Malinari: Hitno rešiti nedoumice, rod isplatiti po prošlogodišnjim cenama

Malinari okupljeni u Zemljoradničku zadrugu Agro-eko voće predlažu da se prošlogodišnji rod voća koji stoji u hladnjačama založi u Fondu za razvoj. Na taj način bi se došlo do kredita za regulisanje zaostalog prošlogodišnjeg duga proizvođačima maline.

Deo prošlogodišnje maline, kao i drugog smrznutog voća, stoji na lageru u hladnjačama i već stvara probleme u sektoru malinarstva.

Prošlogodišnji rod maline mora da se isplati prema ceni koja je proknjižena u sezoni berbe 2022. godine, kaže Božo Joković, direktor Zemljoradničke zadruge Agro-eko voće čije je sedište u Arilju. Njega smo kao izlagača sreli na sajmu Agro Belgrade.

On kaže da o ceni za 2023. godinu malinari moraju vema brzo da razgovaraju sa državom i velikim izvoznicima jer još nije rešen veliki broj pitanja u sektoru malinarstva.

Kako nam je objasnio Joković, u nekoliko regija gde se uzgaja malina prošlogodišnji rod i dalje nije isplaćen proizvođačima.

Kod nekih proizvođača u okolini Užica, kako je dodatno potvrđeno našem portalu, radi se o polovini celokupnog poslednjeg roda.

„Imali smo zadovoljavajuće izvozne cene u 2022. godini od januara do decembra, koje nisu imale oscilaciju. Videćemo kakvo je stanje u januaru 2023. godine, još nemamo te izveštaje“, kaže Joković.

Joković podseća da su količine izvezene maline u 2022. smanjene u odnosu na 2021. godinu. Tada je izvezeno 96.000 tona, a godinu kasnije 68.000 tona.

„Ne smemo da zanemarimo i količine uvezene maline u 2022. To je za nas ponižavajuće, da se uveze malina lošijeg kvaliteta po mnogo boljoj ceni od one koju nama domaći kupci nude. Ovo je tema za razmišljanje i pitanje gde smo svi pogrešili“, dodaje Joković.

Kako objašnjava, smanjene su količine ali u cenovnom bilansu, izvoz je povećan po jedinici mere, cene u izvozu maline su imale rast i povećale su bruto domaći proizvod Srbije (BDP).

„U 2023. godini ne smemo dozvoliti da ulazimo u neizvesnost, kao što je bilo 2022. godine. Bojim se da će posle te neizvesnosti doći do urušavanja u sektoru malinarstva“, naglašava Joković.

KOME ODGOVARA MORATORIJUM NA KREDITE?

Joković kaže da moratorijum na kredite, koji je odobrilo Ministarstvo poljoprivrede i Narodna banka Srbije, odgovara velikim i srednjim hladnjačama koje su bile u velikim problemima oko vraćanja kredita.

Kaže da male hladnjače i zadruge moraju da dođu do nekog drugog kreditnog aranžmana.

„Imamo voće na lageru i želimo da ga založimo kod neke banke ili u Fondu za razvoj i da dođemo do kredita da se isplate proizvođači. Bili smo na sastancima i predložili. Najbolje rešenje je da se limitira zalog maline u količini od 100 tona u Fondu za razvoj da se plate proizvođači i da se malina proda kada se stvari srede na tržištu. Naša grupacija odgovorno potvrđuje i garantuje da će kredit vratiti državi i platiti malinu jer malina je u našoj hladnjači. Nećemo da budemo kolateralna šteta“, poručuje Joković.

On navodi da se prošle godine sve radilo na relaciji država-Asocijacija proizvođača malina. Zadrugari, kako kaže, nisu bili na njihovim sastancima i nisu upoznati sa tim šta je na njima dogovoreno.

Ponovo razlike u ceni maline, proizvođači traže minimum 600 dinara za kilogram

Joković kaže da predstavnici Asocijacije malinara i izvoznici, predstavnici Ministarstva poljoprivrede, kao i Privredne komore treba da kažu kakav je bio dogovor za prošlu sezonu 2022. godine:

„Sada se svi međusobno optužuju, a istina je da imamo problem koji treba da rešimo. Sada je nama vruć krompir u rukama, a ničim nismo doprineli celoj toj situaciji“.

Početna proknjižena cena maline prošle godine bila je od 450 do 650 dinara po kilogramu, zavisno od lokacija na kojima su te cene primenjivane i velikih otkupljivača, podseća Joković i dodaje da upravo ta proknjižena cena mora biti plaćena primarnim proizvođačima.

„Naša grupacija, okupljena iz 10 malinarskih opština, vredno je radila kao i ostali proizvođači i ničim nismo doprineli da budemo kolateralna šteta onoga što se dešavalo u 2022. godini. Ne možemo da budemo predstavljeni kao ti koji su loše poslovali i da se ceo teret toga prevali preko nas, proizvođača koji su organizovani u zadruge ili male porodične hladnjače ili udruženja“, kaže Joković.

U vezi sa cenom maline za 2023. godinu, kako naglašava sagovornik našeg portala, malinari udruženi u zadruge ili male hladnjače traže sastanak na svim nivoima: sa resornim ministarstvima, Vladom Srbije, velikim izvoznicima, velikim proizvođačkim grupacijama.

Joković nam je objasnio kako je to neophodno zbog utvrđivanja jasne pozicije i trenutnog stanja o kome se svaki dan govori u javnosti, a niko ne pokušava da to popravi i da nađe rešenje:

„Rešenje je naša država našla uvek kada je bilo teško, a mi se nadamo da će i ovoga puta biti na strani proizvođačkih grupacija, jer bez njih nema dobre proizvodnje i dobrog izvoznog kontigenta“.

Kako se ocenjuje, ima puno faktora koje treba da otklonimo, pa onda da pričamo o ceni.

„Videli smo šta nam je bilo prošle godine kada smo doživeli jedan marketinški presing o ceni maline od 800 ili 1.000 dinara po kilogramu. Na kraju smo dobili jednu iluziju koju ne možemo da ostvarimo“, objašnjava Joković.

Božo Joković na sajmuFoto: Agro-eko voće

Joković kaže i da će kabinetu predsednice vlade i predsednika republike uputiti dopis za zajednički sastanak tokom februara, gde će izneti analizu i dalji plan rada:

„Mora se odrediti početna akontna cena i otvoriti karte za 2023. godinu da ponovo ne grešimo. U vremenima kada su energetika i hrana na ceni nemamo prava na greške, a upravo to činimo svi zajedno.“

Joković podseća da se prošle godine u novu sezonu ušlo „na krilima“ pa se govorilo kako će početna cena maline biti 600, 800, 1000, dinara, a onda je usledio ‘hladan tuš’. On kaže i da je glavni predlog da se u javnosti prestane sa pričom o malini u negativnom kontekstu.

„To je u ovoj regiji naša jedina sigurna egzistencija, koja mora da se spase“, dodao je Joković.

Prema njegovim rečima, veoma je teško ponovo podići zasade malina, a sa druge strane nismo nšta radili na uvođenju novih sorti maline, nove tehologije uzgajanja, pogotovu u proizvodnji i plasmanu sveže maline.

„Srbija treba da ostane lider u proizvodnji sorti vilamet i miker. One se izvoze 90 odsto u zamrznutom stanju, najbolje su maline za preradu i imaju svoje mesto na tržištu“, dodaje Joković.

Srbija je najveći izvoznik zamrznute maline pored Poljske, dok druge zemlje, poput Maroka i Španije, izvoze 90 odsto sveže konzumne maline i sa manjim količinama postižu veće novčane bilanse.

Da bi Srbija u budućnosti bila lider mora hitno da se uradi dugoročna strategija i da to nadzire struka po pitanju proizvodnje, prerade, marketinga, i distribucije na tržište.

„Treba zaposliti agronome, tehnologe, menadžere, najbolje koje imamo u sektor malinarstva i od toga stvoriti svetski brend, a ne da se na domaćem terenu takmičimo ko je bolji, povlašćeni izvoznici ne podižu lestvice standarda u malini, već pribegavaju rešenju ‘jeftino kupi, brzo prodaj i dobro zaradi'“, naglašava Joković.

Joković nam je rekao i kako u Srbiji preko 500.000 ljudi zavisi od roda maline, kao i da je to još jedan važan razlog da se u vezi sa njenom proizvodnjom donese neko dugoročno rešenje.

Očekuje se manji rod maline, akontna cena do 500 dinara