„Cene pregrejane, hale hladne, sve nas podseća na 90-te“

Sve nas podseća na 90-te godine: cene skaču, hale hladne, tvrde predstavnici više domaćih preduzeća za Novu ekonomiju. Privredicima preti nelikvidnost i nemogućnost da plaćaju svoje obaveze, upozoravaju domaća udruženja. Privrednici ocenjuju da je država dobro targetirala probleme u najnovijoj listi ekonomskih reformi, ali da je nejasno kako će ih rešavati.

Ministarstvo finansija objavilo je preliminarnu listu Programa ekonomskih reformi za period od 2023-2025. godine, za koju privrednici kažu da je država targetirala prave probleme, ali nejasno je kako će se rešavati.

Privredi zbog rasta kamatnih stopa i pada prodaje preti nelikvidnost, ocenjuju predstavnici privrednih udruženja.

Strukturne reforme, u skladu sa smernicama Evropske komisije obuhvataju trinaest oblasti: upravljanje javnim finansijama, zelena tranzicija, digitalna transformacija, poslovno okruženje i smanjenje sive ekonomije, istraživanje, razvoj i inovacije.

Zatim, reforme u oblasti ekonomskih integracija, reforme energetskog tržišta, reforme transportnog tržišta, poljoprivreda, industrija i usluge, obrazovanje i veštine, zapošljavanje i tržište rada, socijalna zaštita, inkluzija i zdravstvena zaštita, objavljeno je na sajtu Ministarstva finansija.

Tri ključna izazova su, kako piše na sajtu Ministarstva: povećanje zaposlenosti, posebno mladih, žena i osetljivih grupa i socijalna zaštita od siromaštva, stvaranje poslovnog ambijenta povoljnijeg za investicije kao i ozelenjavanje energetskog sektora i potpuno otvaranje energetskog tržišta.

Preliminarna lista sadrži 20 strukturnih reformi stavljena je na uvid javnosti na sajtu Ministarstva finansija i Republičkog sekretarijata za javne politike od 14. do 28. oktobra 2022. godine.

INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA OPALA, RUDARSTVO JEDINO U PORASTU

U Udruženju Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije kažu da postoji veliki broj Strategija i nijedan od tih strateških dokumenata nije kompatibilan. Pored toga, problem je što ne postoji definisana krovna Strategija razvoja, a privreda se sada suočava sa poskupljenjem sirovina što se priliva na cenu proizvoda, a posledica je pad prodaje.

Predrag Mitrović, predsednik Udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije ocenjuje da ovakvi programi i slični dokumenti koji postoje suštinski ne rešavaju probleme privrede.

„Na preliminarnoj listi reformi registrovani su gorući problemi, ali bez strateškog pristupa, nema analize kako da se rešavaju. Ne piše nam se dobro bez suštinskih reformi“, kaže Mitrović.

Rast kamatnih stopa je jedan od velikih strahova građana i privrede.

„Kamatne stope će se povećavati, prema predviđanju mog ekonomskog tima, do kraja 2023. godine. NBS će nastaviti sa trendom povećanja referentne kamatne stope do kraja sledeće godine. Kreditnim dužnicima, preti veliki rast kamatnih stopa koji će biti neodrživ za građane i privredu, što će izazvati lančane reakcije, pre svega, smanjenje kupovne tražnje, proizvodnje i prodaje domaće robe i usluga“, ocenjuje Mitrović.

U takvoj situaciji biće povećan uvoz jer će roba u inostranstvu biti jeftinija. Domaći privrednici koji ne budu mogli da prodaju svoju robu otpuštaće radnike. Sa svim tim problemima, privredi preti  nesolventnost i nelikvidnost, kaže Mitrović.

Aleksandra Stojiljković, vlasnica male tekstilne firme AIS-M sport iz Leskovca koja se bavi proizvodnjom sportske odeće kaže da njeno preduzeće radi sa 50 odsto smanjenim kapacitetom proizvodnje.

„Proizvodimo sportsku odeću za klubove koji naručuju robu kod nas i očekujemo da ćemo imati posla do Nove godine, ali ne možemo da predvidimo kako ćemo raditi sledeće godine. Zbog rasta cena sirovine morali smo da podignemo cenu odeće u avgustu između 20 i 30 odsto, jer su cene svih materijala sa kojima radimo od avgusta skuplje 30 odsto“, kaže Aleksandra.

U poslednje vreme, sve nas podseća na teške 90-te godine, kako ona kaže, koje smo svi zapamtili po inflaciji. Pored toga, grejanje još nije počelo, proizvodimo ali u otežanim uslovima, hladno je.

NBS: DVOCIFREN PAD PROIZVODNJE U ENERGETICI

NBS: Dvocifren pad proizvodnje u enegetici

EPS je uništen, preti li nam energetska katastrofa, da li se privrednici plaše energetske krize i nestanka struje?

Aleksandra Stojiljković kaže da je veoma zabrinuta zbog najavljenih problema u snabdevanju strujom.

„Plašimo se nestanka struje, tekstilna proizvodnja je ugrožena grana privrede, ne možemo da previdimo kako ćemo raditi od Nove godine“, kaže ona.

Jelena Popović Bujić, vlasnica i direktorka kompanije Iceberg Salat Centar kaže da im poslednje poskupljenje struje značajno povećava troškove.

„Cena uvozne struje po mega-vat satu je značajno veća pa poslednje povećanje cene struje deluje kao vrlo blagi uvod u neminovno veća poskupljenja, a sa druge strane ovi troškovi se ne mogu tako brzo preneti na krajnji proizvod, odnosno na kupca, tako da najveći teret poskupljenja trenutno snosi privreda“, kaže Popović Bujić.

Ali, njena firma ima druge probleme sa strujom jer već dve godine pokušava da dobije priključak za struju, o čemu je Nova ekonomija pisala u martu ove godijne.

„Dve godine vodimo borbu sa administracijom opštine Palilula i pokušavamo da dobijemo dozvolu za priključenje na elektro-mrežu, čime bi realizovali već započetu više milionsku investiciju i stvorili na desetine novih radnih mesta. Umesto toga, mnogo trošimo za gorivo koje kupujemo za agregate“, kaže Popović Bujić.

Od svih privrednih grana, trenutno je najteže stanje u poljoprivredi, pre svega u stočarstvu, nestašica mleka i prazni rafovi u prodavnicama dovoljno govore o katastrofalnom stanju domaćeg mlekarstva.