Kad kazaljke se poklope… I kad krenu želje u Novoj godini, sa ekonomskog gledišta svi će sigurno poželeti nižu inflaciju, da se cene konačno stabilizuju.
Inflacija
Bila je teška 2022. godina, obeležila je visoka inflacija, koja je u Srbiji na najvišem nivou u poslednjih 11 godina. U novembru su cene hrane, pića, odeće, struje, u proseku bile veće za 15 odsto u odnosu na isti period 2021. godine.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) mleko sir i jaja skuplji su u novembru u proseku za 43,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
ZAŠTO JE SRBIJA POSTALA OSETLJIVA NA RAST CENA HRANE?
Rast globalne inflacije bio je zabrinjavajući u 2022. godini, geopolitičke tenzije su dodatno produbljene, dotok gasa iz Rusije u Evropu smanjen je za čak 80 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Centralne banke u svetu i u Srbiji, takođe, pooštravaju svoje monetarne politike, povećanjem referentnih kamatnih stopa.
Sve je to uticalo na poskupljenje kredita za stanovništvo i privredu, koji se sada skuplje zadužuju podizanjem bankarskih kredita u odnosu na prethodnu godinu.
U Srbiji visoka inflacija naročito pogađa građane sa niskim prihodima, kako je Nova ekonomija nedavno pisala, koji najveći deo svojih dohodaka troše na hranu i energente, jer su upravo ti proizvodi najviše poskupeli.
„Inflacija u svetu na ovom nivou nije viđena decenijama unazad, u zoni evra je, prema preliminarnim procenama Evrostata, u oktobru na istorijskom maksimumu od 10,7 odsto, pri čemu u Nemačkoj iznosi 11,6 odsto“, izjavila je guvernerka NBS Jorogovanka Tabaković.
Nova fiskalizacija
Drugu polovinu ove godine obeležila je fiskalizacija i uvođenje novih fiskalnih kasa i e-faktura što je mnogim privrednicima napravilo mnogo problema jer nije bilo dovoljno vremena da se sistem prebaci na novi model fiskalizacije koji podrazumeva primenu savremenih hardverskih i softverskih rešenja.
Iz Ministarstva finansija su poručivali da se novi sistem uvodi u cilju unapređenja kontrole naplate javnih prihoda, te nova fiskalizacija predstavlja jedan od instrumenata na koje će se nadležni u narednom periodu u značajnoj meri oslanjati u borbi protiv sive ekonomije.
Međutim, veliki broj privrednika pre uvođenja fiskalizacije (od 1. maja 2022) žalili su se da imaju problem jer nove fisklane kase nisu funkcionisale u početku. Privrednici su tada ocenili da se nove fisklane kase uvode u nezgodno vreme.
Katastar
Katastar nepokretnosti bio je letos blokran gotovo mesec dana zbog hakerskog napada, kako su saopštili iz te institucije. Naime, katastar je prestao da radi 14. juna, a Republički geodetski zavod, saopštio je da je Zavod od 20. juna počeo sa postepenim puštanjem u rad prioritetnih servisa neophodnih za funkcionisanje tržišta nepokretnosti.
SINDIKAT RGZ: UPRAVA MORA DA ODGOVARA ZBOG HAKERSKOG NAPADA NA RGZ
Nova ekonomija je ranije pisala da je Srbija od Svetske banke dobila kredit za unapređenje katastra nepokretnosti u iznosu od 57 miliona evra, uključujući i digitalizaciju brojnih procesa u Republičkom geodetskom Zavodu (RGZ) i u Agenciji za privredne registre.
Digitalizacija u katastru nije ispunila osnovne zahteve i prema oceni stručnjaka nije smelo da se desi da bude ugroženo pravo na imovinu građana koje predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava.
Sindikati RGZ slali su više put ove godien otvorena pisma predsedniku i premijerki Srbije u kom imaju primedbe na rad rukovodstva RGZ.
Katastar nepokretnosti dobio kredit od 57 miliona evra, a ne radi