Daleko smo od smanjenja globalne temperature za 1,5 stepen

Srednja globalna temperature biće veća za 2,5 stepena Celzijusa do kraja 21. veka, saopštile su Ujedinjene nacije (UN). Taj nivo zagrevanja planete je, prema Međuvladinom panelu za klimatske promene (IPCC), ocenjen kao katastrofalan.

Kako prenosi portal Klima 101, novi godišnji izveštaj Ujedinjenih nacija pruža uvid u napredak država na polju smanjenja emisija ugljen-dioksida (CO2).

Porest srednje globalne temperature inače je definisan u Nacionalno utvrđenim doprinosima (NDC) kojim se definiše zauzdavanje emisije CO2 i ublažavanje klimatskih promena vode ka porastu.

IPCC, koji čine vodeći svetski klimatolozi, procenio je da emisije CO2 do 2030. treba da padnu za 43 odsto u poređenju sa nivoima iz 2010. kako bi se porast srednje globalne temperature zaustavio na 1,5 stepen Celzijusa.

Aktuelni klimatski planovi mogli bi da prouzrokuju povećanje emisija CO2 za 10,6 odsto.

Ipak, s obzirom na povećane ambicije država, primetan je napredak u odnosu na prošlogodišnji izveštaj kada se prognozirao veći porast emisija do kraja decenije i posledično povećanje srednje globalne temperature za 2,7 stepen Celzijusa do 2100. godine.

„Trend smanjenja emisija koji se očekuje do 2030. pokazuje da su nacije napravile određeni napredak“, rekao je Sajmon Stil, izvršni sekretar Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija za klimatske promene (UNFCCC).

On je dodao da je nauka jasna, kao i da su jasni klimatski ciljevi u sklopu Pariskog sporazuma.

„Nismo ni blizu obima i brzine za smanjenje emisija koje je neophodno da bismo bili na putu ka zagrevanju sveta od 1,5 stepen Celzijusa“, upozorio je Stil.

On je poručio da vlade treba da osnaže svoje klimatske planove, kao i da ih implementiraju u narednih osam godina.

Kako se podseća, planeta je trenutno toplija za 1,1 stepen Celzijusa u poređenju sa prosekom u periodu od 1850. do 1900.

Dobre vesti su, kako se ocenjue, da su mnoge države pokazale veće ambicije na polju borbe protiv klimatskih promena.

Kako se naglašava, tračak nade uliva podatak da 62 nacije koje su odgovorne za 93 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda i 69 odsto u ukupnoj energetskoj potrošnji, imaju dugoročne strategije za neto-nulte emisije.

Klimatske promene ugrožavaju proizvodnju senfa

Bez obzira na to, ističe se da su mnogi od tih ciljeva neizvesni i da odlažu kritične akcije za budućnost umesto da se one odigravaju sada.

Svetska meteorološka organizacija iznela je zabrinjavajuća saznanja u vezi sa globalnim zagrevanjem, kao i da su gasovi sa efektom staklene bašte su tokom 2021. godine dostigli rekordno visoke nivoe.

Tokom prošle godine koncentracije metana zabeležile su najveći godišnji skok tokom 40 godina duge istorije merenja. Razlog povećanja nije jasan, ali se pretpostavlja da je ono nastalo kao rezultat bioloških procesa i ljudskih aktivnosti.

Porast nivoa CO2 između 2020. i 2021. bio je veći od godišnjeg proseka tokom protekle decenije, a merne stanice pokazuju da njegove koncentracije nastavljaju da rastu u čitavom svetu i tokom ove godine.

Prošlogodišnje koncentracije metana iznosile su 1.908 delova na milijardu (ppb), a ugljen dioksida 415,7 delova na milion (ppm).

Kako se dodaje, te vrednosti su 262 odsto, odnosno 149 odsto, više nego u predindustrijskom razdoblju, dok ljudi još nisu narušili prirodnu ravnotežu gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi.

U periodu od 1990. do 2021. efekat zagrevanja klime, izazvan dugovečnim gasovima sa efektom staklene bašte, porastao je za skoro 50 odsto, a odgovornost za 80 odsto tog povećanja pripisuje se CO2.

Predstojeći Klimatski samit, kako se podseća, održaće se u Šarm-el-Šeiku.

Na njemu se očekuju ambicioznije klimatske akcije koje će ograničiti buduće emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao i budući porast srednje globalne temperature.