 miliona dinara (926.000 evra).

Obe nabavke su sprovedene u okviru pregovaračkog postupka, što znači da druge firme nisu ni mogle da daju svoje ponude.

Prvo jaja pa testovi

Firma Second cycle, koja je osnovana 2018. godine, se pre pandemije bavila prodajom sredstava za proizvodnju jaja, kako je pisao Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Sve do juna 2020. godine su imali registrovani sajt gde su se predstavljali kao profesionalci iz ove oblasti, da bi tada napravili novu internet stranicu www.scc-lab.com na kojoj je pisalo da su distributeri biomedicinskih proizvoda i konsultanti. U međuvremenu, sadržaj sa ovog sajta je obrisan, a na njemu je trenutno jedino obaveštenje da je u izradnji.

Sve do kraja marta 2020, kada je u Srbiji bilo vanredno stanje zbog pandemije, Second cycle je bio u vlasništvu Lazara Đurovića. 

Kako piše CINS, Đurović se decembra 2017. godine prijavio na konkurs za direktora Agencije za borbu protiv korupcije, ali na to mesto nije izabran. Kako navodi u svojoj biografiji, dve godine je radio u Vladinoj Kancelariji za saradnju sa civilnim društvom, a bio je i član Vladinog Saveta za sprovođenje Akcionog plana za pravosuđe u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom (EU).

Kompanija Second cycle je od marta 2020. godine u vlasništvu bivše odbornice SPS-a iz Mionice Dragane Simić (ranije Zeman), kako je izvestio CINS.

Pored Simić, firma u decembru prošle godine dobija još jednog zastupnika, Miloša Šakana. Šakan je i vlasnik i direktor marketinške agencije Core media.

U februaru 2020. godine, i Gradski zavod za javno zdravlje Beograd je od firme Second cycle kupio testove ukupne vrednosti 11,5 miliona dinara. Beogradski zavod je Novoj ekonomiji odgovorio da je od izbijanja pandemije, u toku 2020. i 2021. godine, koristio jedino Sansure test kitove jer odgovaraju aparatima koje poseduju.

Zavod je u toku 2020. godine obradio 2.309 uzoraka PCR testiranja, a ove godine ukupno 49.634 uzoraka, navodi se u odgovoru našem portalu.


„Vatreno oko“ koristi BGI testove
Samo desetak dana pre nego što će ih RFZO i nabaviti, premijerka Brnabić je najavljivala nabavku BGI i Sansure testova, ali i isticala zbog čega su oni bolji od drugih testova.
„Imamo zagušenje zato što su neki PCR testovi brži, a neki sporiji. Recimo BGI testovi su jako brzi ako imate laboratoriju „Vatreno oko“. I Sansure testovi su jako brzi zato što imaju automatsku ekstrakciju… Nama sada dolaze dodatni BGI testovi, dolaze nam dodatni Sansure testovi.“
Laboratoriju „Vatreno oko“ je osmislila kineska kompanija BGI iz Šenžena. BGI se pre svega bavi genomskim sekvenciranjem, navodi se na zvaničnoj internet stranici.
Predstavnik kompanije BGI Terens Sijong bio je i na otvaranju ove laboratorije u Beogradu koji je tom prilikom, kako je preneo RTS, „izrazio zadovoljstvo što je ta kompanija imala priliku da Srbiji pokloni najbolju laboratoriju za testiranja“.
„Sve prateće tehnološke proizvode koje laboratorija zahteva – od dizajna, testiranja, rada, obuke osoblja i eksperimenata vodi BGI, koristeći novi nukleinsko-kiselinski komplet za testiranje (PCR metoda) koji je samostalno razvio BGI“, piše na internet prezentaciji laboratorija
Prvi BGI test registrovan je u Srbiji krajem juna 2020. godine, a ovlašćeni zastupnik je firma Magna Pharmacia, pokazuju podaci Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS). Proizvođač ovog testa je evropski ogranak BGI iz Danske.
Nakon toga, Magna Pharmacia je registrovala još dva testa, u aprilu i u avgustu ove godine, ovog puta one koje je proizveo BGI iz Šenžena u Kini.

Osim testova, Magna Pharmacia opremala i kovid bolnice

Magna Pharmacia je, kako je Nova ekonomija već pisala, bila i nosilac posla prilikom opremanja sve tri novoizgrađene kovid bolnice.

Zajedno sa drugim kompanijama koje su bile deo konzorcijuma, ovaj posao je dobila u pregovaračkim postupcima koje je sprovodilo Ministarstvo zdravlja. Opremanje bolnica u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu država je platila skoro pet milijardi dinara (oko 42,3 miliona evra).

Ministarstvo zdravlja je prekšilo zakonske odredbe prilikom nabavke ove opreme i to pre svega zato što nije adekvatno odredilo tehničku specifikaciju niti jedinicu mere na osnovu kojih bi firme mogle da daju svoje ponude.

VIŠE O NABAVCI OPREME ZA KOVID BOLNICE: 

Za sve tri kovid bolnice samo jedan glavni dobavljač opreme

Poslovi sa državom – rekordni profiti

Obe firme, Second Cycle i Magna pharmacia, u 2020. godini su imale rekordne poslovne prihode i profite.

Prihodni Second cycle su porasli čak 373 puta, sa 7,8 miliona dinara u 2019. na 2,9 milijardi u 2020. godini. Celokupni prihod firma je ostvarila prodajom robe, a nabavna vrednost proizvoda koje su prodavali je 1,7 milijardi dinara. Tako je kompanija na kraju 2020. godine imala 296 miliona dinara neto dobiti.

Firma je 2018. godine, kada je i osnovana, imala ukupne prihode 2,2 miliona dinara i neto dobitak od samo 76.000 dinara, a 2019. profit (neto dobitak) je bio 667.000 dinara. Tako je 2020. bila ubedljivo najuspešnija godina za poslovanje ove kompanije.

Dobit kompanije Magna pharmacia je porasla tri puta u odnosu na 2019. godinu, pa se tako ova firma našla na 35. mestu na listi kompanija sa najvećim neto dobitkom u 2020. godini, piše u izveštaju o „STO NAJ… privrednih društava u 2020“.

Dobitak firme je porastao sa 548 miliona dinara 2019. godine na 2,03 milijarde dinara prethodne godine.

Poslovni prihodi su bili dva i po puta veći nego godinu ranije i oni su 2020. dostigli 8,8 milijardi dinara.

Firma je čest dobavljač zdravstvenih institucija u Srbiji i ima niz sklopljenih ugovora sa kliničkim centrima, domovima zdravlja i bolnicama. U vlasnišvu je Jasne Stanivuk, dok je direktorka Novka Tomić.

Firma postoji od 1993. godine, a značajan skok u prihodima beleži od 2018. godine.

Kako pokazuju finansijski izveštaji, 2018. godine su prihodi kompanije porasli na skoro 4,6 milijardi dinara, u odnosu na 1,6 milijardi koliko su iznosili 2017. godine. Sa blagim padom 2019. godine i prihodima od 3,4 milijardi, dostigli svoj maksimum 2020. godine, kada su prihodi bili 8,8 milijardi dinara.

Godišnji poslovni prihodi i neto profiti firme Magna pharmacia:

Potrošnja države može biti i veća od registrovanog prometa

Ukupna suma koju je država potrošila na kupovinu testova za detekciju korona virusa može biti i veća, o čemu svedoče i podaci o prometu Abbott PCR testova koji su niži od vrednosti ugovora koji je RFZO sklopio sa firmom Magna pharmacia, a koji se odnose na nabavku ovih testova.

Podaci o prometu nisu uvek ni potpuni. Za određena medicinska sredstva ni ne postoje uneti podaci za 2020. godinu, a razlog za to može biti da navedenim sredstvom nije prometovalo u toku godine ili da ovlašćeni predstavnik nije dostavio podatke o pometu ALIMS-u.

Promet medicinskih sredstava obuhvata promet na veliko i malo na teritoriji Srbije. Veleprodaja, proizvođač, odnosno ovlašćeni predstavnik proizvođača medicinskih sredstava su dužni da Agenciji dostave izveštaj o prometu i potrošnji u prethodnoj godini.

Na pitanja Nove ekonomije nisu odgovorili iz firmi Second cycle i Magna Pharmacia.

Ovaj tekst je deo serijala Nove ekonomije „Korona presek: Rasvetljavanje zdravstvenih troškova u pandemiji“ u kome izveštavamo i otkrivamo na koji način su državne institucije trošile javni novac u toku pandemije COVID-19.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.